Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
U pravoslavnom učenju, Sveti duh je treće lice Svete trojice, zajedno sa Ocem i Sinom. Njegovo dejstvo čovek ne vidi, ali se ono prepoznaje po plodovima koje donosi u životu vernika. Crkva uči da Sveti duh osvećuje čoveka, vodi ga ka Bogu i pomaže mu da se kroz pokajanje i život u veri udaljava od greha.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Otac Stefan Karuljski ukazuje da se prisustvo Svetog duha može prepoznati po radosti koja se javlja u duši i po odnosu prema molitvi. Nije reč o prolaznom zadovoljstvu, već o unutrašnjem stanju u kojem čovek, obraćajući se Bogu, oseća bliskost sa svojim nebeskim Ocem.
- Kako ćemo znati da li u nama obitava Sveti suh? Ako si radostan u duši u svim svojim delima, naročito ako moleći se Gospodu Bogu imaš nastrojenje srca kojim osećaš u sebi Oca svoga, i u sebi samome Sina njegovog, to je plod Duha svetog koji u sebi nosiš.
Prema rečima oca Stefana, jedan od znakova jeste i stanje savesti. Čovek koji nastoji da živi u skladu sa Božjim zapovestima ne ostaje ravnodušan prema sopstvenom grehu.
Kada pogreši, put kojim se vraća jeste pokajanje i popravljanje učinjenog dobrim delima.
- Ako je savest tvoja spokojna i ne opominje te ni u čemu, ako sagrešiš ali pokajanjem i dobrim delima to popraviš, i to je plod Duha svetog u tebi.
Otac Stefan posebno govori o načinu na koji čovek podnosi nevolje, stradanja i iskušenja. U njegovim rečima, važan znak jeste trpljenje bez osvete i gneva prema onima koji su čoveku naneli nepravdu.
- Ako na ovom svetu pretrpiš mnoge nevolje, stradanja, iskušenja, strpljivo i trpeljivo, ne sveteći se nikome, ne ljuteći se ni na koga, i to je plod Duha Svetoga koji u tebi obitava.
Bonus video
Marija je unapred prorečena, najpre od Boga (u razgovoru sa zmijom), a potom i kroz prorokovanja Isaija, Jezekinja, Danila, Avakuma, cara Davida... Posle rata, postao je podvižnik na Svetoj gori, gde je pisao duhovne tekstove, a beli golubovi su mu dolazili dok je radio. Za sebe je govorio da je poslednji potomak loze Nemanjić. Na kraju sveštenik poentira zaključkom o zdravom rasuđivanju. Nikada ne znamo šta je pozadina događaja, koji nam naizgled deluje očigledan. Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Shutterstock Vadiar
Odnos prema nevoljama i iskušenjima
Duhovna riznica
17:00 | 08.11.2024
PET I PO HILJADA GODINA JEVREJI SU IŠČEKIVALI NJEN DOLAZAK: Zašto je Bog izabrao Mariju da na svet donese Isusa Hrista
Duhovna riznica
14:50 | 26.11.2024
ON JE ZA SEBE GOVORIO DA JE POSLEDNJI NEMANJIĆ: Molio se za Srbe tokom NATO bombardovanja, a sahranjen je nadomak Beograda
Duhovna riznica
07:00 | 24.06.2025
PRIČA O STARCU PORFIRIJU SE I DANAS PREPRIČAVA: Mlada žena doživela nesvakidašnju situaciju dok je čekala ispred njegove kelije
Duhovna riznica
16:21 | 07.11.2025
ŠTA I KAD POSLEDNJI TRAČAK NADE UMRE U ČOVEKU: Otac Haralampije kaže da je jedino rešenje u ovome
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
U besedi za sredu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Božji dar traži spremno srce, čist um i otvorena čula.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Glasovi iz crkava širom sveta sve su glasniji: Patrijarh Porfirije i jerarsi upozoravaju na atmosferu u kojoj je tragedija postala moguća.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
