U nazaretskoj sinagogi Hristos je objavio da se pred okupljenima ispunilo ono što je vekovima ranije prorekao Isaija, a vladika Nikolaj objašnjava značaj tih reči za Hristovu misiju i Božju milost.
Prorok Isaija vekovima unapred najavljuje dolazak Mesije, a Gospod Isus Hristos upravo tim rečima u Nazaretu otkriva da je proročanstvo dobilo svoje ispunjenje. U besedi za nedelju 15. sedmice po Duhovima vladika Nikolaj Velimirović razmatra Hristovu misiju, Njegovu silu i spasenje koje je doneo ljudima, podsećajući da se Božja milost ne može odvojiti od odgovornosti onih koji je prihvataju ili odbacuju.
"Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim jevanđelje ništim; posla me da iscelim skrušene srcem: da propovedam zarobljenim otpuštenje i slepim prozrenje; da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete." (Isa. 61, 1–2)
Ovo veliko programno proročanstvo pročita Gospod Isus na samom početku Svoga spasiteljskog rada, u Nazaretu, pred Jevrejima, i pročitavši, sede i reče: danas se izvrši ovo pismo (Lk. 4, 16–21).
Jedno od najtamnijih proročanstava za književnike i sveštenike Jevrejske On pročita, zatvori knjigu i reče: danas se izvrši ovo pismo.
U to proročanstvo niko od Jevreja nije smeo taknuti, jer niko nije znao na koga se ono odnosi. Sedam stoleća minulo je bilo otkad je ovo proročanstvo izrečeno i napisano, i niko nije znao na koga se ono odnosi.
A kada je došao Onaj na koga se to proročanstvo odnosi, On ga je pročitao i primenio na Sebe. Tako je veliki Gospod naš opravdao proroka Svoga i predstavio Sebe svetu.
Duh je Gospodnji na meni. Zašto On to govori kad je On ravan Duhu kao i Ocu? Radi svedočanstva ljudima, kako tumači sv. Zlatoust.
Ne kaže: blagodat Duha nego Duh, jer blagodat je Duha na ljudima vernim, a na Njemu je sam Duh, kao što se i pokazalo na Jordanu. Duh je svedok Sina, i nijednog trenutka Sin nije bio bez Duha.
Gospod Isus često spominje Oca i Duha Svetoga, jedno iz beskrajne ljubavi prema Ocu i Duhu, a ljubav uvek pripisuje svoje drugima, i drugo radi pouke gordim ljudima, da ne ističu sebe, nego da odaju čast drugima, ravnim sebi.
Sve ostalo što je rečeno u ovom divnom proročanstvu ispunio je Gospod čudesnim delovanjem Svojim doslovce. On je došao uglavnom da javi milost Božju ljudima, ali u isto vreme i Strašni Sud onima koji tu milost budu prezreli i odbacili.
To je viđenje Isaije, sina Amosova, proroka Božjeg, proroka istinitog.
Poklonimo se, braćo, Isaiji, čija bogoduhnovena usta prorekoše Spasitelja i spasenje naše, i ne prestajmo klanjati se čudesnom Spasitelju našem, Gospodu Isusu Hristu.
Tebi se klanjamo, Gospode i Spase naš, i Tebi blagodarimo na premudrom ustrojstvu spasenja našeg. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
U besedi za ponedeljak 14. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ovo nije samo slika budućeg raja, već tajna povezana sa dolaskom Hrista.
U besedi za 3. septembar Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači proročke reči Isaije i govori o Hristu kao osloncu koji povezuje rasuto, učvršćuje slabo i čovekov život usmerava prema Bogu.
U besedi za subotu 15. Sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako su proročanstva najavljivala Hristov dolazak, dok je Njegova prava priroda ostala nedokučiva onima koji nisu prepoznali Cara slave.
U Hramu Svete Trojice u Bransviku, nedaleko od Melburna, srpski pravoslavni vernici dočekali su poglavara Srpske pravoslavne crkve.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
