Veče je, kako je naglešeno, prilika da se čovek udalji od svakodnevne žurbe i u miru razmotri događaje koji su obeležili protekli dan.
Molitva u pravoslavlju predstavlja obraćanje Bogu, razgovor sa njim i izraz vere, zahvalnosti i pokajanja. Kroz molitvu, vernik zahvaljuje Gospodu na darovima, traži oproštaj za svoje grehe i moli se za sebe i svoje bližnje.
Ona nije vezana samo za odlazak u crkvu i praznične dane, već je važan deo svakodnevnog duhovnog života, zbog čega posebno mesto ima i večernja molitva, kojom se završava dan.
Zašto je važno da pre odlaska na počinak zastanemo, osvrnemo se na ono što smo tokom dana učinili i obratimo se Bogu sa zahvalnošću i pokajanjem, objašnjeno je u tekstu objavljenom na sajtu manastira Vavedenje.
U njemu se ističe da čovek ne treba samo da privede dan kraju dok se sprema za spavanje, već da njegove poslednje trenutke dočeka svesno, imajući na umu da je svaki dan neprocenjiv dar od Boga.
- U vrtlogu svakodnevnih obaveza, često ne primećujemo kako jedan dan ustupa mesto drugom. Jutra donose žurbu, dan je ispunjen brigama, a veče donosi umor. U toj vrevi, veoma je lako zaboraviti ono što je najvažnije: da je svaki dan koji živimo neprocenjiv dar od Boga. Primer svetitelja nas uči da dan ne treba samo "privesti kraju" dok se spremamo za počinak, već da njegov završetak doživimo smisleno, sa zahvalnošću i pokajanjem - navedeno je.
Veče je, kako je naglešeno, prilika da se čovek udalji od svakodnevne žurbe i u miru razmotri događaje koji su obeležili protekli dan.
- Veče je vreme kada se buka spoljašnjeg sveta stišava, dajući čoveku priliku da zaviri u sebe. To je prelaz iz rada u odmor. Dok razmišljamo o proteklom danu, vidimo ne samo svoje uspehe već i svoje greške, ne samo svoje radosti već i svoje tuge.
- I u svemu tome leži Božja blagonaklona promisao. Zahvaliti Bogu za protekli dan znači priznati njegovu očinsku brigu za nas. Zahvalni smo ne samo za svakodnevne blagoslove - hleb na stolu, zdravlje i radosne susrete - već i za teškoće, što je ojačalo naš duh, pa čak i zbog onih grešaka koje su nam pokazale put ka pokajanju. Jer, kako kažu svetitelji, bez nevolja bismo brzo zaboravili Boga.
U tekstu se podseća i na savet Svetog Teofana Zatvornika, koji je preporučivao da čovek pred spavanje preispita svoju savest i razmotri kako je proveo dan.
- Sveti Teofan Zatvornik savetovao je da se pred spavanje vrši "ispitivanje savesti": da se u mislima pregledaju sati proteklog dana. Gde sam bio? Šta sam učinio? O čemu sam razmišljao? Da li sam nekoga povredio rečju ili delom? Da li sam nekoga osudio, ili se gordio? Ovaj iskreni razgovor sa sopstvenom dušom služi očišćenju. Kada sagledamo svoje slabosti, sa još većom toplinom i nadom okrećemo se lekaru duša i tela.
Večernjom molitvom, ističe se, vernik predaje sebe i svoje bližnje u Božje ruke, uzdajući se u njegovu zaštitu.
- Dok molitvom završavamo dan, predajemo sebe i svoje bližnje u Božje ruke. San je slika privremene smrti, malo usnuće. I koliko samo mora biti veliko naše poverenje u Onoga koji ima vlast nad životom i smrću, da bismo mirno sklopili oči i prepustili Mu svoj duh do jutra - objašnjeno je na kraju.
BONUS VIDEO
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
Ako čovek ponižava druge, vređa ih, osuđuje i prema njima pokazuje prezir, ne može očekivati da će takav odnos ostati bez posledica po njegov duhovni život.
"Pomaže Bog“ nije samo forma pozdravljanja pri susretu sa drugim čovekom, već izraz koji ima dublje značenje.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Veče je, kako je naglešeno, prilika da se čovek udalji od svakodnevne žurbe i u miru razmotri događaje koji su obeležili protekli dan.
Jedan od najpoštovanijih pravoslavnih podvižnika, upozoravao je da će se presudna razlika između onih koji će prepoznati obmanu i onih koji će joj poverovati pokazati tamo gde je mnogi najmanje traže.
U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Longina Sotnika po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetu mučenicu Anastasiju Rimljanku i Prepodobnog Avramija. Katolička crkva spominje Svetog Narcisa Jerusalimskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Čovek lako počne da veruje da ga njegovi gresi određuju, pa zaboravi na vrline koje mu je Bog podario. Starac Emilijan objašnjava šta nas zaista udaljava od borbe za sopstvenu dušu.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Veče je, kako je naglešeno, prilika da se čovek udalji od svakodnevne žurbe i u miru razmotri događaje koji su obeležili protekli dan.
Jedan od najpoštovanijih pravoslavnih podvižnika, upozoravao je da će se presudna razlika između onih koji će prepoznati obmanu i onih koji će joj poverovati pokazati tamo gde je mnogi najmanje traže.
Od palente se lako prave dekorativni zalogaji u tri različite boje, a uz jednostavnu zamenu jednog sastojka recept je pogodan i za posnu i za mrsnu slavu.
Brojni vernici okupili su se na molitvi, a u temelje je položena povelja koja će svedočiti o početku izgradnje nove crkve.
U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Longina Sotnika po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetu mučenicu Anastasiju Rimljanku i Prepodobnog Avramija. Katolička crkva spominje Svetog Narcisa Jerusalimskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Pravoslavno učenje podseća da odnos prema Bogu ne treba da zavisi samo od toga da li nam u životu sve ide onako kako želimo ili ne.
U besedi za ponedeljak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta je Isus Hristos doneo ljudima i kako se otkriva neizmerna ljubav Nebeskog Oca
Jedan od najpoštovanijih pravoslavnih podvižnika, upozoravao je da će se presudna razlika između onih koji će prepoznati obmanu i onih koji će joj poverovati pokazati tamo gde je mnogi najmanje traže.
U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Longina Sotnika po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetu mučenicu Anastasiju Rimljanku i Prepodobnog Avramija. Katolička crkva spominje Svetog Narcisa Jerusalimskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Čovek lako počne da veruje da ga njegovi gresi određuju, pa zaboravi na vrline koje mu je Bog podario. Starac Emilijan objašnjava šta nas zaista udaljava od borbe za sopstvenu dušu.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Čovek lako počne da veruje da ga njegovi gresi određuju, pa zaboravi na vrline koje mu je Bog podario. Starac Emilijan objašnjava šta nas zaista udaljava od borbe za sopstvenu dušu.
Rimski vojnik prisustvovao je raspeću na Golgoti, a kada je posvedočio vaskrsenju, njegovi protivnici pokušali su da ga ućutkaju.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News