Pre 210 godina rođena je Marija Trandafil, žena čije su zadužbine deci bez roditelja, učenicima i hramovima ostavile trag koji se i danas vidi u Novom Sadu.
Dobročinstvo se ne meri samo onim što neko daruje, već i spremnošću da se ono što ima podeli sa drugima. Kroz istoriju srpskog naroda ostala su upamćena imena ljudi koji su svoj imetak pretvarali u pomoć siromašnima, zadužbine, škole i hramove, ostavljajući iza sebe dobro koje je nadživelo njihov život.
Marija Trandafil stekla je veliko bogatstvo baveći se trgovinom, ali ga nije čuvala samo za sebe. Veći deo onoga što je imala namenila je ljudima kojima je pomoć bila potrebna, deci bez roditelja, učenicima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Njeno dobročinstvo ostavilo je dubok trag u Novom Sadu, a pojedine zadužbine koje je osnovala postoje i danas.
Marija Trandafil ostala je upamćena kao jedna od najvećih srpskih dobrotvorki, dok je pojedini izvori nazivaju i najvećom. Od njenog rođenja prošlo je 210 godina. Povodom ovog jubileja, ali i dva veka Matice srpske, objavljena je knjiga "Uzdarje pčelinjem jatu - zadužbinari Matice srpske", u kojoj posebno mesto zauzima upravo Marija Trandafil.
Jelena Veselinov, upravnica poslova Matice srpske, osam godina je istraživala životne priče 61 zadužbinara. Iza mnogih od njih ostale su priče o velikom bogatstvu, ali i o odluci da se ono uloži u život zajednice.
- Upravo to što je ostavila svoje zadužbine za humanitarne svrhe, za sirotu decu, za obrazovanje i za veru govore o nekim vrednostima o kojima bi trebalo svi da porazmislimo i da se njima vratimo - rekla je Jelena Veselinov, prenosi portal rts.rs.
Među brojnim zaveštanjima Marije Trandafil posebno mesto zauzima ono namenjeno deci bez roditelja. Po njenoj želji osnovano je Zavedenije Marije Trandafil za srpsku pravoslavnu siročad, a zgrada podignuta 1912. godine prvobitno je bila namenjena sirotištu. U toj zgradi danas se nalazi Matica srpska.
Briga o deci nije se završavala samo na zaveštanju za sirotište. Marija Trandafil pomagala je učenike i davala stipendije, posebno đacima Velike srpske pravoslavne gimnazije, današnje Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“.
- Ogroman je spisak njenih priloga. Deca su bila ipak njena najveća preokupacija. Ona je darivala decu stipendijama, posebno decu iz Velike srpske pravoslavne gimnazije, to je današnja Zmaj Jovina gimnazija - rekla je dr Aleksandra Novakov, istoričar u Leksikografskom odeljenju Matice srpske.
Njena pomoć bila je usmerena i prema siromašnima. Upravo zbog toga Novosađani su je nazivali „sirotinjskom majkom“. U sećanju na Mariju Trandafil ostala je žena koja je svoje bogatstvo koristila kako bi drugima omogućila ono što sami nisu mogli da priušte.
Dobročinstvo Marije Trandafil bilo je duboko povezano i sa njenom verom. Deo svog bogatstva usmerila je na obnovu i pomoć hramovima, dok je Srpskoj pravoslavnoj crkvi ostavila i zemljište.
Posebno mesto u njenom životu imala je Nikolajevska crkva u Novom Sadu, u čijoj je kripti kasnije i sahranjena. Pomagala je i druge crkvene potrebe, a njena zaveštanja obuhvatala su i fondove namenjene hramovima.
- Jedan deo sredstava je bio ostavljen u gotovom novcu, ulozima u štedno-kreditnom zavodu u Novom Sadu, a najveći deo imovine predstavlja zemljišni fond koji se nalazi nadomak samog grada, koji se i potražuje u restituciji - rekao je Miroslav Nikolić, upravnik Riznice Eparhije bačke.
Tako je deo imovine koju je stekla trgovinom ostao namenjen Crkvi i nakon njene smrti. Zemljište, novac i drugi oblici imovine bili su deo zaveštanja kojima je želela da pomogne zajednici kojoj je pripadala.
Njena zaveštanja zato danas predstavljaju važan deo istorije Novog Sada, ali i svedočanstvo o tome koliko je dobročinstvo u njenom životu bilo povezano sa verom.
Marija Trandafil nije dobročinstvo doživljavala kao obavezu bogatih prema siromašnima iz daljine. I sama je u mladosti iskusila nemaštinu i strah.
Tokom bombardovanja Novog Sada 1849. godine, za vreme revolucije u Habzburškoj monarhiji, njena porodica bila je prinuđena da napusti grad. Kasnije je govorila o gladi koju je tada doživela i o tome kako je upravo to iskustvo uticalo na njen odnos prema siromašnima.
"Kad se setim toga dana, onda osetim šta su glad i sirotinja i zato činim dobročinstva i pomažem sirotinju“, zapisano je u knjizi "Znameniti Srbi 19. veka" Andre Gavrilovića. Ta rečenica možda najbolje objašnjava zbog čega su siromašni i deca zauzimali tako važno mesto u njenom životu. Marija Trandafil znala je iz sopstvenog iskustva koliko malo može da bude potrebno da čovek ostane bez sigurnosti i pomoći. Zato je ono što je imala želela da podeli sa drugima.
Marija Trandafil preminula je 1883. godine i sahranjena je u kripti Nikolajevske crkve, pored supruga i dece. Njena zadužbina nastavila je da živi i posle njene smrti. Zgrada namenjena srpskoj pravoslavnoj siročadi danas je sedište Matice srpske, dok njeno ime nose trg u Novom Sadu, ulice i škola.
Ipak, deo njene imovine doživeo je drugačiju sudbinu. Posle Drugog svetskog rata imovina Marije Trandafil bila je obuhvaćena agrarnom reformom i konfiskacijom. Postupak restitucije pokrenut je 2013. godine, a deo zemljišta koje je ostavila Srpskoj pravoslavnoj crkvi i dalje je predmet restitucionog postupka.
Institucije koje čuvaju uspomenu na Mariju Trandafil očekuju da taj proces uskoro bude okončan. Danas, 210 godina od njenog rođenja, njeno ime u Novom Sadu nije samo naziv trga ili ulice. Ono podseća na ženu koja je svoje bogatstvo pretvorila u pomoć drugima.
Pomagala je decu, stipendirala učenike, brinula o siromašnima, pomagala hramove i deo svoje imovine ostavila Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Zbog toga priča o Mariji Trandafil nije samo priča o jednoj bogatoj Novosađanki 19. veka, već i o zadužbinarstvu koje je počivalo na uverenju da ono što čovek stekne može biti na korist i onima koji dolaze posle njega.
Zbog svog odnosa prema siromašnima ostala je upamćena kao „sirotinjska majka“, a njene zadužbine i danas čuvaju uspomenu na veliku srpsku dobrotvorku.
BONUS VIDEO
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio liturgiju u hramu Nerukotvorenog Obraza Gospodnjeg i pozvao vernike da u svakom čoveku prepoznaju lik Božji.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
