Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Čovek se ponekad nađe u stanju u kojem mu je teško da pronađe radost, nadu i snagu za svakodnevni život.
Depresija, tuga, usamljenost i teške misli mogu postati veliko breme, a tada je posebno važno da čovek ne ostane sam sa svojim bolom.
U pravoslavnom životu pomoć drugome ne podrazumeva samo lepe reči i utehu. Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Kada vidimo da je neko potišten, opterećen ili da prolazi kroz težak period, možemo se pomoliti za njega i zamoliti Boga da mu podari mir, snagu i svetlost.
Vera Crkve čoveka ne uči da je Bog dalek i nemilosrdan prema njegovim slabostima. Naprotiv, Bog je Otac koji čeka čoveka i poziva ga da mu se vrati, bez obzira na to koliko je puta posrnuo. Zato ni u najtežim trenucima ne treba izgubiti nadu u Božiju milost i oproštaj.
O tome je posebno snažno govorio shiarhimandrit Zosima Sokur, podsećajući vernike da ne zaborave koliko je važna molitva za drugoga, ali i vera u Božiju ljubav:
"Pomozite jedni drugima. Molite se za osobu kada vidite da je depresivna. A molitva može sve. Svetlost Hristova, radost Hristova nek nas prati. Nemamo razloga da tugujemo misleći da je Bog okrutan, da nam neće oprostiti i pomilovati nas, to je sve laž. Bog je dugotrpeljiv i mnogomilostiv, Bog sve nas čeka. Čeka, pruža ruke, kako bismo mi, kao zabludela deca, pohitali u očinske zagrljaje. Otac Nebeski nam prašta, miluje nas i vraća nam izgubljeno Carstvo Nebesko."
Bonus video
Pravoslavna duhovnost nas uči da je bližnji u nevolji zapravo živa ikona Božija - on je ispit naše vere koji se pojavljuje onda kada ga najmanje očekujemo.
Ako čovek ponižava druge, vređa ih, osuđuje i prema njima pokazuje prezir, ne može očekivati da će takav odnos ostati bez posledica po njegov duhovni život.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
