U besedi za četvrtak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Isaijino proročanstvo i Hristov dolazak govori o svetlosti pred kojom se otkrivaju ljudsko srce i granica između istine i obmane.
Najcrnja tama nije ona u kojoj se svetlost još nije pojavila, već ona koja je odbija i samu sebe naziva svetlošću. U besedi za četvrtak 13. sedmice po Duhovima vladika Nikolaj Velimirović kroz podsećanje na proročanstvo Isaije i Hristov dolazak pokazuje kako se Božija svetlost najpre javlja među onima koji sede u „seni smrtnoj“, ali i kako pred njom ljudsko srce može da se otvori ili da joj se usprotivi. Od Vitlejema do Jerusalima ta svetlost ostaje ista i pred njom se otkriva prava mera ljudske tame.
"Narod koji hodi u tami videće videlo veliko, i onima koji sede u zemlji smrtne sjeni zasvetliće videlo." (Isa. 9, 2)
Tamo gde je najtamnije, proriče prorok, tamo će se pojaviti svetlonosni Mesija. Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova smatrale su se najtamnijim zemljama. Tamo su neznabošci bili izmešani s Jevrejima; jaram spoljašnjeg i unutrašnjeg ropstva najteži; tama neznabožačka i tama farisejska pokrivale su ljude senkom smrti.
Svetlost nebeska zasijala je prvo u Vitlejemu - Hristos Gospod tu se rodio. Tu Svetlost sagledali su izdaleka istočni zvezdari, a izbliza pastiri Vitlejemski. No tu Svetlost proterao je iz Vitlejema Irod krvavim mačem. I Svetlost se udaljila u Misir.
Po tom se Svetlost zasijala u punom blesku u ovoj zemlji tame i senke smrtne, u zemlji Zavulonovoj i Neftalimovoj. U toj zemlji življahu kraj jezera ribari, koje Gospod izabra za učenike Svoje. U toj zemlji je i Gora Blaženstva, sa koje Gospod objavi prvu veliku propoved Svoju o blaženima. Tu je i Kana Galilejska, gde Gospod učini prvo Svoje čudo.
Tu poče On delo spasenja ljudskog, moćnom rečju i moćnim delima. Ljudi videše veliku Svetlost i udiviše se. Mnogi se i sablazniše o Gospoda, i mnogi Mu se narugaše. Ali Ga ti tamni ljudi ne ubiše.
Beše jedna tamnija tačka u zemlji Jevrejskoj, koja diže ruku na Tvorca i ubi ga. To je ona ista tačka, odakle Irod na 33 godine pre toga podiže krvavi mač svoj, da u krvi ugasi veliku Svetlost. To je Jerusalim.
Od svih tama Jerusalimska tama beše najcrnja. Možda baš za to najcrnja, što imenovaše sebe svetlošću.
O Gospode, Svetlosti naša velika, prevelika, obasjaj nas svetlošću Svojom u ovom kratkom veku, i primi nas po smrti u Svetlost Tvoju slavnu i besmrtnu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Na visokom prestolu ukazao mu se Gospod, dok su šestokrilni serafimi objavljivali Njegovu svetost, a vladika Nikolaj objašnjava šta je čoveku zaista dato da vidi.
U besedi za četvrtak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Isaijino proročanstvo i Hristov dolazak govori o svetlosti pred kojom se otkrivaju ljudsko srce i granica između istine i obmane.
Probajte čorbu od karfiola po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molebnu molitvu Bogomajci i duhovno se nadahnite poukom Svetog Amfilohija Makrisa.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Miheja po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Pimen Veliki. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Monike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava vezu između nevolje jednog grada i spasenja celog ljudskog roda.
U besedi za ponedeljak 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj govori o lepoti, raskoši i sujeti, upozoravajući šta se iza spoljašnjeg sjaja može kriti u čovekovoj duši.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 12. sedmice po Duhovima vodi nas mnogo dalje od priče o drevnom idolopoklonstvu i suočava sa pitanjem čemu danas poklanjamo svoje srce.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Probajte čorbu od karfiola po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molebnu molitvu Bogomajci i duhovno se nadahnite poukom Svetog Amfilohija Makrisa.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Osnovni sud odredio mu jednomesečni pritvor, dok dostupne informacije pokazuju da bivši klirik u trenutku hapšenja nije bio u svešteničkoj službi Srpske pravoslavne crkve.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Recept iz manastirske kuhinje donosi topao i hranljiv obrok bez dodavanja ulja, idealan za dane kada se posti na vodi.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Crkva kroz molitve, troparе i stihire postepeno uvodi vernike u tajnu događaja koji se proslavlja, a ovaj čin ima duboko liturgijsko značenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
