U besedi za četvrtak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Isaijino proročanstvo i Hristov dolazak govori o svetlosti pred kojom se otkrivaju ljudsko srce i granica između istine i obmane.
Najcrnja tama nije ona u kojoj se svetlost još nije pojavila, već ona koja je odbija i samu sebe naziva svetlošću. U besedi za četvrtak 13. sedmice po Duhovima vladika Nikolaj Velimirović kroz podsećanje na proročanstvo Isaije i Hristov dolazak pokazuje kako se Božija svetlost najpre javlja među onima koji sede u „seni smrtnoj“, ali i kako pred njom ljudsko srce može da se otvori ili da joj se usprotivi. Od Vitlejema do Jerusalima ta svetlost ostaje ista i pred njom se otkriva prava mera ljudske tame.
"Narod koji hodi u tami videće videlo veliko, i onima koji sede u zemlji smrtne sjeni zasvetliće videlo." (Isa. 9, 2)
Tamo gde je najtamnije, proriče prorok, tamo će se pojaviti svetlonosni Mesija. Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova smatrale su se najtamnijim zemljama. Tamo su neznabošci bili izmešani s Jevrejima; jaram spoljašnjeg i unutrašnjeg ropstva najteži; tama neznabožačka i tama farisejska pokrivale su ljude senkom smrti.
Svetlost nebeska zasijala je prvo u Vitlejemu - Hristos Gospod tu se rodio. Tu Svetlost sagledali su izdaleka istočni zvezdari, a izbliza pastiri Vitlejemski. No tu Svetlost proterao je iz Vitlejema Irod krvavim mačem. I Svetlost se udaljila u Misir.
Po tom se Svetlost zasijala u punom blesku u ovoj zemlji tame i senke smrtne, u zemlji Zavulonovoj i Neftalimovoj. U toj zemlji življahu kraj jezera ribari, koje Gospod izabra za učenike Svoje. U toj zemlji je i Gora Blaženstva, sa koje Gospod objavi prvu veliku propoved Svoju o blaženima. Tu je i Kana Galilejska, gde Gospod učini prvo Svoje čudo.
Tu poče On delo spasenja ljudskog, moćnom rečju i moćnim delima. Ljudi videše veliku Svetlost i udiviše se. Mnogi se i sablazniše o Gospoda, i mnogi Mu se narugaše. Ali Ga ti tamni ljudi ne ubiše.
Beše jedna tamnija tačka u zemlji Jevrejskoj, koja diže ruku na Tvorca i ubi ga. To je ona ista tačka, odakle Irod na 33 godine pre toga podiže krvavi mač svoj, da u krvi ugasi veliku Svetlost. To je Jerusalim.
Od svih tama Jerusalimska tama beše najcrnja. Možda baš za to najcrnja, što imenovaše sebe svetlošću.
O Gospode, Svetlosti naša velika, prevelika, obasjaj nas svetlošću Svojom u ovom kratkom veku, i primi nas po smrti u Svetlost Tvoju slavnu i besmrtnu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Na visokom prestolu ukazao mu se Gospod, dok su šestokrilni serafimi objavljivali Njegovu svetost, a vladika Nikolaj objašnjava šta je čoveku zaista dato da vidi.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Istoričarka umetnosti otkriva potresna svedočenja o tragovima benzina, zakašneloj reakciji medija i pritiscima na monaštvo nakon požara u kojem su nestali dragoceni manastirski letopisi.
Sedamnaest godina nakon preljube, žena se iz straha od muževljevog odlaska zaklela u zdravlje dece da ga nije prevarila, a sada strahuje da bi zbog laži mogli da ispaštaju i pita jereja Viktora Nikišova kako da poništi zakletvu.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za nedelju 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na grehe, odricanje od vere i mržnju prema bližnjima, koji mogu imati dalekosežne posledice.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Istoričarka umetnosti otkriva potresna svedočenja o tragovima benzina, zakašneloj reakciji medija i pritiscima na monaštvo nakon požara u kojem su nestali dragoceni manastirski letopisi.
Sedamnaest godina nakon preljube, žena se iz straha od muževljevog odlaska zaklela u zdravlje dece da ga nije prevarila, a sada strahuje da bi zbog laži mogli da ispaštaju i pita jereja Viktora Nikišova kako da poništi zakletvu.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
U Kizboriju kod Melburna osvećen je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
