Bol zbog rastanka ne bira ni dane ni noći, ne mari za sate ni običaje, već tiho i uporno podseća na prazninu koja je ostala. U takvim trenucima, mnogi osećaju snažnu potrebu da budu bliže onome ko je otišao - da posete grob, zapale sveću, progovore u tišini i podele ono što nisu stigli da kažu.
Pravoslavna vera, međutim, uči da smrt nije kraj, već prelazak iz ovog prolaznog života u večnost. Zato odnos prema upokojenima ne počiva samo na spoljašnjim gestovima, već pre svega na unutrašnjem, molitvenom sećanju.
Groblje jeste mesto susreta sa uspomenama, ali duša čovekova nije vezana za zemlju, već za Boga.
Shutterstock Roberts Vicups
Korisnije je da se pomolimo za upokojene nego da idemo na groblje, pogotovo noću
Upravo zato, Crkva neprestano podseća vernike da je najuzvišeniji dar koji možemo dati onima koji su otišli - molitva.
U tišini doma, pred ikonom, uz kandilo i sveću, čovek može da učini mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Molitva nije samo uteha za one koji ostaju, već i duhovna pomoć onima koji su prešli u večnost.
Ona premošćava razdaljine koje ljudski razum ne može da shvati i povezuje ljubav koja ne prestaje ni smrću.
Zato se često postavlja pitanje - da li je ispravno ići na groblje u bilo koje vreme, pa čak i noću, kada tuga najjače pritisne srce.
- Verujem da vam je i te kako bilo teško kada ste izgubili nekog dragog bližnjeg i da vam je u nekim trenucima i te kako došlo da odete na njegov grob u bilo kom trenutku. I sad se postavlja pitanje može se ići na groblje i noću. Naravno, ništa nas ne sprečava da odemo - kaže Đurđević, ali i objašnjava:
- Međutim, ukoliko vam dođe ta pomisao, da recimo u 2 ujutru odete na groblje, nema potrebe za tako nečim, ali ne postoji zabrana da to učinite. Samo smatram, da bi u takvom trenutku, i vama i pokojniku bila korisnija molitva. Osnosno, korisnije bi bilo da se pomolite Gospodu za dušu za usnulog, jer jedino što pokojnicima treba jeste molitva. Oni ne mogu da se mole - objasnio je teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević.
U subotu sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj podseća da je molitva za upokojene čin ljubavi koji osvećuje i nas same: „Ne olenji se da na svakoj molitvi pominješ sve otišle oce i braću našu…”
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Porodica je u središtu hrišćanskog života, pa se i prostor u kojem ona živi ne posmatra samo kao građevina, već kao mesto zajedništva i porodičnog života.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
