Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Krsnu slavu uvek prate običaji koji ne blede, već se menjaju zajedno sa ljudima koji ih nose. Ona sabira porodicu, prijatelje i veru u jedan dan koji se ne preskače. Od Svetog Dimitrija, preko Aranđelovdana i Nikoljdana, pa do Savindana i Đurđevdana, nižu se datumi kada se pale sveće i otvaraju vrata doma. Negde se još zadržao miris tek spremljenih jela, negde je trpeza pojednostavljena, ali uz nju stoje telefoni i ekrani preko kojih se uključuju oni koji su daleko.
Slava nije tek praznični dan u kalendaru. Ona je porodični zapis koji se prenosi, znak pripadnosti i način da se ime pretka ne zaboravi. Otuda i utisak da se danas ne slavi manje, već drugačije - tiše u formi, ali ne i u značenju, kako naglašavaju poznavaoci običaja.
- Treba ipak naglasiti da je naša Crkva hristocentrična, pa je Isus Hristos važniji od svetitelja. Stoga Hristova ikona treba da bude najviše istaknuta, s ikonom Bogorodice s desne, a svetitelja s leve strane - kaže protojerej Ljuba Milovanović iz Obrenovca. U praksi se, međutim, često viđa samo ikona svetitelja kome je slava posvećena, dok se lik Svetog Save neretko izostavlja, iako ima posebno mesto u srpskoj duhovnosti.
Od kuće do kuće, način obeležavanja može izgledati različito, od bogatih trpeza do skromnih okupljanja u najužem krugu. Ipak, suština ostaje nepromenjena: blagoslov doma i živo sećanje na pretke.
Etnolog dr Saša Srećković iz Etnografskog muzeja u Beogradu podseća da je slava „živa“ tradicija, koja se menja, ali ne gubi svoje uporište.
– Domaćin ne seda dokle god gori slavska sveća. To je izraz poštovanja prema svetitelju, koji je u simboličkom smislu glavni gost u kući. Stojeći, domaćin stoji kao na molitvi u crkvi. Taj običaj je opstao i većina ga i danas poštuje – kaže Srećković za portal Politika.rs.
Razlike u slavskim običajima postoje, ali one više govore o okolnostima nego o pravilima. Negde je slavski kolač drugačijeg sastava, negde se žito ne priprema, mada bi trebalo. Razlike su i društvene: nekada su imućnije kuće pokazivale raskoš, dok se danas, naročito u gradovima, češće bira mera i praktičnost.
U starim varošima postojala je navika „vizitacija“ – kratkih poseta uz kafu i kolače. Danas su okupljanja duža, ali ne nužno i raskošnija. U planinskim krajevima, gde sveštenik nije uvek mogao da stigne, domaćini su sami preuzimali obred, uz pomoć najbližih i uglednih gostiju.
- Ono što je svuda isto jeste lomljenje slavskog kolača, prisustvo ikone i nazdravljanje. Vino je uobičajen deo slave, ali u pojedinim krajevima, naročito na jugu, koristi se rakija. To je primer kako se običaj prilagođava životu - objašnjava Srećković.
Slava je dugo bila dan kada se okuplja šira porodica i rodbina. Danas se, pod pritiskom svakodnevice, češće obeležava u užem krugu. Velike gozbe su ređe, ali svest o značaju praznika nije oslabila.
- Posle devedesetih, kada je slava često bila i pitanje prestiža, i posle perioda pandemije kada je sve bilo svedeno, danas se traži ravnoteža. Više pažnje posvećuje se suštini, manje spoljašnjem utisku. Slava nije dokaz imetka, već vere i identiteta -https://religija.republika.rs/tema/2677/oce-nas kaže Srećković.
Raseljene porodice pronalaze nove načine da ostanu povezane. Video-pozivi zamenjuju fizičko prisustvo, pa se dešava da se slavski kolač lomi uz uključen ekran. Poruke stižu preko aplikacija poput Vibera ili SMS-a, a rečenica „Slava je slava, i kad si daleko“ dobija sasvim konkretno značenje.
Za etnologe, i to je dokaz vitalnosti običaja. Tehnologija može da posreduje, ali ne i da zameni ono što se događa oko upaljene sveće i presečenog kolača.
Ako pitate domaćine kakvog gosta najviše cene, odgovor je gotovo uvek isti: onog koji dolazi sa dobrom namerom i iskrenom rečju. Sve drugo je sporedno.
Krsna slava je od 2014. godine upisana na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO, čime je potvrđena njena jedinstvenost i duboko ukorenjeno mesto u porodičnom i duhovnom životu. U postupku nominacije precizno su izdvojeni ključni obrasci slavskog ponašanja, koji ovaj običaj čine prepoznatljivim i izvan nacionalnih okvira, podseća etnolog Saša Srećković.
Na dan slave, u domu se pali sveća oko koje se izgovara „Očenaš“, a potom sledi čin sečenja slavskog kolača, obeleženog znakom IS HS NI KA. Kolač se najpre preliva vinom, zatim seče unakrsno, okreće i lomi na četiri dela uz podizanje, dok se u isto vreme upućuju molitve i zahvalnost svetitelju za zaštitu i blagostanje. U ovom obredu učestvuju domaćin, najstariji ili najugledniji gost – dolibaša, naslednik i ukućani, čime čin dobija i porodičnu i zajedničku dimenziju. Slavska gozba započinje svečanim ispijanjem vina, koljivom i zdravicom, a potom se nastavlja trpezom koja, bez obzira na njenu raskoš, ima istu svrhu: da okupi i poveže.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori. Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem. Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini. U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću. Budi deo Religija.rs zajednice.
Printscreen/RTV Pink
Između tradicije i savremenog ritma
Proslava svetitelja na Uneskovoj listi
SA SLAVSKOM SVEĆOM NIKADA NE RADITE OVO – TO NE DONOSI BOLJITAK U KUĆI: Slobodan Vučetić otkriva kako se prave i ispravno upotrebljavaju voštanice (VIDEO)
SLAVLJE KOJE JE PRIVUKLO PAŽNJU ŠIRE JAVNOSTI: Krsna slava u kraljevskom domu Karađorđevića (FOTO)
EVO ZBOG ČEGA SE OSVEŠTAVA SLAVSKI KOLAČ, SVEĆA I ŽITO: Na Nikoljdan, sveštenik Nikola Pejović podsetio na istinski značaj slavskih darova
OVAKO SE SLAVI KRSNA SLAVA NA SRPSKOM SELU: Evo kako porodica Klisarić čuva tradiciju i prenosi ljubav kroz generacije
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
Muškarac i žena u blagoslovenom braku saradnici su Božiji u delu stvaranja novog života, pa rađanje dece nije nešto što je odvojeno od duhovnog smisla braka, kaže otac Dejan.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U nedelju, 1. novembra, posle svete Liturgije u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija biće služen pomen stradalima na Železničkoj stanici.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News