U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
Kada ruka pruži utehu tužnom, ili srce oprosti nepravdu, pojavljuje se tihi glas Božji koji se ne čuje u rečima, već u delima. Vladika Nikolaj Velimirović nas podseća da je spoznaja Hristove nauke dar onima koji je žive, a ne samo sluša. Tvorenje volje Božje otkriva istinu skrivenu iza slova Svetog pisma, pokazujući kako se kroz dela gradi most ka Raju i božanskoj mudrosti.
Ko hoće Njegovu (Božju) volju tvoriti razumjeće je li ova nauka od Boga. (Jov. 7, 17)
Malo koristi dokazivati logikom ljudskom i rečima da je nauka Hristova od Boga. Najbrži i najpouzdaniji način da se dozna njena istinitost jeste u tvorenju volje Božje onako kako ju je Hristos objavio i iskazao. Ko bude tvorio, taj će i poznati.
Ako plačeš radi Boga, poznaćeš kakva je uteha Bog. Ako bivaš milosrdan, poznaćeš milosrdnost Božju. Ako mir gradiš, poznaćeš kako ti priliči nazivanje sinom Božjim. Ako praštaš ljudima, poznaćeš kako Bog prašta tebi.
Nikada niko ne može saznati da je nauka Hristova od Boga osim onoga ko tvori volju Božju, jer samo tvorenje volje Božje, izvršavanje zapovesti Božjih, to je ključ za otključavanje Raja, u kom se Bog vidi. To je ključ za razumevanje Svetoga Pisma i svih tajni Otkrovenja.
Sveti Vasilije piše: „Potrebna je čistota života, da bi se razpoznalo ono što je prikriveno u Svetom Pismu.“
Šta još hoće Gospod od nas kad nas uči da kroz tvorenje volje Njegove dolazimo do poznanja božanstvenosti nauke Njegove? Prosto hoće to da se mi delom uverimo u božanstvenost nauke Njegove. One želi da se mi na lakši način uverimo, nego na teži, ne samo slušajući nego i tvoreći, zato što ko se uveri na lakši način, lakše se i pokoleba i razuveri, a ko se uveri na teži način, teško se koleba i razuverava.
Zato, braćo, potrudimo se da tvorimo volju Božju, da bismo poznali Boga i spasli dušu svoju.
O Gospode svemudri, pomozi nam silom Duha Tvoga Svetoga tvoriti volju Tvoju svetu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za petak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako razlikovati površno znanje koje obmanjuje od istinske mudrosti koja osvetljava srce i oblikuje duh.
U besedi za subotu sedmice mitara i fariseja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o samodisciplini, budnosti i vrlinama koje se pale tek kada se telo, misli i volja sakupe na uskom putu koji vodi ka Bogu.
U besedi za Nedelju mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako snaga Božja u srcu briše strah i čini svet bezopasnim.
U besedi za ponedeljak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća kako svetlost istine i pravde može promeniti život svakog čoveka.
Svetog Timoteja su mučki napali i ubili maskirani neznabošci.
Nakon godina nejasnih sudskih upisa i institucionalnih borbi, federalni sud priznao je istorijsko vlasništvo nad Sabornom crkvom Presvete Bogorodice, što se tumači kao važan signal za rešavanje i drugih otvorenih imovinskih pitanja SPC u BiH.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
U besedi za četvrtak sedmice mitara i fariseja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se iza spoljne moći često krije unutrašnja praznina, a iza spoljne nemoći snaga koja ne zavisi ni od okolnosti ni od položaja.
Dok nas život okružuje iskušenjima, prevarama i prolaznim zadovoljstvima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo nepobediva vera može da otključa vrata večnog života.
U besedi za utorak sedmice mitara i fariseja otkriva se skriveno Carstvo Božje, gde prolazna moć ovih zemaljskih vladara ne znači ništa, a pravednici uživaju večnu slavu.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Nekadašnji basista benda Danzig Džoš Lejzi govori o ličnom slomu, godinama borbe sa zavisnošću i susretu s verom, koji ga je doveo do odluke da primi svetu tajnu krštenja u Pravoslavnoj crkvi.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Ne da se nije uplašio kada je ušao u "klinč" sa carem i patrijarhom, nego je istrajao do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode.
