U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
Koje dete može biti istovremeno nazvano Bogom silnim, Knezom mira, Čudnim savetnikom i Ocem budućeg vremena? Prorok Isaija je, sedam vekova pre Hristovog rođenja, upravo tim rečima najavio Spasitelja, a Vladika Nikolaj u svojoj besedi otkriva dubinu ovog proročanstva i značenje imena kojima je najavljeno najslavnije Dete u istoriji čovečanstva.
"Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu njegovu, I ime je njegovo: velikog saveta angel, čudni savjetnik, Bog silni, knjaz mira, otac budućeg vremena." (Isa. 9, 6)
Koji je smrtni čovek u svoj istoriji ljudskoj, na koga bi se mogli primeniti svi ovi nazivi, sva ova vlast, sva ova slava? Nikoji. Zato sv. Zlatoust i veli: "Ovo je nemoguće razumeti u odnosu ma koga drugog čoveka nego samo u odnosu Hrista."
Prorok ovde jasno izražava dve prirode u Spasitelju sveta: čovečansku i božansku. Rodi se dijete – to označava čisto čovečansku prirodu. Sin nam se dade - to sjedinjuje dve prirode u jednoj ličnosti: Sin Božji i Sin Devin u ličnosti vaploćenog Gospoda.
Ostali nazivi pak označavaju božansku prirodu Gospoda Isusa. Vlast je Njegova na ramenu Njegovu, tj. vlast je Njegova. Njegova sopstvenost i nije pozajmljena. Veliki savet - nije li to Sveta Trojica? Angel, ili poslanik i vesnik, toga trojičnog saveta jeste Sin Božji, Slovo predvečno.
Čudni savetnik - jer je sve čudo, sve iznenađenje, sve novost, što od Njega i kroz Njega dođe rodu ljudskom. Bog silni - šta bi Arije na ovo rekao, i njegove moderne pristalice, koji odriču božanstvo Gospodu Isusu? Knjaz mira - jer od Njega je mir trajni, mimo Njega rat spolja i iznutra.
Otac budućeg vremena – kao što je On gospodar prošlosti, tako i budućnosti. No On je još Otac Crkve, tvorac novog sveta, Osnivač Carstva Božjeg. Ovo divno i tačno viđenje vide sam Isaija, sin Amosov, na 700 godina pre nego se ono objavi celoj vasioni.
O Gospode Isuse, prorocima Ti si najslavnije predskazanje, vernima najslavnije otkrovenje. Otključaj um naš, da bi u nj ušla čudesna slava veličanstva Tvoga; i otključaj srce naše, da bi se ispunilo životvornom ljubavlju Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Na visokom prestolu ukazao mu se Gospod, dok su šestokrilni serafimi objavljivali Njegovu svetost, a vladika Nikolaj objašnjava šta je čoveku zaista dato da vidi.
U besedi za četvrtak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Isaijino proročanstvo i Hristov dolazak govori o svetlosti pred kojom se otkrivaju ljudsko srce i granica između istine i obmane.
U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
Pročitajte molitvene stihove posvećene Presvetoj Bogorodici i saznajte zašto vernici sa posebnom ljubavlju traže njeno zastupništvo i pomoć.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Mojsej Murin. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Avgustina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ruski dugovnik podseća da put ka duhovnoj čistoti nije samo u onome što čovek čini za sebe, već i u načinu na koji se odnosi prema onima koji su pogrešili, njihovim slabostima i padovima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava vezu između nevolje jednog grada i spasenja celog ljudskog roda.
U besedi za ponedeljak 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj govori o lepoti, raskoši i sujeti, upozoravajući šta se iza spoljašnjeg sjaja može kriti u čovekovoj duši.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 12. sedmice po Duhovima vodi nas mnogo dalje od priče o drevnom idolopoklonstvu i suočava sa pitanjem čemu danas poklanjamo svoje srce.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Pročitajte molitvene stihove posvećene Presvetoj Bogorodici i saznajte zašto vernici sa posebnom ljubavlju traže njeno zastupništvo i pomoć.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
Ruski dugovnik podseća da put ka duhovnoj čistoti nije samo u onome što čovek čini za sebe, već i u načinu na koji se odnosi prema onima koji su pogrešili, njihovim slabostima i padovima.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
U pravoslavnom hrišćanstvu brak ima svoj poredak, pa se muškarac vidi kao glava porodice, dok je žena pozvana da mu se povinuje.
Moderni čovek ima više materijalnog blagostanja nego njegovi preci, ali nikada nije bio nemirniji, kaže iguman Dimitrije.
Izbalansirana kombinacija povrća, oraha, meda i mirisnih začina daje ovom posnom jelu posebnu punoću i čini ga savršenim izborom kada želite da trpeza tokom posta bude drugačija i maštovitija.
Reditelj otkrio da su oba dela već snimljena u Italiji, a priča će biti nelinearna i obuhvatiće motive pakla, Šeola, pada anđela i porekla Satane. Premijera prvog dela zakazana je za Spasovdan 2027.
Mihail Meleh tvrdi da se pravoslavne svetinje iznose iz Ukrajine radi preprodaje, dok pojedini stručnjaci sumnjaju da bi mogle služiti i za plaćanje zapadnog oružja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
