Protojerej Andrej Gavrilenko podseća na poruku apostola Petra i objašnjava zašto uzvraćanje istom merom ne pobeđuje nepravdu, već je samo produžava – i kako da sačuvamo sopstvenu dušu od otrova mržnje.
Kletve su odavno izgurane na marginu pristojne komunikacije i najčešće se doživljavaju kao sirova, primitivna reakcija u trenutku nemoći ili besa. Ipak, svako ko se makar jednom našao u ozbiljnom sukobu zna da ni danas nisu sasvim iščezle: u afektu, na ulici, u porodičnoj svađi ili na društvenim mrežama, ponekad se mogu čuti reči koje više liče na zazivanje nesreće nego na govor. Šta tada učiniti? Da li prećutati, uzvratiti ili se braniti istom merom? Odgovor koji nudi Crkva ne polazi od psihologije uvređenog čoveka, već od brige za njegovu dušu.
O tome kakav je hrišćanski stav prema kletvama govori protojerej Andrej Gavrilenko, podsećajući najpre na reči apostola Petra koje postavljaju jasnu granicu između logike ovoga sveta i logike Jevanđelja:
– Apostol Petar kaže: „Ne vraćajte zlo za zlo niti uvredu za uvredu; naprotiv, blagosiljajte, znajući da ste na to pozvani da biste nasledili blagoslov“ (1 Petr. 3, 9). Ako ne možete da blagosiljate one koji vas vređaju, onda bar nemojte da proklinjete zauzvrat – prenosi portal spzh.eu.
U tim rečima krije se jednostavna, ali teška istina: svaka kletva, čak i kada je izgovorena u samoodbrani, ne ostaje samo na jeziku. Ona menja onoga ko je izgovara. Zato otac Andrej upozorava da je važno ne prihvatiti unutrašnju logiku onoga ko proklinje.
– Ne prihvatajte zle misli ljudi koji proklinju, ne stupajte na njihove šine. Zašto da punite svoju dušu zlom? Kada vam daju jabuku, na vama je da li ćete je prihvatiti ili odbaciti, a ako vam daju zmiju – tu nema šta da se razmišlja. Ne treba je uzeti, niti bacati istu takvu zmiju nazad.
Ova jednostavna slika otkriva suštinu problema: kletva nije nešto što se mora primiti, niti nešto na šta se mora odgovoriti. Ona je ponuda otrova, a na čoveku je da odluči hoće li ga uneti u sebe ili će ga ostaviti tamo gde jeste.
Crkveno predanje, kako podseća protojerej Gavrilenko, ide još dalje i donosi utešnu, ali i opominjuću misao:
– Kod svetih otaca sam jednom čitao da nezaslužene kletve padaju na glavu onoga koji proklinje. Zato se ne bojte ničega – ništa vas neće dotaći. Budite sa Bogom.
U vremenu u kojem se ljudi lako povređuju rečima, a još lakše posežu za teškim izrazima, ovaj savet zvuči gotovo kao poziv na unutrašnju revoluciju: ne braniti se istim oružjem, ne ulaziti u krug zla koji se sam hrani sopstvenim ponavljanjem.
Na kraju, otac Andrej podvlači ono što je, iz hrišćanske perspektive, jedino zaista presudno:
– Najvažnije je da se potrudite da sačuvate svoju dušu od zlobe i mržnje – to je najvažnije.
Možda kletva može da zaboli u trenutku kada se izgovori, ali ono što zaista ostavlja trajne posledice jeste ono što čovek dopusti da se u njemu nastani. Između želje da uzvrati i odluke da sačuva mir, razlika je veća nego što izgleda na prvi pogled – to je razlika između toga da zlo samo prođe pored nas i toga da mu otvorimo vrata.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
Majka i dve ćerke iz Turske primile su svetu tajnu krštenja u trebinjskom hramu Svetih arhangela.
Protojerej Andrej Gavrilenko podseća na poruku apostola Petra i objašnjava zašto uzvraćanje istom merom ne pobeđuje nepravdu, već je samo produžava – i kako da sačuvamo sopstvenu dušu od otrova mržnje.
Do kakve je duhovne visine dostigao ovaj monah, svedočio je niko drugi do sveti Antonije Veliki, koji je jednom, posetivši Pavla, video kako mu zveri i ptice služe.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Sveti Pajsije Svetogorac upozorava da kletve, kada su izgovorene iz bola i nepravde, mogu imati ozbiljne posledice i za onoga ko ih izgovara i za onoga kome su upućene.
Svedočanstva iz kelije jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka otkrivaju koliko moć reči i duhovni zakoni utiču na naše živote.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
Majka i dve ćerke iz Turske primile su svetu tajnu krštenja u trebinjskom hramu Svetih arhangela.
Praznik Svetog Save obeležava se širom Srbije i regiona kao dan duhovnosti, obrazovanja i sabornosti.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Običaj koji nema uporište u crkvenim knjigama, ali ima snagu da spoji porodicu oko stola - donosimo provereni recept za domaće perece čiji ukus pretvara kuću u mesto topline i zajedništva.
Sveti Sava nije bio samo crkveni poglavar i diplomata, već i učitelj koji je kroz pouke, zapise i besede nastojao da oblikuje čoveka iznutra.
