Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Kako se približava Đurđevdan, jedna od najčešćih krsnih slava među Srbima, mnogi vernici ove godine suočavaju se sa dilemom - kako pravilno proslaviti slavu kada ona pada u sredu, dan koji je u pravoslavnoj tradiciji posni.
U narodu je praksa da se krsna slava dočekuje u radosti, uz bogatu trpezu i okupljanje porodice i prijatelja. Međutim, kada slava padne u vreme posta, pravila Crkve jasno ukazuju da se i slavska trpeza mora prilagoditi - odnosno, da bude posna.
Upravo ta činjenica često unosi nedoumicu među domaćine: da li menjati ustaljene običaje ili se strogo držati crkvenog pravila.
Odgovor na ovu dilemu dao je i sveštenik Goran Panjkov, koji naglašava da su vera i poslušnost Crkvi iznad svake tradicije koja nije u skladu sa njenim učenjem.
- Poslednjih dana dobio sam mnogo pitanja, kako ove godine proslaviti u potprazništvu Vaskrsa, proslaviti krsnu slavu Svetog velikomučenika Georgija. Da li se stavlja posno ili se stavlja mrsno, s obzirom da pada u dan prepolovljenja - počeo je on pa jasno objasnio:
Shutterstock/Dimitris Panas
Sveti Georgije
- Naša Crkva ustanovila je post sredom i petkom, osim trapavih sedmica. S obzirom na to, da ove godine Đurđevdan pada u sredu, treba da se posti. Mnogi govore kako su i očevi i dedovi i pradedovi slavili mrsno. Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza. Krsna slava je molitveno proslavljanje našeg svetitelja.
Rekao je da za svaku krsnu slavu, samim tim i za Đurđevdan, treba spremiti koljivo, hleb (slavski kolač), vino i sveću.
- Tamjan, kadionica i molitva, to je krsna slava. Sve drugo što postavimo, hvala Bogu što imamo - kaže i dalje objašnjava:
Facebook
Otac Goran
- Zašto se stavlja koljivo na krsnoj slavi? Stavlja se za pokoj duša naših predaka, koji su slavili slavu. Sveća je svetlost hristove vere, kap tamjana je prisustvo Svetog duha, a hleb i vino sećanje na Tajnu večeru. Kao što se na liturgiji prinose hleb i vino, tako je i slava liturgija u malom. Sve to u porodici pripremamo da bi se setili Tajne večere. Zato, treba da se menja, da se prilagođavamo.
Kaže da je tačno je da su naši preci slavili, ali naši preci su mnogo skromnije slavili.
- Danas je slava postala ručak, trpeza, muzika, što nikako ne sme da bude bitnije od onog molitvenog slavlja, od molitve, od onog glavnog kad se prelama slavski hleb, kad se čita molitva... Da ne zaboravimo da na krsnoj slavi treba da dignemo i zdravicu, da kažemo: U slavu Božju, u čast svetitelja koga slavimo, za zdravlje ukućana, za pokoj duša onih koji su slavili. To nikako ne smemo da zaboravimo...
Na ovaj dan nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan, pospan i bolešljiv preko cele godine, a izuzetak su oni koji su već “zgrešili” i spavali na Đurđevdan. Takođe veruje se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje. Markovdan se smatra “blagim danom”, vremenom za odmor i molitvu.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
