Odgovor jereja Viktora Nikišova donosi zanimljivo objašnjenje o odnosu prema svetinji, ličnoj nameri i utisku koji ostavljamo na druge.
Krst sa likom raspetog Hrista zauzima posebno mesto u pravoslavnoj veri, pa pitanje kako ga nositi nije samo stvar ličnog izbora. To naročito dolazi do izražaja kada se nađe na mestu koje se uobičajeno povezuje sa nakitom.
Može li, onda, krst sa likom raspetog Hrista da se nosi u uhu kao minđuša ako ga osoba ne doživljava kao ukras, već ga nosi iz iskrene vere i strahopoštovanja? To je zanimalo vernika Vladislava, koji se obratio jereju Viktoru Nikišovu sa pitanjem da li je takav postupak u skladu sa pravoslavnim predanjem.
Vladislav je želeo da zna i da li bi mogao da izazove sablazan kod drugih vernika, iako mu namera nije da na bilo koji način pokaže nepoštovanje prema svetinji.
- Sa stanovišta pravoslavnog predanja, nositi krst sa likom raspetog Hrista u uhu, kao minđušu, nije dopušteno - naveo je jerej Viktor Nikišov, prenosi portal foma.ru.
On objašnjava da ni iskreno strahopoštovanje prema krstu ne menja činjenicu da takav postupak može biti neprimeren. Važno je i kako takav prizor deluje na druge ljude, jer može izazvati sablazan ili nedoumicu.
Krst sa likom raspetog Gospoda nije običan znak niti ukras. On je velika hrišćanska svetinja i podseća na Golgotu, Hristovo stradanje i smrt za grehe celoga sveta. Zato odnos prema njemu treba da bude ispunjen naročitim strahopoštovanjem.
U pravoslavnom životu posebno mesto ima krstić koji vernik prima prilikom krštenja. On se nosi oko vrata, na grudima, ispod odeće i bliže srcu.
Prema rečima jereja Viktora Nikišova, nošenje krsta u uhu nije deo pravoslavnog predanja. On navodi da je takav običaj došao iz zapadne omladinske subkulture i da nema uporište u pravoslavnom životu.
Dodatni problem vidi u samoj prirodi minđuše, koja je ukras i deo spoljašnjeg izgleda. Kada se krst sa likom raspetog Hrista stavi na mesto uobičajeno namenjeno nakitu, svetinja se spolja može doživeti kao ukras, bez obzira na nameru osobe koja ga nosi.
- Čak i ako je u vašoj unutrašnjosti sve čisto, spolja će to izgledati upravo kao ukras - navodi otac Viktor.
Takav prizor kod drugih ljudi može izazvati zaprepašćenje ili utisak da se prema svetinji ne postupa sa dužnim poštovanjem.
Vladislav je pitao i da li bi bilo prihvatljivije nositi običan krstić u uhu, bez lika raspetog Hrista.
Ukoliko neko želi da minđušom izrazi pripadnost hrišćanskoj veri, otac Viktor kaže da bi mogao da izabere neki drugi simbol koji nema isto sveto značenje. Kao primer pominje skroman krstić bez lika raspetog Hrista.
Ipak, ni takav izbor, prema njegovim rečima, ne bi prošao bez pitanja i nedoumica.
- Ali čak i običan krstić u uhu izazvaće pitanja - zaključuje jerej Viktor Nikišov.
Njegov odgovor ukazuje na to da odnos prema svetinji ne zavisi samo od lične namere. Važno je i kako se prema njoj postupa i kakav utisak takav postupak može ostaviti na druge. Zato su, uz veru i strahopoštovanje, važni i crkveni takt, obzir prema bližnjima i čuvanje dostojanstva svetinje.
BONUS VIDEO
Strah, sumnja i lična pobožnost sudaraju se u pitanju koje mnogi nose oko vrata, a ne izgovaraju naglas - protojerej Vladimir Dolgih objašnjava gde prestaje vera, a počinje zabluda.
Mnogi ga nose svakodnevno, ali retko ko zna šta Crkva zapravo uči o njegovom značenju.
Snimci sveštenika i vladika na društvenim događajima često izazivaju burne polemike na društvenim mrežama.
Krstovi, ikone i crkveni barjaci predvode vernike u molitvi, ali iza ovog prizora stoji tradicija čije korene nalazimo još u Svetom pismu.
Budi deo Religija.rs zajednice.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
Muškarac i žena u blagoslovenom braku saradnici su Božiji u delu stvaranja novog života, pa rađanje dece nije nešto što je odvojeno od duhovnog smisla braka, kaže otac Dejan.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Pouka velikog ruskog svetitelja podseća na to da je od tuđeg pogleda mnogo važnije ono što psenjavanjem krsnim znakom ispovedamo.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U nedelju, 1. novembra, posle svete Liturgije u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija biće služen pomen stradalima na Železničkoj stanici.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News