Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Pitanje "zašto bi dobar čovek patio" često se javlja u trenucima kada život izgleda nepravedno. Većina se susreće sa nepravdama, manjim ili većim. Dok zli napreduju i gaze kroz život bez griže savesti, dobri ljudi obično nose teret svog srca, bore se sa unutrašnjim dilemama i često osećaju nemoć pred okrutnošću sveta. Odgovor na ovo pitanje, koje mnogi ne razumeju, nudi jedna pouka starca Jone Odeskog:
- Neće biti raja na zemlji. Ovde nas ispituju. I apostol Pavle piše da će ovde dobri ljudi stradati, dok će zli napredovati - govorio je starac Jona, a potom je objasnio:
- Dobar čovek ima savest. Mnogi ljudi ne razumeju: zašto bi dobar čovek patio?! Ali mi objašnjavamo da dobar čovek ima savest. Savest je vrednija od miliona, triliona, bilo čega. A oni koji su izgubili savest idu „širokim putem“. Lako im je da prevare, ubiju, otruju, opljačkaju, klevetaju, sramote, kradu, siluju, gaze, rugaju se, bacaju čini, pljunu u nečiju dušu, savest ih ne muči. Ali mi im ne zavidimo... Ovi ljudi idu "širokim“ putem."
Patnja dobrog čoveka ne znači slabost, već je ispit vere i snage savesti. Oni koji ostaju verni unutrašnjem osećaju pravde hodaju uskim putem, koji, iako težak, vodi ka istinskoj slobodi duha i Božjoj blagodati. Dobrota nije nagrađena ovde i sada, ali je jedini put koji sačuva čoveka od izgubljenosti i duhovne praznine. Čuvanje savesti i postojanost u veri oblikuju duh koji se ne može slomiti ni pred kakvom nepravdom.
Druga saborna poslanica Svetog apostola Petra, začalo 67 (2,9-22)
9. zna Gospod pobožne da izbavlja od iskušenja, a nepravednike da čuva za kaznu u dan sudnji; 10. a osobito one koji idu za telom u nečistoj pohoti, i preziru gospodstvo Božije; drski, samovoljni, i ne drhte huleći na slave, 11. dok anđeli, koji su veći snagom i silom, ne iznose protiv njih pred Gospodom hulnoga suda. 12. A oni, kao beslovesne životinje, po prirodi sazdane za lov i trošenje, huleći na ono što ne poznaju, u pokvarenosti svojoj propašće,
13. I primiće platu nepravde. Oni smatraju za slast posvednevno uživanje; bestidnici i nevaljalci, koji se naslađuju svojim prevarama, jedući sa vama; 14. oči su im pune preljube i neprestanoga greha, prelašćuju neutvrđene duše, imaju srce izvežbano u lakomstvu. Deca prokletstva! 15. Ostavivši pravi put, zalutaše, i pođoše putem Valaama Vosorova koji zavoli platu nepravde, 16. ali bi pokaran za svoje bezakonje: nemušto marvinče progovori glasom čovečijim i spreči bezumlje prorokovo. 17. Oni su izvori bezvodni: oblaci olujom gonjeni, za njih se čuva mrak tame zauvek.
18. Jer govoreći naduvene i sujetne reči prelašćuju na telesne želje i razvrat one koji su stvarno pobegli od onih što žive u zabludi, 19. obećavajući im slobodu a sami su robovi pokvarenosti; jer od koga je ko pobeđen tome i robuje. 20. Jer ako oni koji pobegnu od nečistota sveta poznanjem Gospoda i Spasa Isusa Hrista, opet se u njih zapletu i budu nadvladani, biva im potonje gore od prvoga. 21. Jer bolje bi im bilo da ne poznaše Put pravde, negoli kad ga poznaše što se vratiše od predate im svete zapovesti. 22. Njima se dogodilo ono što veli istinita poslovica: „Pas se vraća na svoju bljuvotinu," i: „Svinja se okupala pa se u blatu valja."
Jevanđelje po Marku, začalo 60. (13,14-23)
14. A kad vidite da gnusoba opustošenja, za koju govori prorok Danilo, stoji gde ne treba — koji čita da razume — tada koji budu u Judeji neka beže u gore,15. i koji bude na krovu da ne silazi u kuću, niti da ulazi da uzme što iz kuće svoje;16. i koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme haljinu svoju.17. Ali teško trudnicama i dojiljama u te dane!18. Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu.19. Jer će u te dane biti nevolja kakva nije bila od početka tvorevine što je Bog stvorio do sad, niti će biti.
20. I da Gospod ne skrati te dane, niko se ne bi spasao; ali izabranih radi, koje izbra, skratio je te dane.21. I tada ako vam ko reče: „Evo ovde je Hristos”; ili: „Eno onde”, ne verujte.22. Jer će se pojaviti lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa da bi, ako je moguće, prevarili i izabrane.23. Ali vi se čuvajte; evo sve sam vam kazao unapred.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Jedna jednostavna gesta saosećanja otkriva ko zaista nosi Gospoda u srcu, dok spoljašnje obaveze bez ljubavi ostaju prazne.
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
Svetitelj iz južne Arabije još u 6. veku otkrio je šta nas čeka i kako vera može da sačuva slobodu u svetu stalnog nadzora.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Posebno mesto u duhovnom životu ima zahvalnost Gospodu, čak i u trenucima kada nam se čini da za nju nema razloga.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Sveti Jakov bio je sin pravednog Josifa, zaručnika Presvete Bogorodice, i brat Gospodnji po telu, kako ga naziva crkveno predanje.
Vladimir je bio desna ruka dvojici patrijarha.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Sveti Jakov bio je sin pravednog Josifa, zaručnika Presvete Bogorodice, i brat Gospodnji po telu, kako ga naziva crkveno predanje.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Brige zbog novca i materijalne sigurnosti mogu postati veliki teret, naročito kada čovek ne zna odakle da počne i kako da izađe iz teške situacije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News