Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Čak i revnosniji vernik mogao bi da zastane pred naizgled najobičnijim pitanjem: šta je to Jevanđelje? Reč koju svakodnevno nebrojeno puta čujemo, izgovaramo i čitamo toliko je prisutna u životu Crkve da se ponekad podrazumeva da znamo njen pravi smisao. Ali koliko bi nas umelo da u nekoliko reči odgovori na ovo pitanje? Jedan od najkraćih i najjasnijih odgovora na to pitanje dao je Sveti Justin Ćelijski, povezujući Jevanđelje sa samim načinom hrišćanskog života.
- Ukratko, šta je Sveto Jevanđelje Hristovo? Hristovo Jevanđelje, u dve reči, to je: molitva i post. On je Sam objavio da se molitvom i postom čisti čovek, svaki čovek, svaka duša čisti se od svake prljavštine, čisti se i od svih najstrašnijih demona i đavola. Hiljade i milioni đavola u mojoj i tvojoj duši, molitva i post je jedina sila, veli Spasitelj, koja izgoni svu tu gadljivu i crnu i paklenu i smrdljivu (prljavštinu) iz duša naših. Kad je Gospod hteo da propiše lek, svelek za svaki greh, On je svetim Učenicima Svojim objavio: „Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom.“ Gle, rod demonski, rod đavolji, sve vrste zla, sve vrste greha, sve vrste strasti izgone se iz duše samo molitvom i postom. Eto, može se slobodno reći da je pravoslavlje molitva i post. To nas vraća na Jevanđelje“, govorio je Sveti Justin Ćelijski.
U ovoj pouci Sveti Justin ne govori o Jevanđelju samo kao o pojmu koji poznajemo iz crkvenih knjiga i bogoslužbenog života. On ga vezuje za molitvu i post, odnosno za konkretan podvig kojim čovek svoju veru pretvara u život. Zato njegovo pitanje nije samo šta znači reč „Jevanđelje“, već šta ta reč traži od onoga koji je izgovara.
Odgovor Svetog Justina je kratak, ali ne i lak: Jevanđelje se ne završava na slušanju. Ono počinje onda kada molitva i post postanu deo čovekovog života.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 186 (8,7-15)
7. Nego kao što u svemu izobilujete: u veri, i u reči, i u znanju. i u svakom staranju i u ljubavi vašoj prema nama. da izobilujete i u ovoj milostinji. 8. Ne govorim ovo kao zapovest, nego da kroz revnost drugih proverim iskrenost ljubavi vaše. 9. Jer znate blagodat Gospoda našega Isusa Hrista, da bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi njegovim siromaštvom obogatite.
10. I savet dajem u ovome. jer ovo koristi vama, koji počeste ne samo da činite, nego i da želite to još od lanjske godine. 11. A sada dovršite to i na delu, da kao što beše dobra volja da želite, tako da učinite od onoga što imate. 12. Jer ako ima ko dobru volju, mio je po onome što ima, a ne po onome što nema. 13. Jer ne da drugima bude olakšanje, a vama nevolja, nego podjednako, 14. U sadašnje vreme vaš suvišak da bude za njihov nedostatak, da i njihov suvišak bude za vaš nedostatak: da bude jednakost. 15. Kao što je napisano: „Ko je mnogo skupio, nije mu preteklo; i ko je malo skupio, nije mu nedostalo.”
Jevanđelje po Marku, začalo 11. (3,6-12)
6. I izišavši fariseji odmah učiniše veće protiv njega sa irodovcima kako bi ga pogubili. 7. A Isus otide sa učenicima svojim prema moru; i mnogi narod iz Galileje pođe za njim, i iz Judeje, 8. I iz Jerusalima, i iz Idumeje, i s one strane Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko, čuvši šta on čini, dođe k njemu. 9. I reče učenicima svojim da lađica za njega bude spremna zbog naroda, da ga ne pritešnjavaju. 10. Jer mnoge isceli, tako da navaljivahu na njega koji imahu rane da ga se dotaknu. 11. I nečisti duhovi kad god bi ga videli, pripadahu k njemu i vikahu govoreći: „Ti si Sin Božiji.” 12. I mnogo im prećaše da ga ne razglašavaju.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Pouka ruskog svetitelja podseća na nekoliko važnih koraka u duhovnom životu, od iskrenog pokajanja do molitve.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Probajte sladak kupus na vodi po receptu monahinje Atanasije, pročitajte Molitvu za otvaranje uma i kratku pouku Svetog Jovana Zlatousta.
Probajte pečenu štuku po receptu jeromonaha Jeroteja, pročitajte molitvu Svetom arhanđelu Jegudilu i kratku pouku Svetog Antonija Velikog.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Pouka ruskog svetitelja podseća na nekoliko važnih koraka u duhovnom životu, od iskrenog pokajanja do molitve.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
