Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Čovek može da nosi krst, da dolazi u crkvu, da govori o veri i poznaje jevanđeljske zapovesti, a da se njegov odnos prema Bogu istovremeno ne vidi u načinu na koji živi. Upravo na tu opasnost upozorava Sveti Gavrilo Gruzijski, ukazujući da će u poslednja vremena spoljašnja pobožnost biti nedovoljna za razlikovanje istinske vere od njenog privida. Njegova pouka kao merilo postavlja ono što je teže od izgovorenih reči: dela koja potvrđuju veru.
- U poslednja vremena antihristove pristalice će ići u crkvu, krstiće se i propovedati jevanđeljske zapovesti. Ali, ne verujte onima koji ne budu imali dobra dela. Samo po delima moguće je prepoznati pravog hrišćanina. Prava vera je u srcu, a ne u umu. Za antihristom će poći onaj koji veru bude imao u umu, a prepoznaće ga onaj koji veru bude imao u srcu - govorio je Sveti Gavrilo Gruzijski.
Ova pouka ne poziva na sumnjičavost prema svakome ko govori o veri, već na ozbiljno hrišćansko rasuđivanje. U pravoslavlju vera nije samo prihvatanje određenih tvrdnji, nego život koji iz te vere proizlazi. Zato Sveti Gavrilo pažnju pomera sa onoga što čovek pokazuje spolja na ono što se vidi u njegovim delima.
Na kraju ostaje jednostavno merilo: reči mogu da zvuče pobožno, ali život pokazuje da li su zaista postale vera.
Čitanje Jevanđelja za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima
Shutterstock/Andrii Drachuk
Jevanđelje
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 171 (2,3-15)
3. I ovo vam baš napisah, da kada dođem ne budem ožalošćen od onih od kojih bi trebalo da se radujem, uzdajući se u sve vas, da je radost moja radost sviju vas.4. Jer od mnoge žalosti i s bolom srca napisah vam sa mnogim suzama, ne da se ožalostite nego da poznate preobilnu ljubav koju imam prema vama. 5. Ako li je ko ožalostio, nije ožalostio mene, nego delimično - da ne preteram - sve vas.
6. Takvome je dovoljno ovo karanje od mnogih; 7. tako da je, naprotiv, bolje da opraštate i tešite, kako taj ne bi bio savladan od prevelike žalosti. 8. Zato vas molim, potvrdite ljubav prema njemu. 9. Jer vam zato i pisah, da bih poznao oprobanost vašu, jeste li u svemu poslušni. 10. A kome što oprostite, opraštam i ja; jer i ja ako sam što kome oprostio, oprostio sam vas radi pred licem Isusa Hrista, 11. da nas obmanom ne savlada satana, jer nam njegove namere nisu nepoznate.
12. A kad dođoh u Troadu radi jevanđelja Hristovog, i pošto mi se otvoriše vrata u Gospodu, 13. ne imadoh mira u duhu svom ne našavši Tita brata svoga, nego oprostivši se s njima, iziđoh u Makedoniju.14. A hvala Bogu koji nam svagda daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svoga na svakome mestu; 15. jer smo mi Hristov miomir Bogu među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju:
Jevanđelje po Mateju, začalo 94. (23,13-22)
13. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite, niti puštate da uđu oni koji bi hteli. 14. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni. 15. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sledbenika, i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe.
16. Teško vama, vođi slepi, koji govorite: ‘Ako se ko kune hramom, to nije ništa; a ko se kune zlatom hramovnim, kriv je.‘ 17. Bezumnici i slepci! Jer šta je veće: zlato ili hram koji zlato osvećuje? 18. I ako se ko kune žrtvenikom, ništa je to, a koji se kune darom na njemu, kriv je. 19. Bezumnici i slepci! Jer šta je veće: dar ili žrtvenik koji dar osvećuje? 20. Koji se, dakle, kune žrtvenikom, kune se njim i svim što je na njemu. 21. I koji se kune hramom, kune se njim i Onim koji obitava u njemu. 22. A koji se kune nebom, kune se prestolom Božijim i Onim koji sedi na njemu.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
U besedi za petak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto čovek ne prepoznaje pogubnost greha i zašto je očišćenje uma prvi korak ka povratku Bogu.
Veliki hrišćanski svetitelj je još početkom 5. veka upozoravao na pogubne posledice lošeg društva i objašnjavao kako tuđe navike mogu promeniti čoveka.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
