Čoveku kad umre je potrebna samo molitva, naglašava otac Goran.
Pobusani ponedeljak, koji se obeležava osmog dana po Vaskrsu, u pravoslavnoj tradiciji zauzima posebno mesto kao dan posvećen upokojenima. Nakon dana najveće hrišćanske radosti, kada se slavi pobeda života nad smrću i Vaskrsenje Gospoda, vernici izlaze na groblja kako bi molitveno pomenuli svoje najmilije koji više nisu među živima.
U skladu sa crkvenim učenjem, ovaj dan nije zamišljen kao nastavak žalosti, već kao produžetak vaskršnje nade - svedočanstvo vere da smrt nije kraj, već prelazak u večni život.
Groblja se tada posećuju u duhu tišine, dostojanstva i molitve, jer su ona, prema pravoslavnom shvatanju, sveta mesta na kojima počivaju tela onih koji čekaju vaskrsenje.
Ipak, tokom vremena, među narodom su se razvili različiti običaji koji često odstupaju od suštine vere. Na grobove se iznose hrana, piće, pa čak i predmeti za koje se veruje da su pokojnicima bili dragi tokom života.
Takve prakse, iako ukorenjene u tradiciji, izazivaju nedoumice i otvaraju pitanja o njihovom stvarnom značenju i mestu u pravoslavlju.
O tome je govorio i sveštenik Goran Panjkov, ukazujući na potrebu da se vernici vrate suštini i razumevanju vere kroz molitvu i istinsko sećanje:
- Tako je radio moj deda, tako je radio moj otac, tako radim i ja. To je danas jedna od najvećih zabluda u pravoslavlju. Danas na Pobusani ponedeljak, kada se izlazi na groblja, tamo svega možemo da nađemo, od rakije, pića, raznorazne hrane... Međutim, mrtvima i upokojenima hrana nije potrebna - počeo je otac Goran pa nastavio:
- Čoveku kad umre je potrebna samo molitva. Paganski je običaj da se na grobove donosi kafa, u poslednje vreme može se videti i zapaljena cigara ubodena u grob, kao pokojnik je voleo da puši... Sve su to problemi sa kojima se mi danas u pravoslavlju susrećemo i to samo zato što je neko rekao da tako treba.
Naglašava da jedino što je pokojniku potrebno - molitva i objašnjava i zašto:
- Jer duši posle smrti, po rastavljanju duše od tela, nikakva hrana nije potrebna. Telo se vraća zemlji od koje je i postalo, a mi treba da znamo da su groblja sveta mesta. I sve što dosnosimo na groblja, ne donosimo da se duša gosti, jer ta duša ne dolazi, ne hrani se tim, već nosimo na ime pokojnika, da nahranimo one ljude kojima je to zaista potrebno. Zato, kad nema na groblju ljudi kojima je to potrebno, idemo od groba do groba, pa jedan uzme od ovoga ono, drugi od onoga nešto drugo, kaže "za pokoj duše", prekrsti se, malo popije... To tako treba da radimo i to je tako jedino ispravno. A nositi na groblje hranu, piće ili bilo šta drugo da bi duša došla da se nahrani, to je paganski običaj koji nije nikako dobar i to treba da znamo.
Groblje jeste mesto susreta sa uspomenama, ali duša čovekova nije vezana za zemlju, već za Boga. Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti. Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen. Zašto se na groblje nosi vaskršnje jaje, šta znači „Hristos vaskrse“ među humkama i zbog čega ovaj dan nije običan pomen - objašnjava jerej Borislav Petrić
SPC
Duhovna riznica
12:59 | 23.03.2026
KAKVU KORIST IMAJU NAŠI UPOKOJENI OD OBILASKA GROBOVA NOĆU?! Teolog Aleksandar o onome što mnogima uteruje strah u kosti!
Duhovna riznica
10:07 | 19.04.2026
OVO OBAVEZNO URADITE SA JAJIMA KOJA OSTANU POSLE POBUSANOG PONEDELJKA! Pravila Crkve po ovom pitanju su jasna - NJIMA BI TREBALO DA IH DATE!
Praznici i sveci
12:47 | 18.04.2026
ŠTA TREBA ODNETI U CRKVU PRE ODLASKA NA GROBLJE: Otac Dušan objašnjava kako se pripremiti za Pobusani ponedeljak (VIDEO)
Praznici i sveci
10:33 | 20.04.2026
ZNATE LI KAKO SE POZDRAVLJA NA POBUSANI PONEDELJAK: Otac Borislav o običajima i simbolici praznika koji spaja žive i upokojene (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Mnogi veruju da porodicu najviše ugrožavaju veliki sukobi, ali kiparski arhijerej upozorava na nešto mnogo tiše što može da promeni odnos dvoje ljudi.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Crkva uči da je molitva za pokoj duše jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi, jer pruža ono što upokojeni sami više ne mogu da učine za sebe.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Mnogi veruju da porodicu najviše ugrožavaju veliki sukobi, ali kiparski arhijerej upozorava na nešto mnogo tiše što može da promeni odnos dvoje ljudi.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Iz ugla kanonskog pravoslavlja, reč je o pokušaju stvaranja paralelne crkvene strukture bez priznanja i apostolskog prejemstva, dok se iza priče o "novoj crkvi" otvara i pitanje prisvajanja srpskih svetinja
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Reči duhovnika iz Vitovnice podsećaju da se najveće unutrašnje borbe često vode u čovekovim mislima.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
