Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
U pravoslavnom učenju, Sveti duh je treće lice Svete trojice, zajedno sa Ocem i Sinom. Njegovo dejstvo čovek ne vidi, ali se ono prepoznaje po plodovima koje donosi u životu vernika. Crkva uči da Sveti duh osvećuje čoveka, vodi ga ka Bogu i pomaže mu da se kroz pokajanje i život u veri udaljava od greha.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Otac Stefan Karuljski ukazuje da se prisustvo Svetog duha može prepoznati po radosti koja se javlja u duši i po odnosu prema molitvi. Nije reč o prolaznom zadovoljstvu, već o unutrašnjem stanju u kojem čovek, obraćajući se Bogu, oseća bliskost sa svojim nebeskim Ocem.
- Kako ćemo znati da li u nama obitava Sveti suh? Ako si radostan u duši u svim svojim delima, naročito ako moleći se Gospodu Bogu imaš nastrojenje srca kojim osećaš u sebi Oca svoga, i u sebi samome Sina njegovog, to je plod Duha svetog koji u sebi nosiš.
Prema rečima oca Stefana, jedan od znakova jeste i stanje savesti. Čovek koji nastoji da živi u skladu sa Božjim zapovestima ne ostaje ravnodušan prema sopstvenom grehu.
Kada pogreši, put kojim se vraća jeste pokajanje i popravljanje učinjenog dobrim delima.
- Ako je savest tvoja spokojna i ne opominje te ni u čemu, ako sagrešiš ali pokajanjem i dobrim delima to popraviš, i to je plod Duha svetog u tebi.
Otac Stefan posebno govori o načinu na koji čovek podnosi nevolje, stradanja i iskušenja. U njegovim rečima, važan znak jeste trpljenje bez osvete i gneva prema onima koji su čoveku naneli nepravdu.
- Ako na ovom svetu pretrpiš mnoge nevolje, stradanja, iskušenja, strpljivo i trpeljivo, ne sveteći se nikome, ne ljuteći se ni na koga, i to je plod Duha Svetoga koji u tebi obitava.
Bonus video
Marija je unapred prorečena, najpre od Boga (u razgovoru sa zmijom), a potom i kroz prorokovanja Isaija, Jezekinja, Danila, Avakuma, cara Davida... Posle rata, postao je podvižnik na Svetoj gori, gde je pisao duhovne tekstove, a beli golubovi su mu dolazili dok je radio. Za sebe je govorio da je poslednji potomak loze Nemanjić. Na kraju sveštenik poentira zaključkom o zdravom rasuđivanju. Nikada ne znamo šta je pozadina događaja, koji nam naizgled deluje očigledan. Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Shutterstock Vadiar
Odnos prema nevoljama i iskušenjima
Duhovna riznica
17:00 | 08.11.2024
PET I PO HILJADA GODINA JEVREJI SU IŠČEKIVALI NJEN DOLAZAK: Zašto je Bog izabrao Mariju da na svet donese Isusa Hrista
Duhovna riznica
14:50 | 26.11.2024
ON JE ZA SEBE GOVORIO DA JE POSLEDNJI NEMANJIĆ: Molio se za Srbe tokom NATO bombardovanja, a sahranjen je nadomak Beograda
Duhovna riznica
07:00 | 24.06.2025
PRIČA O STARCU PORFIRIJU SE I DANAS PREPRIČAVA: Mlada žena doživela nesvakidašnju situaciju dok je čekala ispred njegove kelije
Duhovna riznica
16:21 | 07.11.2025
ŠTA I KAD POSLEDNJI TRAČAK NADE UMRE U ČOVEKU: Otac Haralampije kaže da je jedino rešenje u ovome
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
