Bol zbog rastanka ne bira ni dane ni noći, ne mari za sate ni običaje, već tiho i uporno podseća na prazninu koja je ostala. U takvim trenucima, mnogi osećaju snažnu potrebu da budu bliže onome ko je otišao - da posete grob, zapale sveću, progovore u tišini i podele ono što nisu stigli da kažu.
Pravoslavna vera, međutim, uči da smrt nije kraj, već prelazak iz ovog prolaznog života u večnost. Zato odnos prema upokojenima ne počiva samo na spoljašnjim gestovima, već pre svega na unutrašnjem, molitvenom sećanju.
Groblje jeste mesto susreta sa uspomenama, ali duša čovekova nije vezana za zemlju, već za Boga.
Shutterstock Roberts Vicups
Korisnije je da se pomolimo za upokojene nego da idemo na groblje, pogotovo noću
Upravo zato, Crkva neprestano podseća vernike da je najuzvišeniji dar koji možemo dati onima koji su otišli - molitva.
U tišini doma, pred ikonom, uz kandilo i sveću, čovek može da učini mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Molitva nije samo uteha za one koji ostaju, već i duhovna pomoć onima koji su prešli u večnost.
Ona premošćava razdaljine koje ljudski razum ne može da shvati i povezuje ljubav koja ne prestaje ni smrću.
Zato se često postavlja pitanje - da li je ispravno ići na groblje u bilo koje vreme, pa čak i noću, kada tuga najjače pritisne srce.
- Verujem da vam je i te kako bilo teško kada ste izgubili nekog dragog bližnjeg i da vam je u nekim trenucima i te kako došlo da odete na njegov grob u bilo kom trenutku. I sad se postavlja pitanje može se ići na groblje i noću. Naravno, ništa nas ne sprečava da odemo - kaže Đurđević, ali i objašnjava:
- Međutim, ukoliko vam dođe ta pomisao, da recimo u 2 ujutru odete na groblje, nema potrebe za tako nečim, ali ne postoji zabrana da to učinite. Samo smatram, da bi u takvom trenutku, i vama i pokojniku bila korisnija molitva. Osnosno, korisnije bi bilo da se pomolite Gospodu za dušu za usnulog, jer jedino što pokojnicima treba jeste molitva. Oni ne mogu da se mole - objasnio je teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević.
U subotu sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj podseća da je molitva za upokojene čin ljubavi koji osvećuje i nas same: „Ne olenji se da na svakoj molitvi pominješ sve otišle oce i braću našu…”
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Zapis iz „Srbskog kuvara“ otkriva jednostavan način pripreme hleba na kiselu vodu, čuvan u domaćinstvima i manastirima gde se testo mesi strpljenjem, a deli rukama uz osećaj zajedništva i blagoslova.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kodrata Korintskog po starom i Sveštenomučenike Nikona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Turibija Mongrovejskog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Arhiepiskop sumski Nikodim tvrdi da je telo patrijarha Filareta premešteno protivno njegovoj poslednjoj volji, dok dve crkvene strukture ulaze u otvoren sukob oko opela i mesta sahrane.
