Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost.
Nema teže stvari u životu nego izgubiti nekoga koga volite. Smrt bližnjeg ostavlja prazninu koju ništa ne može da ispuni – utiša kuću, promeni navike, izbriše svakodnevne razgovore i male, naizgled nevažne trenutke koji su činili život.
Ljudi se od takvog gubitka teško oporavljaju.
Tuga dolazi u talasima, vraća se kroz uspomene, kroz datume, kroz mesta na kojima su nekada zajedno stajali. Mnogi priznaju da se na bol zbog smrti nikada u potpunosti ne naviknu, već nauče da žive sa njim.
Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost. Crkva uči da je čovek stvoren za život sa Bogom i da smrt nema poslednju reč. Zato su molitva za upokojene, pomeni i parastosi duboko utkane u život verujućih.
Vernici pale sveće za pokoj duša svojih bližnjih, izlaze na groblja, prizivaju sveštenike da očitaju pomen i veruju da se molitvom održava duhovna veza sa onima koji su se upokojili.
Đakon Aleksandar Ciganović govorio je upravo o toj vezi između živih i upokojenih i o načinu na koji se čuva uspomena na preminule:
- Dragi moji, tako nam često nedostaju ljudi koji su nam značili, a više ih nema. Tako nam često nedostaje njihova reč, osmeh i zagrljaj. Ali, sve dok ih budemo imali u svom srcu, na svojim usnama i u molitvi, oni će za nas biti uvek živi i prisutni - istakao je on a potom objasnio i koji je najbolji način da se sačuva uspomena na upokojene, osim molitve koju treba za njih da se upućuje i paljenja sveća:
- Najbolji način je da živite onako kako su vas oni učili i da te iste životne upute i smernice prenesete i vašoj deci, a oni dalje svojoj. Tako će se na najbolji način nastaviti taj "lanac" ispravnog življenja i činjenja dobrih dela.
On je rekao da bi trebalo svima pričati o našim dedovima i bakama.
- Budite ponosni što ste baš Vi njihovi unuci. Budite ponosni što su vam dali dobre savete i smernice za život koje ćete i vi dalje prenositi svojoj deci i unucima. Sećajte se svojih pokojnih, dragi moji! Molite se za njihovu dušu i palite sveće u njihov spomen. Izađite na groblje kada god stignete i pozovite sveštenika da očita pomen za njihovu dušu. Na taj način ćete na najbolji način uspostaviti molitveni kontakt sa njima. Nemojte nikada da ih zaboravite i ne dozvolite da njihovi grobovi zarastu u korov zbog toga što vam je nekada mrsko da ih posetite! - istakao je đakon Aleksandar.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice. Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života. On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir. Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
shutterstock.com/wideonet
Praznici i sveci
09:38 | 10.10.2025
SUTRA SU MIHOLJSKE ZADUŠNICE, DAN KADA SE SEĆAMO SVOJIH UPOKOJENIH! Evo kako se one obeležavaju prema crkvenim pravilima i šta moramo imati napisano na papiru u dva primerka
Duhovna riznica
10:35 | 15.10.2025
DA LI DECA TREBA DA IDU NA GROBLJE I PRISUSTVUJU SAHRANAMA: Otac Borislav izneo stav Crkve i razrešio svaku dilemu
Duhovna riznica
13:32 | 20.10.2025
ŠTA SE DEŠAVA OD TREĆEG DO DEVETOG DANA POSLE SMRTI! Otac Stefan otkriva da rajska naselja nisu mit i koga ćemo tamo sresti!
Duhovna riznica
16:00 | 03.11.2025
OVO SVAKI ČOVEK MORA DA URADI PRE SVOJE SMRTI: Starac Arsenije otkrio kako u miru otići pred Boga, ali i bližnjima olakšati tugu!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao „potpuno neutemeljene i zlonamerne“, a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. godine i aferu "Udar".
Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Za osobu koja nije pripadala Pravoslavnoj crkvi ne mogu se vršiti opela, pomeni i druge crkvene molitve na način na koji se one vrše za pravoslavne hrišćane.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Žena je mesecima gledala iste jezive prizore čim bi sklopila oči, a vladika Nikolaj Velimirović ponudio joj je drugačije objašnjenje i ukazao na greh od kojeg čovek ne može jednostavno pobeći.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
