Svetogorski starac govorio je o trenutku kada teret postane prevelik, a izlaz se ne traži u bekstvu, već u smirenju, veri i poverenju u Boga.
Čovek može dugo da nosi tugu, a da se ništa u njemu ne promeni. Nevolja tada ne postaje samo teret nego i pitanje na koje ne pronalazi odgovor: zašto se ovo događa baš meni i kada će konačno prestati? Starac Siluan Atonski u jednoj svojoj pouci ukazuje na drugačiji put. On ne govori o bekstvu od patnje, već o smirenju koje može promeniti način na koji čovek kroz nju prolazi.
„Gospod šalje tuge da bi ljudi prepoznali svoju slabost i smirili se, i za svoje smirenje primaju Svetog Duha. I sa Svetim Duhom sve je dobro, sve je radosno, sve je lepo. Neki mnogo pate, ali se ne smiruju, i zato uzalud pate. Ali onaj ko se smiri, biće zadovoljan bilo kakvom sudbinom, jer je Gospod njihovo bogatstvo i radost, i svi ljudi će se diviti lepoti njihove duše.
Kažeš: Mnogo me muči tuga. Ali reći ću ti, ili bolje rečeno, sam Gospod kaže: smiri se, i videćeš da će se tvoje nevolje pretvoriti u mir, tako da ćeš se i sam zadiviti i reći: zašto sam toliko patio i tugovao ranije? Tako Gospod daje mir svakoj smirenoj duši“, govorio je starac Siluan Atonski.
U ovoj pouci nema obećanja da će nevolje nestati preko noći. Starac Siluan govori o nečemu dubljem: kada se čovek promeni pred Bogom, ista nevolja više nema istu vlast nad njegovim srcem. Ono što je bilo izvor nemira može postati mesto susreta sa Bogom. A tada se ne menja samo okolnost, već i čovek koji kroz nju prolazi.
Na vodoosvećenju
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 306 (2,11-18)
11. Jer i Onaj koji osvećuje i oni koji se osvećuju svi su od jednoga, zato se ne stidi da ih naziva braćom, govoreći: 12. „Objaviću Ime tvoje braći svojoj, usred sabora pesmom ću te veličati.” 13. I opet: „Ja ću se uzdati u Njega.” I opet: „Evo ja i deca koju mi dade Bog.” 14. A pošto ta deca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udela u tome, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola,
15. i da izbavi one koji iz straha od smrti celoga života behu krivci za svoje robovanje. 16. Jer, zaista se ne prisajedini anđelima, nego se prisajedini semenu Avraamovu. 17. Stoga je trebalo da u svemu bude podoban braći, da bi bio milostiv i veran prvosveštenik u službi Bogu, kako bi očistio grehe naroda. 18. Jer pošto je i sam stradao budući kušan, zato može pomoći onima koji bivaju kušani.
Jevanđelje Jovanu, začalo 311 (5,1-4)
1. Potom beše praznik judejski, i izađe Isus u Jerusalim. 2. A u Jerusalimu kod Ovčijih vrata postoji banja, koja se jevrejski zove Vitezda, i ima pet tremova. 3. U njima ležaše veliko mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suhih, koji čekahu da se voda zatalasa. 4. Jer anđeo Gospodnji povremeno silažaše i uzburkavaše vodu; i koji bi prvi ušao pošto se uzburka voda, ozdravio bi, ma od kakve bolesti bolovao.
Liturgija
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 125 (1,18-24)
18. Jer je reč o krstu ludost onima koji ginu, a sila Božija nama koji se spasavamo. 19. Jer je napisano: „Pogubiću mudrost mudrih, i razum razumnih odbaciću.” 20. Gde je mudrac? Gde književnik? Gde prepirač ovoga veka? Zar ne pretvori Bog mudrost ovoga sveta u ludost? 21. Pošto, dakle, u premudrosti Božijoj svet mudrošću ne pozna Boga, izvoli se Bogu da ludošću propovedi spase one koji veruju. 22. Jer i Judejci ištu znake, i Jelini traže mudrost. 23. A mi propovedamo Hrista raspetoga, Judejcima sablazan, a Jelinima ludost; 24. Onima pak pozvanima, i Judejcima i Jelinima, Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 60,61 (19,6-11; 13-20; 25-28; 30-35)
6. Kada ga, dakle, videše prvosveštenici i sluge, povikaše govoreći: „Raspni ga, raspni!” Pilat im reče: „Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivicu.” 7. Odgovoriše mu Judejci: „Mi imamo zakon i po zakonu našem mora da umre, jer načini sebe Sinom Božijim.” 8. Kada, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma. 9. I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: „Odakle si ti?” A Isus mu ne dade odgovora. 10. Pilat mu tad reče: „Zar meni ne odgovaraš? Ne znaš li da imam vlast da te raspnem i vlast imam da te pustim?” 11. Isus odgovori: „Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kada ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj koji me predade tebi ima veći greh.”
13. Pilat, dakle, čuvši ovu reč, izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu, na mestu zvanom Litostroton, a jevrejski Gavata. 14. A beše petak uoči Pashe, oko šestoga časa; i on reče Judejcima: „Evo car vaš!” 15. A oni povikaše: „Uzmi, uzmi, raspni ga!” Pilat im reče: „Zar cara vašega da razapnem?” Odgovoriše prvosveštenici: „Nemamo cara osim ćesara.” 16. Tada, dakle, predade ga njima da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše. 17. I noseći krst svoj iziđe na mesto zvano Lobanja, a jevrejski Golgota. 18. Onde ga razapeše, i sa njim drugu dvojicu, s jedne i sa druge strane, a Isusa u sredini. 19. Pilat pak napisa i natpis, pa postavi na krst; a beše napisano: „Isus Nazarećanin car judejski.” 20. I ovaj natpis čitaše mnogi Judejci, jer blizu grada beše mesto gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, jelinski i rimski.
25. A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. 26. A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji pored nje, reče materi svojoj: „Ženo, eto ti sina!” 27. Potom reče učeniku: „Evo ti majke!” I od onoga časa uze je učenik k sebi. 28. Posle toga, znajući Isus da se već sve svršilo, da se sasvim ispuni Pismo reče: „Žedan sam!”
30. A kad Isus okusi ocat reče: „Svrši se!” I preklonivši glavu, predade duh. 31. A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu, jer beše veliki dan ona subota, Judejci zamoliše Pilata da im se prebiju goleni, pa da ih skinu. 32. Onda dođoše vojnici, i prvome prebiše goleni i drugome raspetome s njim: 33. a došavši do Isusa, kad videše da je već umro, ne prebiše mu goleni, 34. Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda. 35. I onaj koji je video, posvedočio je, i istinito je svedočanstvo njegovo, i on zna da istinu govori, da i vi verujete.
Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Svetogorski starac govorio je o trenutku kada teret postane prevelik, a izlaz se ne traži u bekstvu, već u smirenju, veri i poverenju u Boga.
U vreme cara Antioha IV Epifana, porodica je odbila da prihvati idolopoklonstvo, a njihovo svedočanstvo vekovima ostaje primer istrajnosti, hrabrosti i poverenja u Boga.
Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Poglavar Carigradske patrijaršije kritikovao Moskvu zbog delovanja u Africi, a patrijarha Porfirija zbog izostanka posete Carigradskoj patrijaršiji.
Kretoš torta donosi spoj sočnog patišpanja, bogatog fila od oraha, čokolade i keksa i nežnog svilenog šlaga, pa je odličan izbor za slavu, praznik ili porodično okupljanje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Poglavar Carigradske patrijaršije kritikovao Moskvu zbog delovanja u Africi, a patrijarha Porfirija zbog izostanka posete Carigradskoj patrijaršiji.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
