Arhangel Gavrilo je jedan od sedmorice najuzvišenijih bestelesnih sila, serafima koji stoje najbliže Božjem prestolu.
Srpska pravoslavna crkva 8. aprila proslavlja Sabor Svetog arhangela Gavrila.
Ovaj praznik slavi se dvaput godišnje - prvi sabor se praznuje sutradan po Blagovestima Presvetoj Bogorodici, 8. aprila (26 marta po starom kalendaru), a drugi 26. jula (13. jula po starom kalendaru).
SPC Svetom arhangelu Gavrilu pridaje veliki značaj, slaveći ga kao Blagovesnika - anđela koji je učestvovao i najavljivao sve ključne događaje vezane za početke hrišćanstva i plan Božjeg spasenja.
Arhangel Gavrilo je jedan od sedmorice najuzvišenijih bestelesnih sila, serafima koji stoje najbliže Božjem prestolu. Njegova uloga je ključna u mnogim svetim događajima: on je doneo proroku Mojsiju objavu o stvaranju sveta, najavio rođenje Jovana Krstitelja Zahariji, kao i rođenje Presvete Bogorodice njenim roditeljima Joakimu i Ani. Najveću blagovest – vest o dolasku Isusa Hrista, upravo je on doneo Devici Mariji.
Jedna od najlepših umetničkih predstava arhangela Gavrila nalazi se u manastiru Mileševa.
Freska Beli anđeo prikazuje Gavrila kako sedi na grobu i pokazuje da je Isus Hrist vaskrsao. Ovo delo je toliko značajno da je proglašeno za umetnički simbol prethodnog milenijuma.
Njegova uloga u hrišćanskoj ikonografiji je neizostavna - lik arhangela Gavrila prikazuje se na carskim dverima pravoslavnih oltara u trenutku kada Presveta Bogorodica prima Blagovest, jer je taj događaj simbolično "otvorio vrata" Carstva nebeskog.
Zanimljivo predanje kaže da je arhangel Gavrilo neko vreme bio i na Mesecu.
Navodno se jednom prilikom napio vode sa đavoljeg izvora na Zemlji, što je naljutilo đavola koji ga je poterao i udario grebenom po tabanu - otuda, kako se veruje, ljudi imaju ugnute tabane.
Na današnji dan, 911. godine, za vreme cara Lava Mudrog, Bogorodica se tokom službe javila okupljenom narodu na molitvi u Bogorodičinoj crkvi u Carigradu.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
On je bio učenik Svetog Dimitrija.
Patrijarh jerusalimski, Sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
Arhangel Gavrilo je jedan od sedmorice najuzvišenijih bestelesnih sila, serafima koji stoje najbliže Božjem prestolu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Kako nam saopštava Evanđelist Matej, u utorak stradalne nedelje ujutru, Gospod Isus Hristos proveo je u Jerusalimskom hramu gde je poučavao.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
