Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Sutra su Miholjske zadušnice, jedan od četiri dana u godini kada se po kalendaru Srpske pravoslavne crkve posebno sećamo svojih preminulih. Zadušnice se uvek obeležavaju subotom, jer je tog dana, prema predanju, i Isus Hristos, uoči vaskrsenja, upokojen.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Iako svaki kraj Srbije ima svoje običaje, važno je znati kako se Zadušnice pravilno obeležavaju po crkvenim pravilima. O tome je govorio i protojerej Ljuba Ranković.
– Za Zadušnice se uvek služi liturgija, tokom koje se čitaju imena pokojnika. Da bismo učestvovali u liturgiji kako dolikuje, treba da pripremimo spisak imena naših upokojenih – u dva primerka. Jedan se daje svešteniku za proskomidiju, uvodni deo liturgije, a drugi za parastos koji se služi nakon toga u hramu – objasnio je jednom prilikom otac Ljuba.
Za parastos vernici donose kuvano žito, u koje se stavlja sveća i malo vina, kao i drugi spisak sa imenima. Sveštenik pred početak parastosa pali sveće i zatim čita molitve za upokojene.
Svaki od ovih simbola ima duboko značenje: žito podseća na smrt i vaskrsenje, jer kao što zrno pšenice umire u zemlji da bi donelo plod, tako verujemo i u život posle smrti. Vino je simbol života i duhovnog isceljenja, dok je sveća simbol svetlosti i nade u Hrista.
Nakon molitve u crkvi, običaj je da se obiđu grobovi bližnjih. Tada se pale sveće kupljene u crkvi, nosi se žito i pristupa se sa molitvom i poštovanjem.
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.
I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin!
– Kada dođemo do groba, prvo se jednom prekrstimo. Pri samom prilasku grobu, prekstimo se tri puta, celivamo krst i kažemo: "Hristos vaskrse, dragi moj (ime upokojenog). Vaistinu vaskrse“, i to ponovimo tri puta. Zatim zapalimo kandilo i sveće, okadimo grob i izgovorimo molitvu za pokoj duše – objašnjava otac Ljuba.
Ako neko nije u mogućnosti da ode na grob jer živi daleko, Zadušnice može obeležiti u najbližoj pravoslavnoj crkvi. Za to je takođe potrebno imati žito, sveće i spisak imena. Otac ljuba kaže da je to, duhovno gledano, jednako kao da smo na grobu svojih bližnjih.
Za one koji ni to ne mogu, postoji način da se Zadušnice obeleže i u domu. Tada se ispred slavske ikone upali kandilo, pripremi žito i vino, zapale sveće i izgovori molitva.
– Krstoobrazno se žito prelije vinom, uz reči: "Za pokoj duše mojih srodnika“, i navedu se njihova imena. Zatim se kaže: "U ime Oca, i Sina, i Svetoga duha. Amin.“ I na kraju: "Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse" – poručuje otac Ljuba.
Iznošenje hrane na grobove je običaj koji nije crkveni, ali ko hoće, može da je ponese.
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta. Zapamtimo da je pominjanje na Božanskoj liturgiji najveće dobro za one koji su nam dragi Crkva čini razna dopuštenja ako su u pitanju spasenje i uteha svojih vernih čeda, naglašavao je otac Ivan. Duhovske zadušnice pominju se već od 12. veka i obežavaju se uoči praznika Svete Trojice ili Duhova, koji padaju 50. dana posle Vaskrsa i desetog posle Spasovdana.
Tanjug Jaroslav Pap
Molitva za upokojene
Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.
Duhovna riznica
12:00 | 30.11.2024
ZAŠTO PRAVOSLAVNI SVEŠTENICI NOSE BRADE, A NEKI DRUGI NE: Iza svega stoji jaka simbolika
Duhovna riznica
17:29 | 21.03.2025
ŠTA BI TREBALO NACRTATI NA CEDULJICI I KOLIKO IMENA NAPISATI: Sveštenik objasnio kako se vrši pominjanje za žive i upokojene u crkvi
Duhovna riznica
13:45 | 15.04.2025
DA LI SE OBELEŽAVAJU ROĐENDANI UPOKOJENIH I NA KOJI NAČIN: Sveštenik otkrio stav Crkve i ozbiljno iznenadio
Praznici i sveci
07:00 | 07.06.2025
NE ZABORAVITE DA OVO PONESETE U CRKVU! Obeležavamo Duhovske zadušnice!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Hijerarhija, koja po svojoj prirodi može imati zaštitnu i organizacionu ulogu, u savremenim okolnostima prerasta u mehanizam kontrole i ućutkivanja.
Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke doneli su pomoć i nadu, a jedno krštenje pretvorilo zatvor u hram i simbol novog početka.
Lagano, mirisno i neodoljivo hrskavo — ovo jelo od prokelja u testu donosi toplinu porodične trpeze i savršeno se uklapa u dane posta.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
U besedi za 18. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako Božja milost spaja verne kroz ljubav, krotost i požrtvovanje, vodeći ka savršenstvu Oca nebeskog bez izjednačavanja sa Njim.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Dok je bio vojsci, u njegovom puku bio je jedini hrišćanin.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
On je ostao sa Bogorodicom pod krstom kada su razapeli Isusa i obećao je da će je čuvati i služiti joj sve do njenog uspenja.
Kada je napunila 18 godina, roditelji su joj našli bogatog mladoženju sa namerom da je udaju, međutim, ona se odlučila da krene drugim putem.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Sukobi dvojice samozvanih mitropolita, uz optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor u CPC.
Glavni vojni imam i potpukovnik Vojske Srbije govori o povratku verskih službenika u vojsku i otkriva zašto je mir mnogo više od običnog pozdrava i zašto veruje da većina ljudi u Srbiji nosi dobro u sebi.
