Protojerej Andrej Gavrilenko podseća na poruku apostola Petra i objašnjava zašto uzvraćanje istom merom ne pobeđuje nepravdu, već je samo produžava – i kako da sačuvamo sopstvenu dušu od otrova mržnje.
Kletve su odavno izgurane na marginu pristojne komunikacije i najčešće se doživljavaju kao sirova, primitivna reakcija u trenutku nemoći ili besa. Ipak, svako ko se makar jednom našao u ozbiljnom sukobu zna da ni danas nisu sasvim iščezle: u afektu, na ulici, u porodičnoj svađi ili na društvenim mrežama, ponekad se mogu čuti reči koje više liče na zazivanje nesreće nego na govor. Šta tada učiniti? Da li prećutati, uzvratiti ili se braniti istom merom? Odgovor koji nudi Crkva ne polazi od psihologije uvređenog čoveka, već od brige za njegovu dušu.
O tome kakav je hrišćanski stav prema kletvama govori protojerej Andrej Gavrilenko, podsećajući najpre na reči apostola Petra koje postavljaju jasnu granicu između logike ovoga sveta i logike Jevanđelja:
– Apostol Petar kaže: „Ne vraćajte zlo za zlo niti uvredu za uvredu; naprotiv, blagosiljajte, znajući da ste na to pozvani da biste nasledili blagoslov“ (1 Petr. 3, 9). Ako ne možete da blagosiljate one koji vas vređaju, onda bar nemojte da proklinjete zauzvrat – prenosi portal spzh.eu.
U tim rečima krije se jednostavna, ali teška istina: svaka kletva, čak i kada je izgovorena u samoodbrani, ne ostaje samo na jeziku. Ona menja onoga ko je izgovara. Zato otac Andrej upozorava da je važno ne prihvatiti unutrašnju logiku onoga ko proklinje.
– Ne prihvatajte zle misli ljudi koji proklinju, ne stupajte na njihove šine. Zašto da punite svoju dušu zlom? Kada vam daju jabuku, na vama je da li ćete je prihvatiti ili odbaciti, a ako vam daju zmiju – tu nema šta da se razmišlja. Ne treba je uzeti, niti bacati istu takvu zmiju nazad.
Ova jednostavna slika otkriva suštinu problema: kletva nije nešto što se mora primiti, niti nešto na šta se mora odgovoriti. Ona je ponuda otrova, a na čoveku je da odluči hoće li ga uneti u sebe ili će ga ostaviti tamo gde jeste.
Crkveno predanje, kako podseća protojerej Gavrilenko, ide još dalje i donosi utešnu, ali i opominjuću misao:
– Kod svetih otaca sam jednom čitao da nezaslužene kletve padaju na glavu onoga koji proklinje. Zato se ne bojte ničega – ništa vas neće dotaći. Budite sa Bogom.
U vremenu u kojem se ljudi lako povređuju rečima, a još lakše posežu za teškim izrazima, ovaj savet zvuči gotovo kao poziv na unutrašnju revoluciju: ne braniti se istim oružjem, ne ulaziti u krug zla koji se sam hrani sopstvenim ponavljanjem.
Na kraju, otac Andrej podvlači ono što je, iz hrišćanske perspektive, jedino zaista presudno:
– Najvažnije je da se potrudite da sačuvate svoju dušu od zlobe i mržnje – to je najvažnije.
Možda kletva može da zaboli u trenutku kada se izgovori, ali ono što zaista ostavlja trajne posledice jeste ono što čovek dopusti da se u njemu nastani. Između želje da uzvrati i odluke da sačuva mir, razlika je veća nego što izgleda na prvi pogled – to je razlika između toga da zlo samo prođe pored nas i toga da mu otvorimo vrata.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Crkvenu Novu godinu i Prepodobnog Simeona Stolpnika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Vozdviženje časnog i životvornog Krsta. Katolička crkva obeležava praznik Uzvišenja Svetog Krsta, dok Jevreji danas obeležavaju post Gedalije, a muslimani nemaju veliki praznik.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Odlikovao se i darom proroštva, a za života je počinio mnoga čudesa i isceljenja.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na moguću promenu odnosa među pomesnim crkvama i novo približavanje Zapadu.
Pravoslavni teolog Andrea Kereš objavila je snimak svadbenog veselja koji je veoma brzo privukao pažnju na društvenim mrežama.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveti Pajsije Svetogorac upozorava da kletve, kada su izgovorene iz bola i nepravde, mogu imati ozbiljne posledice i za onoga ko ih izgovara i za onoga kome su upućene.
Svedočanstva iz kelije jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka otkrivaju koliko moć reči i duhovni zakoni utiču na naše živote.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na moguću promenu odnosa među pomesnim crkvama i novo približavanje Zapadu.
Pravoslavni teolog Andrea Kereš objavila je snimak svadbenog veselja koji je veoma brzo privukao pažnju na društvenim mrežama.
Ispod površine akumulacije ponovo su se pojavili ostaci starog Karakurta, sela koje je potopljeno, a čiji verski objekti svedoče o zajedničkom životu muslimana i hrišćana.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Krompir, crni luk i jaja uz malo masti daju jelo koje je nekada bilo jednostavno rešenje za gladne pastire i ukućane.
Njihov spomen vezivao se za obnovljeni hram u Jasenovcu osamdesetih godina i kalendare Slobodne mitropolije u Novoj Gračanici, a zatim je odlukom Svetog arhijerejskog sabora iz 2010. godine ustanovljen za celu Srpsku pravoslavnu crkvu.
Porodica je u središtu hrišćanskog života, pa se i prostor u kojem ona živi ne posmatra samo kao građevina, već kao mesto zajedništva i porodičnog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
