Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Pitanje "zašto bi dobar čovek patio" često se javlja u trenucima kada život izgleda nepravedno. Većina se susreće sa nepravdama, manjim ili većim. Dok zli napreduju i gaze kroz život bez griže savesti, dobri ljudi obično nose teret svog srca, bore se sa unutrašnjim dilemama i često osećaju nemoć pred okrutnošću sveta. Odgovor na ovo pitanje, koje mnogi ne razumeju, nudi jedna pouka starca Jone Odeskog:
- Neće biti raja na zemlji. Ovde nas ispituju. I apostol Pavle piše da će ovde dobri ljudi stradati, dok će zli napredovati - govorio je starac Jona, a potom je objasnio:
- Dobar čovek ima savest. Mnogi ljudi ne razumeju: zašto bi dobar čovek patio?! Ali mi objašnjavamo da dobar čovek ima savest. Savest je vrednija od miliona, triliona, bilo čega. A oni koji su izgubili savest idu „širokim putem“. Lako im je da prevare, ubiju, otruju, opljačkaju, klevetaju, sramote, kradu, siluju, gaze, rugaju se, bacaju čini, pljunu u nečiju dušu, savest ih ne muči. Ali mi im ne zavidimo... Ovi ljudi idu "širokim“ putem."
Patnja dobrog čoveka ne znači slabost, već je ispit vere i snage savesti. Oni koji ostaju verni unutrašnjem osećaju pravde hodaju uskim putem, koji, iako težak, vodi ka istinskoj slobodi duha i Božjoj blagodati. Dobrota nije nagrađena ovde i sada, ali je jedini put koji sačuva čoveka od izgubljenosti i duhovne praznine. Čuvanje savesti i postojanost u veri oblikuju duh koji se ne može slomiti ni pred kakvom nepravdom.
Druga saborna poslanica Svetog apostola Petra, začalo 67 (2,9-22)
9. zna Gospod pobožne da izbavlja od iskušenja, a nepravednike da čuva za kaznu u dan sudnji; 10. a osobito one koji idu za telom u nečistoj pohoti, i preziru gospodstvo Božije; drski, samovoljni, i ne drhte huleći na slave, 11. dok anđeli, koji su veći snagom i silom, ne iznose protiv njih pred Gospodom hulnoga suda. 12. A oni, kao beslovesne životinje, po prirodi sazdane za lov i trošenje, huleći na ono što ne poznaju, u pokvarenosti svojoj propašće,
13. I primiće platu nepravde. Oni smatraju za slast posvednevno uživanje; bestidnici i nevaljalci, koji se naslađuju svojim prevarama, jedući sa vama; 14. oči su im pune preljube i neprestanoga greha, prelašćuju neutvrđene duše, imaju srce izvežbano u lakomstvu. Deca prokletstva! 15. Ostavivši pravi put, zalutaše, i pođoše putem Valaama Vosorova koji zavoli platu nepravde, 16. ali bi pokaran za svoje bezakonje: nemušto marvinče progovori glasom čovečijim i spreči bezumlje prorokovo. 17. Oni su izvori bezvodni: oblaci olujom gonjeni, za njih se čuva mrak tame zauvek.
18. Jer govoreći naduvene i sujetne reči prelašćuju na telesne želje i razvrat one koji su stvarno pobegli od onih što žive u zabludi, 19. obećavajući im slobodu a sami su robovi pokvarenosti; jer od koga je ko pobeđen tome i robuje. 20. Jer ako oni koji pobegnu od nečistota sveta poznanjem Gospoda i Spasa Isusa Hrista, opet se u njih zapletu i budu nadvladani, biva im potonje gore od prvoga. 21. Jer bolje bi im bilo da ne poznaše Put pravde, negoli kad ga poznaše što se vratiše od predate im svete zapovesti. 22. Njima se dogodilo ono što veli istinita poslovica: „Pas se vraća na svoju bljuvotinu," i: „Svinja se okupala pa se u blatu valja."
Jevanđelje po Marku, začalo 60. (13,14-23)
14. A kad vidite da gnusoba opustošenja, za koju govori prorok Danilo, stoji gde ne treba — koji čita da razume — tada koji budu u Judeji neka beže u gore,15. i koji bude na krovu da ne silazi u kuću, niti da ulazi da uzme što iz kuće svoje;16. i koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme haljinu svoju.17. Ali teško trudnicama i dojiljama u te dane!18. Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu.19. Jer će u te dane biti nevolja kakva nije bila od početka tvorevine što je Bog stvorio do sad, niti će biti.
20. I da Gospod ne skrati te dane, niko se ne bi spasao; ali izabranih radi, koje izbra, skratio je te dane.21. I tada ako vam ko reče: „Evo ovde je Hristos”; ili: „Eno onde”, ne verujte.22. Jer će se pojaviti lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa da bi, ako je moguće, prevarili i izabrane.23. Ali vi se čuvajte; evo sve sam vam kazao unapred.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Jedna jednostavna gesta saosećanja otkriva ko zaista nosi Gospoda u srcu, dok spoljašnje obaveze bez ljubavi ostaju prazne.
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
Svetitelj iz južne Arabije još u 6. veku otkrio je šta nas čeka i kako vera može da sačuva slobodu u svetu stalnog nadzora.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Maksima Ispovednika po starom i Svetog pravednog Simeona Bogoprimca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Blaža (Vlaha), dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Ne da se nije uplašio kada je ušao u "klinč" sa carem i patrijarhom, nego je istrajao do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode.
Osnivač Srpske pravoslavne crkve prvobitno počivao u Velikom Trnovu, pre nego što su njegove mošti prenete u manastir Mileševu.
Nekadašnji basista benda Danzig Džoš Lejzi govori o ličnom slomu, godinama borbe sa zavisnošću i susretu s verom, koji ga je doveo do odluke da primi svetu tajnu krštenja u Pravoslavnoj crkvi.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Nekadašnji basista benda Danzig Džoš Lejzi govori o ličnom slomu, godinama borbe sa zavisnošću i susretu s verom, koji ga je doveo do odluke da primi svetu tajnu krštenja u Pravoslavnoj crkvi.
Iako je ova praksa uobičajena među mnogim vernicima, Đurđević ističe da nije obavezna i ljudi mogu birati da li će je slediti ili ne.
Uzaludne rasprave ne menjaju čoveka koji ne želi promenu, ali mogu promeniti onoga koji u njih ulazi.
U besedi za ponedeljak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća kako svetlost istine i pravde može promeniti život svakog čoveka.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Uzaludne rasprave ne menjaju čoveka koji ne želi promenu, ali mogu promeniti onoga koji u njih ulazi.
Obrok koji spaja ukuse detinjstva i pravoslavnu tradiciju, savršen za Bele nedelje kada su jaja i mlečni proizvodi dozvoljeni pre Velikog posta.
