Patrijarh jerusalimski, Sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg.
Srpska pravoslavna crkva 29. januara obeležava Časne verige, dan kada je kralj Irod okovao Svetog apostola Petra.
Naime, odmah posle vaskrsenja Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od tri stotine godina. Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubio je Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu.
Kada je Irod okovao Svetog Petra, on je noć pre suđenja spavao između dva vojnika. U jednom momentu zasvetlela se cela tamnica i anđeo je kucnu Petra po rebrima, probudio ga pa mu rekao:
"Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom".
Kad je Petar krenuo da ustane, okovi su mu spali s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti.
Ovaj dan posvećen je spomenu na taj događaj.
Te verige su hrišćani čuvali zbog uspomene na velikog apostola i zbog njihove celebne moći, jer su se mnogi bolesnici izlečili dodirom o njih (kao i o ubrus apostola Pavla, Dap 19, 12).
Patrijarh jerusalimski, Sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg. Ona ih je prepolovila pa je jednu polovinu poslala crkvi Svetih apostola u Carigrad, a drugu polovinu dala je svojoj kćeri carici Evdoksiji, Valentijanovoj ženi u Rim.
Evdoksija je sazidala crkvu Svetog Petra, i položila u nju ove verige zajedno sa onim, u koje je Petra pred smrt okovao car Neron (v. 29. jun).
Tropar Sveti apostol Petar (glas 4):
Rime ne ostavlj, k nama prišel jesi čestnimi verigami jaže nosil jesi, apostolov pervoprestolne; imže vjeroju poklanjajuščesja, molimesja: tvojimi k Bogu molitvami daruj nam veliju milost.
Osam godina je proveo u izgnanstvu, trpeljivo noseći sve bede i sva poniženja. Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka. Kada su i Stratonika doveli caru kao hrišćanina, on presudi da se obojica potope u Dunav. Do kakve je duhovne visine dostigao ovaj monah, svedočio je niko drugi do sveti Antonije Veliki, koji je jednom, posetivši Pavla, video kako mu zveri i ptice služe.
Wikipedia
Praznici i sveci
18:30 | 22.01.2026
ON JE BIO MLAĐI BRAT VASILIJA VELIKOG I ZAŠTITNIK NEDUŽNIH: Sutra slavimo Svetog Grigorija Niskog
Praznici i sveci
00:00 | 25.01.2026
DOK SU JOJ GULILI KOŽU I BACALI LAVOVIMA, ONA SE MOLILA ZA SVOJE MUČITELJE: Sutra slavimo Svetu mučenicu Tatijanu
Praznici i sveci
18:30 | 25.01.2026
PRVI STRADALNICI ZA HRISTA SA TERITORIJE DANAŠNJEG BEOGRADA: Sutra su Sveti Ermil i Stratonik
Praznici i sveci
18:30 | 27.01.2026
MONAH KOJI JE POSTIDEO I ANTONIJA VELIKOG: Sutra je Prepodobni Pavle Tivejski
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Nekadašnji učenik Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog proglašen je najboljim diplomiranim studentom teologije u Solunu, a njegov uspeh nadahnjuje mlade da istrajnošću i predanošću ostvare svoje ciljeve.
Episkop šabački osveštao je zvona hrama Svetog Kirijaka Otšelnika na tromeđi tri mačvanska sela.
Ako bi tokom pričešća ljudi, čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti, istakao je sveštenik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
Malo je onih koji znaju kako su lanci iz jerusalimske i rimske tamnice postali jedna od najpoštovanijih hrišćanskih relikvija i zašto se upravo u njima prepoznaje poruka da prava sloboda ne zavisi od zidova ni od ključeva.
On je bio učenik Svetog Dimitrija.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
