Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Krsnu slavu uvek prate običaji koji ne blede, već se menjaju zajedno sa ljudima koji ih nose. Ona sabira porodicu, prijatelje i veru u jedan dan koji se ne preskače. Od Svetog Dimitrija, preko Aranđelovdana i Nikoljdana, pa do Savindana i Đurđevdana, nižu se datumi kada se pale sveće i otvaraju vrata doma. Negde se još zadržao miris tek spremljenih jela, negde je trpeza pojednostavljena, ali uz nju stoje telefoni i ekrani preko kojih se uključuju oni koji su daleko.
Slava nije tek praznični dan u kalendaru. Ona je porodični zapis koji se prenosi, znak pripadnosti i način da se ime pretka ne zaboravi. Otuda i utisak da se danas ne slavi manje, već drugačije - tiše u formi, ali ne i u značenju, kako naglašavaju poznavaoci običaja.
Gde treba da stoji ikona svetitelja koga slavimo
- Treba ipak naglasiti da je naša Crkva hristocentrična, pa je Isus Hristos važniji od svetitelja. Stoga Hristova ikona treba da bude najviše istaknuta, s ikonom Bogorodice s desne, a svetitelja s leve strane - kaže protojerej Ljuba Milovanović iz Obrenovca. U praksi se, međutim, često viđa samo ikona svetitelja kome je slava posvećena, dok se lik Svetog Save neretko izostavlja, iako ima posebno mesto u srpskoj duhovnosti.
SPC
Protojerej Ljuba Milovanović
Od kuće do kuće, način obeležavanja može izgledati različito, od bogatih trpeza do skromnih okupljanja u najužem krugu. Ipak, suština ostaje nepromenjena: blagoslov doma i živo sećanje na pretke.
Etnolog dr Saša Srećković iz Etnografskog muzeja u Beogradu podseća da je slava „živa“ tradicija, koja se menja, ali ne gubi svoje uporište.
– Domaćin ne seda dokle god gori slavska sveća. To je izraz poštovanja prema svetitelju, koji je u simboličkom smislu glavni gost u kući. Stojeći, domaćin stoji kao na molitvi u crkvi. Taj običaj je opstao i većina ga i danas poštuje – kaže Srećković za portal Politika.rs.
Razlike u slavskim običajima postoje, ali one više govore o okolnostima nego o pravilima. Negde je slavski kolač drugačijeg sastava, negde se žito ne priprema, mada bi trebalo. Razlike su i društvene: nekada su imućnije kuće pokazivale raskoš, dok se danas, naročito u gradovima, češće bira mera i praktičnost.
U starim varošima postojala je navika „vizitacija“ – kratkih poseta uz kafu i kolače. Danas su okupljanja duža, ali ne nužno i raskošnija. U planinskim krajevima, gde sveštenik nije uvek mogao da stigne, domaćini su sami preuzimali obred, uz pomoć najbližih i uglednih gostiju.
- Ono što je svuda isto jeste lomljenje slavskog kolača, prisustvo ikone i nazdravljanje. Vino je uobičajen deo slave, ali u pojedinim krajevima, naročito na jugu, koristi se rakija. To je primer kako se običaj prilagođava životu - objašnjava Srećković.
Printscreen/RTV Pink
Etnolog Saša Srećković
Između tradicije i savremenog ritma
Slava je dugo bila dan kada se okuplja šira porodica i rodbina. Danas se, pod pritiskom svakodnevice, češće obeležava u užem krugu. Velike gozbe su ređe, ali svest o značaju praznika nije oslabila.
- Posle devedesetih, kada je slava često bila i pitanje prestiža, i posle perioda pandemije kada je sve bilo svedeno, danas se traži ravnoteža. Više pažnje posvećuje se suštini, manje spoljašnjem utisku. Slava nije dokaz imetka, već vere i identiteta -https://religija.republika.rs/tema/2677/oce-nas kaže Srećković.
Raseljene porodice pronalaze nove načine da ostanu povezane. Video-pozivi zamenjuju fizičko prisustvo, pa se dešava da se slavski kolač lomi uz uključen ekran. Poruke stižu preko aplikacija poput Vibera ili SMS-a, a rečenica „Slava je slava, i kad si daleko“ dobija sasvim konkretno značenje.
Za etnologe, i to je dokaz vitalnosti običaja. Tehnologija može da posreduje, ali ne i da zameni ono što se događa oko upaljene sveće i presečenog kolača.
Ako pitate domaćine kakvog gosta najviše cene, odgovor je gotovo uvek isti: onog koji dolazi sa dobrom namerom i iskrenom rečju. Sve drugo je sporedno.
Proslava svetitelja na Uneskovoj listi
Krsna slava je od 2014. godine upisana na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO, čime je potvrđena njena jedinstvenost i duboko ukorenjeno mesto u porodičnom i duhovnom životu. U postupku nominacije precizno su izdvojeni ključni obrasci slavskog ponašanja, koji ovaj običaj čine prepoznatljivim i izvan nacionalnih okvira, podseća etnolog Saša Srećković.
Na dan slave, u domu se pali sveća oko koje se izgovara „Očenaš“, a potom sledi čin sečenja slavskog kolača, obeleženog znakom IS HS NI KA. Kolač se najpre preliva vinom, zatim seče unakrsno, okreće i lomi na četiri dela uz podizanje, dok se u isto vreme upućuju molitve i zahvalnost svetitelju za zaštitu i blagostanje. U ovom obredu učestvuju domaćin, najstariji ili najugledniji gost – dolibaša, naslednik i ukućani, čime čin dobija i porodičnu i zajedničku dimenziju. Slavska gozba započinje svečanim ispijanjem vina, koljivom i zdravicom, a potom se nastavlja trpezom koja, bez obzira na njenu raskoš, ima istu svrhu: da okupi i poveže.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
Ova puta iz južnjačke kuhinje osvaja jednostavnošću i posebnim načinom pripreme: testo se seče pre pečenja, a nekoliko domaćih sastojaka pretvara je u ukusan obrok za porodičnu trpezu.
Zašto postoje dogmati, kanoni i crkveni običaji, šta vernici često pogrešno razumeju i kako pravila mogu postati put ka duhovnoj slobodi, a ne prepreka na putu vere?
U pouci za ponedeljak 10. sedmice po Duhovima, upozorava na one koji pod maskom istine udaljavaju ljude od Hrista i poziva vernike da zaštitu traže u Crkvi, molitvi i učenju svetih otaca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jezekilja po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Prepodobni Isakije, Dalmat i Faust. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Lidije, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
Zašto postoje dogmati, kanoni i crkveni običaji, šta vernici često pogrešno razumeju i kako pravila mogu postati put ka duhovnoj slobodi, a ne prepreka na putu vere?
U pouci za ponedeljak 10. sedmice po Duhovima, upozorava na one koji pod maskom istine udaljavaju ljude od Hrista i poziva vernike da zaštitu traže u Crkvi, molitvi i učenju svetih otaca.
Mnogi u nevolji pomoć traže od lažnih iscelitelja i vračara, ali Crkva podseća da je Krštenje jedinstvena Sveta tajna i da se od straha ne oslobađamo vračanjem, već verom, pokajanjem i životom u Hristu.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
