U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
U priči o čudu u Kani Galilejskoj, vladika Nikolaj Velimirović ne vidi samo pripovedanje o pretvaranju vode u vino. U toj promeni on prepoznaje sliku mnogo dubljeg preobražaja: onoga što je u čoveku oslabilo, ugasilo se ili izgubilo pravi smisao, Hristos može da obnovi i ispuni novim životom. Upravo zato vladika Nikolaj u svojoj besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima ovo čudo naziva početkom, odnosno osnovom svih Hristovih čudesa.
"Početak čudesima u Kani Galilejskoj." (Jov. 2, 11)
Svemoćan je Bog naš, i moći Njegovoj nema kraja ni opisa. Slovom Svojim On je sazdao sve što je sazdano. Slovom Gospodnim nebesa utverdišasя. Slovom Svojim On je sazdao telo čoveku. Slovom Božjim pretvara se mrtva zemlja u tela ljudska, u tela životinjska, u tela biljna. Slovom Božjim pretvara se tečna voda u paru, a para u led i sneg. Tim istim Slovom voda u lozi pretvara se u vino, i vino veselitъ serdce čelovjeka.
Kakvo je dakle, čudo za Slovo Božje vaploćeno, za Hrista Gospoda našeg, što je u Kani pretvorio vodu u vino? Za nas ljude, pomračene grehom, to je veliko čudo; za našu prirodu, grehom raslabljenu, to je nedostižno čudo. No činiti čudesa, nije li to Tvorčevo obično zanimanje? Kada sluge napuniše šest velikih sudova vodom, Gospod Hristos reče im: zahvatite sad i nosite kumu.
On čak i ne reče: neka voda postane vino, nego to samo pomisli. A pomisao Božja ima istu silu kao i reč Božja. Zašto se kaže da je ovo početak čudesima, kad je Gospod, izgleda, i pre ovoga čuda činio druga čudesa? Zato, braćo, što je pretvaranje vode u vino osnovno čudo Hristovo, i suština svih Njegovih čudesa.
Razvodnila se i rasplakala se priroda čovečja; trebalo ju je pretvoriti u vino. Ugasila se bila iskra božanska u čoveku, trebalo ju je raspaliti. Bolest je kao voda, zdravlje kao vino; nečistota od zlih duhova je kao voda, čistota je kao vino; smrt je kao voda, život kao vino; neznanje je kao voda, istina kao vino. Otuda kadgod je Gospod bolesne činio zdravim, nečiste čistim, mrtve živim, zabludele prosvećenim – On je u stvari pretvarao vodu u vino.
O Gospode Bože naš, čudesni Pretvoritelju vode u vino, unesi plamen Tvoj božanski na ugašeno ognjište naše. Pretvori vodu bića našeg u vino božansko. Da bi bili slični Tebi, i kao slični mogli sedeti u carstvu Tvom besmrtnom, sa plemenim angelima Tvojim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
U besedi za subotu 15. Sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako su proročanstva najavljivala Hristov dolazak, dok je Njegova prava priroda ostala nedokučiva onima koji nisu prepoznali Cara slave.
U nazaretskoj sinagogi Hristos je objavio da se pred okupljenima ispunilo ono što je vekovima ranije prorekao Isaija, a vladika Nikolaj objašnjava značaj tih reči za Hristovu misiju i Božju milost.
U besedi za ponedeljak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači značenje reči "početak" i objašnjava večnost Hrista, Sina Očevog.
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vavilu po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i majka im Sofija. Katolička crkva obeležava Rane Svetog Franje, dok Jevreji danas obeležavaju šesti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Petnaestog juna 1999. godine krenuo je prema Prizrenu, a njegovi posmrtni ostaci pronađeni su tek 8. avgusta 2000. godine.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za sredu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Božji dar traži spremno srce, čist um i otvorena čula.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
U besedi za sredu 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino proročanstvo sa Ovaploćenjem i objašnjava kako se kroz Gospoda Isusa Hrista prepoznaje Onaj koji je govorio kroz proroke.
Susret u Patrijaršijskom dvor održan je uoči predstojeće posete patrijarha srpskog Mitropoliji australijsko-novozelandskoj, gde će se susresti sa vernim narodom i srpskom zajednicom.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
