Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost.
Nema teže stvari u životu nego izgubiti nekoga koga volite. Smrt bližnjeg ostavlja prazninu koju ništa ne može da ispuni – utiša kuću, promeni navike, izbriše svakodnevne razgovore i male, naizgled nevažne trenutke koji su činili život.
Ljudi se od takvog gubitka teško oporavljaju.
Tuga dolazi u talasima, vraća se kroz uspomene, kroz datume, kroz mesta na kojima su nekada zajedno stajali. Mnogi priznaju da se na bol zbog smrti nikada u potpunosti ne naviknu, već nauče da žive sa njim.
Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost. Crkva uči da je čovek stvoren za život sa Bogom i da smrt nema poslednju reč. Zato su molitva za upokojene, pomeni i parastosi duboko utkane u život verujućih.
Vernici pale sveće za pokoj duša svojih bližnjih, izlaze na groblja, prizivaju sveštenike da očitaju pomen i veruju da se molitvom održava duhovna veza sa onima koji su se upokojili.
Đakon Aleksandar Ciganović govorio je upravo o toj vezi između živih i upokojenih i o načinu na koji se čuva uspomena na preminule:
- Dragi moji, tako nam često nedostaju ljudi koji su nam značili, a više ih nema. Tako nam često nedostaje njihova reč, osmeh i zagrljaj. Ali, sve dok ih budemo imali u svom srcu, na svojim usnama i u molitvi, oni će za nas biti uvek živi i prisutni - istakao je on a potom objasnio i koji je najbolji način da se sačuva uspomena na upokojene, osim molitve koju treba za njih da se upućuje i paljenja sveća:
- Najbolji način je da živite onako kako su vas oni učili i da te iste životne upute i smernice prenesete i vašoj deci, a oni dalje svojoj. Tako će se na najbolji način nastaviti taj "lanac" ispravnog življenja i činjenja dobrih dela.
On je rekao da bi trebalo svima pričati o našim dedovima i bakama.
- Budite ponosni što ste baš Vi njihovi unuci. Budite ponosni što su vam dali dobre savete i smernice za život koje ćete i vi dalje prenositi svojoj deci i unucima. Sećajte se svojih pokojnih, dragi moji! Molite se za njihovu dušu i palite sveće u njihov spomen. Izađite na groblje kada god stignete i pozovite sveštenika da očita pomen za njihovu dušu. Na taj način ćete na najbolji način uspostaviti molitveni kontakt sa njima. Nemojte nikada da ih zaboravite i ne dozvolite da njihovi grobovi zarastu u korov zbog toga što vam je nekada mrsko da ih posetite! - istakao je đakon Aleksandar.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice. Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života. On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir. Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
shutterstock.com/wideonet
Praznici i sveci
09:38 | 10.10.2025
SUTRA SU MIHOLJSKE ZADUŠNICE, DAN KADA SE SEĆAMO SVOJIH UPOKOJENIH! Evo kako se one obeležavaju prema crkvenim pravilima i šta moramo imati napisano na papiru u dva primerka
Duhovna riznica
10:35 | 15.10.2025
DA LI DECA TREBA DA IDU NA GROBLJE I PRISUSTVUJU SAHRANAMA: Otac Borislav izneo stav Crkve i razrešio svaku dilemu
Duhovna riznica
13:32 | 20.10.2025
ŠTA SE DEŠAVA OD TREĆEG DO DEVETOG DANA POSLE SMRTI! Otac Stefan otkriva da rajska naselja nisu mit i koga ćemo tamo sresti!
Duhovna riznica
16:00 | 03.11.2025
OVO SVAKI ČOVEK MORA DA URADI PRE SVOJE SMRTI: Starac Arsenije otkrio kako u miru otići pred Boga, ali i bližnjima olakšati tugu!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveti oci često su govorili da je nestrpljenje jedan od najvećih neprijatelja duhovnog života.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
U besedi za ponedeljak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto greh nikada nije razlog za divljenje i zbog čega je sažaljenje jedini ispravan odgovor na tuđu duhovnu nesreću.
Probajte pirinač sa povrćem po receptu iz Manastira Žiča, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Vasilija Velikog.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Koliko god vera učila da duša nastavlja da živi pred licem Božjim, bol zbog odlaska najbližih ostaje dubok i težak.
Pravoslavna tradicija uči da čovek svojim delima učestvuje u večnosti.
Crkva upozorava da tuga ne sme da preraste u beznađe i očaj, jer za hrišćanina smrt nema poslednju reč.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
Sveti oci često su govorili da je nestrpljenje jedan od najvećih neprijatelja duhovnog života.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
U besedi za ponedeljak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto greh nikada nije razlog za divljenje i zbog čega je sažaljenje jedini ispravan odgovor na tuđu duhovnu nesreću.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Svečani doček u srcu patrijaršijskog kompleksa, poklon pred svetinjama i poruka o miru, razumevanju i duhovnoj povezanosti naroda iz Peći.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
