Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Sutra su Miholjske zadušnice, jedan od četiri dana u godini kada se po kalendaru Srpske pravoslavne crkve posebno sećamo svojih preminulih. Zadušnice se uvek obeležavaju subotom, jer je tog dana, prema predanju, i Isus Hristos, uoči vaskrsenja, upokojen.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Iako svaki kraj Srbije ima svoje običaje, važno je znati kako se Zadušnice pravilno obeležavaju po crkvenim pravilima. O tome je govorio i protojerej Ljuba Ranković.
– Za Zadušnice se uvek služi liturgija, tokom koje se čitaju imena pokojnika. Da bismo učestvovali u liturgiji kako dolikuje, treba da pripremimo spisak imena naših upokojenih – u dva primerka. Jedan se daje svešteniku za proskomidiju, uvodni deo liturgije, a drugi za parastos koji se služi nakon toga u hramu – objasnio je jednom prilikom otac Ljuba.
Za parastos vernici donose kuvano žito, u koje se stavlja sveća i malo vina, kao i drugi spisak sa imenima. Sveštenik pred početak parastosa pali sveće i zatim čita molitve za upokojene.
Svaki od ovih simbola ima duboko značenje: žito podseća na smrt i vaskrsenje, jer kao što zrno pšenice umire u zemlji da bi donelo plod, tako verujemo i u život posle smrti. Vino je simbol života i duhovnog isceljenja, dok je sveća simbol svetlosti i nade u Hrista.
Nakon molitve u crkvi, običaj je da se obiđu grobovi bližnjih. Tada se pale sveće kupljene u crkvi, nosi se žito i pristupa se sa molitvom i poštovanjem.
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.
I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin!
– Kada dođemo do groba, prvo se jednom prekrstimo. Pri samom prilasku grobu, prekstimo se tri puta, celivamo krst i kažemo: "Hristos vaskrse, dragi moj (ime upokojenog). Vaistinu vaskrse“, i to ponovimo tri puta. Zatim zapalimo kandilo i sveće, okadimo grob i izgovorimo molitvu za pokoj duše – objašnjava otac Ljuba.
Ako neko nije u mogućnosti da ode na grob jer živi daleko, Zadušnice može obeležiti u najbližoj pravoslavnoj crkvi. Za to je takođe potrebno imati žito, sveće i spisak imena. Otac ljuba kaže da je to, duhovno gledano, jednako kao da smo na grobu svojih bližnjih.
Za one koji ni to ne mogu, postoji način da se Zadušnice obeleže i u domu. Tada se ispred slavske ikone upali kandilo, pripremi žito i vino, zapale sveće i izgovori molitva.
– Krstoobrazno se žito prelije vinom, uz reči: "Za pokoj duše mojih srodnika“, i navedu se njihova imena. Zatim se kaže: "U ime Oca, i Sina, i Svetoga duha. Amin.“ I na kraju: "Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse" – poručuje otac Ljuba.
Iznošenje hrane na grobove je običaj koji nije crkveni, ali ko hoće, može da je ponese.
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta. Zapamtimo da je pominjanje na Božanskoj liturgiji najveće dobro za one koji su nam dragi Crkva čini razna dopuštenja ako su u pitanju spasenje i uteha svojih vernih čeda, naglašavao je otac Ivan. Duhovske zadušnice pominju se već od 12. veka i obežavaju se uoči praznika Svete Trojice ili Duhova, koji padaju 50. dana posle Vaskrsa i desetog posle Spasovdana.
Tanjug Jaroslav Pap
Molitva za upokojene
Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.
Duhovna riznica
12:00 | 30.11.2024
ZAŠTO PRAVOSLAVNI SVEŠTENICI NOSE BRADE, A NEKI DRUGI NE: Iza svega stoji jaka simbolika
Duhovna riznica
17:29 | 21.03.2025
ŠTA BI TREBALO NACRTATI NA CEDULJICI I KOLIKO IMENA NAPISATI: Sveštenik objasnio kako se vrši pominjanje za žive i upokojene u crkvi
Duhovna riznica
13:45 | 15.04.2025
DA LI SE OBELEŽAVAJU ROĐENDANI UPOKOJENIH I NA KOJI NAČIN: Sveštenik otkrio stav Crkve i ozbiljno iznenadio
Praznici i sveci
07:00 | 07.06.2025
NE ZABORAVITE DA OVO PONESETE U CRKVU! Obeležavamo Duhovske zadušnice!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U Sabornom hramu u Podgorici, mitropolit nemački služio je liturgiju i besedio o hrabrosti, dostojanstvu i božanskom dodiru, naglašavajući da vera može preobraziti smrtnost u besmrtnost i doneti isceljenje svima koji veruju.
Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja.
Patrijarh Pavle ni tada nije izgubio svoju blagost niti je dozvolio da ga nepristojnost uznemiri.
Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja.
Nekadašnji rimski oficir, jednim smelim istupom pred knezom promenio je svoj život i postao simbol nepokolebljive vere koji i danas privlači pažnju vernika.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
On je po naređenju oca oslepljen, a po naređenju sina udavljen.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Nekadašnji rimski oficir, jednim smelim istupom pred knezom promenio je svoj život i postao simbol nepokolebljive vere koji i danas privlači pažnju vernika.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
