Pravoslavna duhovnost nas uči da je bližnji u nevolji zapravo živa ikona Božija - on je ispit naše vere koji se pojavljuje onda kada ga najmanje očekujemo.
U savremenom svetu, u kojem se vera neretko svodi na spoljašnje manifestacije - formalno posećivanje bogosluženja, paljenje sveća i mehaničko iščitavanje molitvenika, lako zaboravljamo da suština hrišćanskog života nije u slepom poštovanju pravila, već u živom i delotvornom milosrđu.
Često se dešava da čovek opravdava svoje slepilo za tuđu nesreću sopstvenim "duhovnim obavezama“.
Zatvaramo se u svoje domove, palimo kandila, molimo se i mislimo da smo ispunili dužnost prema Bogu ako nas niko ne uznemirava.
Međutim, pravoslavna duhovnost nas uči da je bližnji u nevolji zapravo živa ikona Božija - on je ispit naše vere koji se pojavljuje onda kada ga najmanje očekujemo.
Molitva, recimo, zauzima centralno mesto u životu pravoslavnog hrišćanina, ali Crkva ne uči da čovek zbog molitve treba da zanemari bližnjeg koji mu se obrati za pomoć.
Naprotiv, u pravoslavnoj duhovnosti čovek u nevolji koji od nas traži pomoć, smatra se samim Hristom koji kuca na naša vrata. Ako okrenemo glavu od čoveka da bismo formalno završili molitveno pravilo, pokazujemo da nam je forma važnija od suštine, a obred važniji od žive ljubavi.
Ako radi forme ignorišemo vapaj za pomoć, naša duhovnost postaje prazna ljuštura u kojoj nema mesta za Boga, jer Bog jeste ljubav.
Ovu veliku i otrežnjujuću istinu Sveti Gavrilo Gruzijski sažeo je u reči koje odjekuju kao vrhovni sud o našem licemerju:
"Ako molitvu ne slede dobra dela, molitva je mrtva. Ako te neko za vreme molitve zamoli za pomoć, a ti kažeš da ćeš mu pomoći kad završiš s molitvom, znaj da takva molitva nije ugodna Bogu. Za takvu molitvu se kaže: 'Molitva njegova neka se upiše kao greh."
Bonus video
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Pravoslavna duhovnost nas uči da je bližnji u nevolji zapravo živa ikona Božija - on je ispit naše vere koji se pojavljuje onda kada ga najmanje očekujemo.
Bez kapi ulja i komplikovanih sastojaka, uz crni luk i nekoliko začina, dobija se topao ručak prikladan za dane posta.
Tokom pokloničkog putovanja kroz Srbiju, ruski arhijerej sa sveštenstvom posetio je jednu od najznačajnijih svetinja Srpske pravoslavne crkve i poklonio se njenim svetinjama.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Zahariju i pravednu Jelisavetu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaja Sveti Evmenije Gortinski. Katolička crkva slavi Svetog Josifa Kupertinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Čovek koji živi molitvom ne postaje ravnodušan prema svetu, već slobodan od robovanja okolnostima.
Bez kapi ulja i komplikovanih sastojaka, uz crni luk i nekoliko začina, dobija se topao ručak prikladan za dane posta.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
Pouka pravoslavnog duhovnika 20. veka otkriva kako čovek može da izgubi put ka pokajanju i zašto ni očajanje ni uverenje da nema zbog čega da se menja nisu bezazleni.
Odgovor jereja Viktora Nikišova donosi zanimljivo objašnjenje o odnosu prema svetinji, ličnoj nameri i utisku koji ostavljamo na druge.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
Odgovor jereja Viktora Nikišova donosi zanimljivo objašnjenje o odnosu prema svetinji, ličnoj nameri i utisku koji ostavljamo na druge.
Na imanju poznate srpske porodice okupili su se vernici, a tokom svečane službe rukopoložen je novi đakon i dodeljeno crkveno priznanje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
