Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Pitanje "zašto bi dobar čovek patio" često se javlja u trenucima kada život izgleda nepravedno. Većina se susreće sa nepravdama, manjim ili većim. Dok zli napreduju i gaze kroz život bez griže savesti, dobri ljudi obično nose teret svog srca, bore se sa unutrašnjim dilemama i često osećaju nemoć pred okrutnošću sveta. Odgovor na ovo pitanje, koje mnogi ne razumeju, nudi jedna pouka starca Jone Odeskog:
- Neće biti raja na zemlji. Ovde nas ispituju. I apostol Pavle piše da će ovde dobri ljudi stradati, dok će zli napredovati - govorio je starac Jona, a potom je objasnio:
- Dobar čovek ima savest. Mnogi ljudi ne razumeju: zašto bi dobar čovek patio?! Ali mi objašnjavamo da dobar čovek ima savest. Savest je vrednija od miliona, triliona, bilo čega. A oni koji su izgubili savest idu „širokim putem“. Lako im je da prevare, ubiju, otruju, opljačkaju, klevetaju, sramote, kradu, siluju, gaze, rugaju se, bacaju čini, pljunu u nečiju dušu, savest ih ne muči. Ali mi im ne zavidimo... Ovi ljudi idu "širokim“ putem."
Patnja dobrog čoveka ne znači slabost, već je ispit vere i snage savesti. Oni koji ostaju verni unutrašnjem osećaju pravde hodaju uskim putem, koji, iako težak, vodi ka istinskoj slobodi duha i Božjoj blagodati. Dobrota nije nagrađena ovde i sada, ali je jedini put koji sačuva čoveka od izgubljenosti i duhovne praznine. Čuvanje savesti i postojanost u veri oblikuju duh koji se ne može slomiti ni pred kakvom nepravdom.
Druga saborna poslanica Svetog apostola Petra, začalo 67 (2,9-22)
9. zna Gospod pobožne da izbavlja od iskušenja, a nepravednike da čuva za kaznu u dan sudnji; 10. a osobito one koji idu za telom u nečistoj pohoti, i preziru gospodstvo Božije; drski, samovoljni, i ne drhte huleći na slave, 11. dok anđeli, koji su veći snagom i silom, ne iznose protiv njih pred Gospodom hulnoga suda. 12. A oni, kao beslovesne životinje, po prirodi sazdane za lov i trošenje, huleći na ono što ne poznaju, u pokvarenosti svojoj propašće,
13. I primiće platu nepravde. Oni smatraju za slast posvednevno uživanje; bestidnici i nevaljalci, koji se naslađuju svojim prevarama, jedući sa vama; 14. oči su im pune preljube i neprestanoga greha, prelašćuju neutvrđene duše, imaju srce izvežbano u lakomstvu. Deca prokletstva! 15. Ostavivši pravi put, zalutaše, i pođoše putem Valaama Vosorova koji zavoli platu nepravde, 16. ali bi pokaran za svoje bezakonje: nemušto marvinče progovori glasom čovečijim i spreči bezumlje prorokovo. 17. Oni su izvori bezvodni: oblaci olujom gonjeni, za njih se čuva mrak tame zauvek.
18. Jer govoreći naduvene i sujetne reči prelašćuju na telesne želje i razvrat one koji su stvarno pobegli od onih što žive u zabludi, 19. obećavajući im slobodu a sami su robovi pokvarenosti; jer od koga je ko pobeđen tome i robuje. 20. Jer ako oni koji pobegnu od nečistota sveta poznanjem Gospoda i Spasa Isusa Hrista, opet se u njih zapletu i budu nadvladani, biva im potonje gore od prvoga. 21. Jer bolje bi im bilo da ne poznaše Put pravde, negoli kad ga poznaše što se vratiše od predate im svete zapovesti. 22. Njima se dogodilo ono što veli istinita poslovica: „Pas se vraća na svoju bljuvotinu," i: „Svinja se okupala pa se u blatu valja."
Jevanđelje po Marku, začalo 60. (13,14-23)
14. A kad vidite da gnusoba opustošenja, za koju govori prorok Danilo, stoji gde ne treba — koji čita da razume — tada koji budu u Judeji neka beže u gore,15. i koji bude na krovu da ne silazi u kuću, niti da ulazi da uzme što iz kuće svoje;16. i koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme haljinu svoju.17. Ali teško trudnicama i dojiljama u te dane!18. Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu.19. Jer će u te dane biti nevolja kakva nije bila od početka tvorevine što je Bog stvorio do sad, niti će biti.
20. I da Gospod ne skrati te dane, niko se ne bi spasao; ali izabranih radi, koje izbra, skratio je te dane.21. I tada ako vam ko reče: „Evo ovde je Hristos”; ili: „Eno onde”, ne verujte.22. Jer će se pojaviti lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa da bi, ako je moguće, prevarili i izabrane.23. Ali vi se čuvajte; evo sve sam vam kazao unapred.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Jedna jednostavna gesta saosećanja otkriva ko zaista nosi Gospoda u srcu, dok spoljašnje obaveze bez ljubavi ostaju prazne.
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
Svetitelj iz južne Arabije još u 6. veku otkrio je šta nas čeka i kako vera može da sačuva slobodu u svetu stalnog nadzora.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Prva stvar koju treba da shvatite jeste da Bog brine o vama, bez obzira gde radite.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
Monahinja manastira Rukumija u knjizi „Ko posti, dušu gosti“ deli tajnu skromnog, ali izuzetno ukusnog paprikaša, koji svaki zalogaj pretvara u trenutak pažnje, topline i harmonije tokom dana posta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Veliki ruski duhovnik objašnjava da svaki trenutak bogosluženja ima snažnu simboliku i nosi nevidljivu snagu.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Monahinja manastira Rukumija u knjizi „Ko posti, dušu gosti“ deli tajnu skromnog, ali izuzetno ukusnog paprikaša, koji svaki zalogaj pretvara u trenutak pažnje, topline i harmonije tokom dana posta.
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
