Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Često se desi da najteže izgovaramo molitvu upravo onda kada nam je najpotrebnija. Greh, stid i osećaj da smo se previše udaljili od Boga mogu da stvore uverenje da više nemamo pravo da se obratimo Gospodu. Upravo tu misao Sveti Jovan Kronštatski prepoznaje kao zamku i podseća da čovek ne treba da prestane da se moli zato što je slab, već da se u slabosti još snažnije okreće Bogu.
- Kada se moliš, pazi da se moli unutrašnji čovek, a ne samo spoljašnji - govorio je Sveti Jovan Kronštatski.
Sveti Jovan Kronštatski upozorava da molitva ne sme da ostane samo na izgovorenim rečima. Njena snaga nije u tome da čovek mehanički pročita molitvu, već da se u njoj zaista obrati Bogu. Čak ni svest o sopstvenim gresima, prema njegovim rečima, nije razlog da se čovek povuče iz molitve.
- Čak i ako si bezmerno grešan, ipak se moli.
Posebno je važan njegov savet da se čovek ne obazire na očajanje koje ga uverava da je pokajanje uzaludno. Sveti Jovan takvu misao povezuje sa delovanjem đavola, koji čoveku pokušava da predstavi Boga kao dalekog, strogog i nemilosrdnog upravo onda kada mu se čovek obraća sa kajanjem.
- Nemoj gledati na đavolsko raspaljivanje, lukavstvo i očajanje, već savlađuj i pobeđuj njegove spletke. Sećaj se beskrajne pučine čovekoljublja i milosrđa Spasiteljevog.
U toj borbi, Sveti Jovan ne savetuje čoveku da se osloni na sopstvenu bezgrešnost, jer takva bezgrešnost ne postoji. Umesto toga, upućuje ga na Hrista i na Njegove reči koje ruše strah da je grešniku put prema Bogu zatvoren.
- Đavo će ti lice Gospodnje predstavljati kao grozno i nemilostivo, budući da [navodno] odbacuje tvoju molitvu i tvoje pokajanje. Ti se, pak, seti reči Spasiteljevih, koje nas ispunjavaju pouzdanjem i smelošću: I onoga koji dolazi meni neću isterati napolje (Jn. 6, 37), i: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni gresima, bezakonjem, đavolskim spletkama i klevetama, i ja ću vas odmoriti (Mt. 11, 28).
Pouka Svetog Jovana Kronštatskog svodi se na jednostavnu, ali zahtevnu odluku: ne čekati da postanemo dostojni molitve da bismo počeli da se molimo. Čovek Bogu ne prilazi zato što nema šta da mu oprosti, već zato što veruje da oproštaj postoji. Upravo zato molitva počinje tamo gde prestane izgovor da smo od Boga otišli predaleko.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 190 (10,7-18)
7. Vi gledate po spoljašnosti. Ako je ko uveren u sebe da je Hristov, neka opet pomisli u sebi da, kao što je on Hristov, tako smo i mi Hristovi. 8. Jer ako bih se nešto više pohvalio vlašću našom koju nam dade Gospod za nazidavanje, a ne za kvarenje vaše, neću se postideti, 9. da se ne pokažem kao da vas plašim poslanicama.
10. Jer su mu poslanice, veli, teške i jake, a kad je telom prisutan slab je, i reč mu je ništavna. 11. Neka takav pomisli ovo: kakvi smo rečju u poslanicama kada smo odsutni, takvi smo i delom kad smo prisutni. 12. Jer ne smemo sebe ubrajati ili sravnjivati sa nekima koji sami sebe hvale: ali oni kad sami sebe sobom mere, i sami sebe sa sobom porede, nerazumni su. 13. A mi se nećemo hvaliti preko mere, nego po meri pravila čiju nam meru Bog dodeli, da dostignemo i do vas. 14. Jer se mi ne prostiremo preko mere, kao da ne dosežemo do vas, nego i do vas dostigosmo s jevanđeljem Hristovim;
KADA PADNEŠ, NE ŽALI SE NEGO URADI OVO: Starac Josif Isihasta objašnjava šta da uradimo posle posrtanja
15. ne hvalimo se preko mere u tuđim trudovima, ali imamo nadu da ćemo se, kad uzraste vera vaša, s vama veličati po pravilu našemu izobilno. 16. Da i u daljim krajevima od vas propovedamo jevanđelje, i da se ne pohvalimo onim što je po tuđemu pravilu urađeno. 17. A koji se hvali, Gospodom neka se hvali! 18. Jer nije valjan onaj koji se sam hvali, nego koga Gospod hvali.
Jevanđelje po Marku, začalo 14. (3,28-35)
28. Zaista vam kažem: „Svi gresi oprostiće se sinovima čovečijim, i huljenja na Boga, ma koliko hulili: 29. a koji pohuli na Duha Svetoga nema oproštenja va vek, nego je kriv večnome sudu.” 30. Jer govorahu: „U njemu je duh nečisti.” 31. I dođoše mati njegova i braća njegova, i stojeći napolju poslaše k njemu da ga zovu. 32. I seđaše narod oko njega. I rekoše mu: „Eno mati tvoja i braća tvoja napolju traže te.” 33. I odgovori im govoreći: „Ko je mati moja ili braća moja?” 34. I pogledavši okolo na one koji sede oko njega, reče: „Evo mati moja i braća moja! 35. Jer ko izvrši volju Božiju onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.”
BONUS VIDEO
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Snimak iz Altun-alem džamije prikazuje muškarca koji se priključio namazu, a potom prišao mestu na kojem se nalazio mobilni telefon; za sada nema potvrde policije da je identifikovan.
Osnovni sud odredio mu jednomesečni pritvor, dok dostupne informacije pokazuju da bivši klirik u trenutku hapšenja nije bio u svešteničkoj službi Srpske pravoslavne crkve.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Sveti starac govorio je bez uvijanja o onima koji zanemaruju svoje zdravlje, ali i o pogrešnom shvatanju vere zbog kojeg čovek odbacuje pomoć koja mu je pružena.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Osnovni sud odredio mu jednomesečni pritvor, dok dostupne informacije pokazuju da bivši klirik u trenutku hapšenja nije bio u svešteničkoj službi Srpske pravoslavne crkve.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
U besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava vezu između nevolje jednog grada i spasenja celog ljudskog roda.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Recept iz manastirske kuhinje donosi topao i hranljiv obrok bez dodavanja ulja, idealan za dane kada se posti na vodi.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Crkva kroz molitve, troparе i stihire postepeno uvodi vernike u tajnu događaja koji se proslavlja, a ovaj čin ima duboko liturgijsko značenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
