Protojerej Andrej Gavrilenko podseća na poruku apostola Petra i objašnjava zašto uzvraćanje istom merom ne pobeđuje nepravdu, već je samo produžava – i kako da sačuvamo sopstvenu dušu od otrova mržnje.
Kletve su odavno izgurane na marginu pristojne komunikacije i najčešće se doživljavaju kao sirova, primitivna reakcija u trenutku nemoći ili besa. Ipak, svako ko se makar jednom našao u ozbiljnom sukobu zna da ni danas nisu sasvim iščezle: u afektu, na ulici, u porodičnoj svađi ili na društvenim mrežama, ponekad se mogu čuti reči koje više liče na zazivanje nesreće nego na govor. Šta tada učiniti? Da li prećutati, uzvratiti ili se braniti istom merom? Odgovor koji nudi Crkva ne polazi od psihologije uvređenog čoveka, već od brige za njegovu dušu.
O tome kakav je hrišćanski stav prema kletvama govori protojerej Andrej Gavrilenko, podsećajući najpre na reči apostola Petra koje postavljaju jasnu granicu između logike ovoga sveta i logike Jevanđelja:
– Apostol Petar kaže: „Ne vraćajte zlo za zlo niti uvredu za uvredu; naprotiv, blagosiljajte, znajući da ste na to pozvani da biste nasledili blagoslov“ (1 Petr. 3, 9). Ako ne možete da blagosiljate one koji vas vređaju, onda bar nemojte da proklinjete zauzvrat – prenosi portal spzh.eu.
U tim rečima krije se jednostavna, ali teška istina: svaka kletva, čak i kada je izgovorena u samoodbrani, ne ostaje samo na jeziku. Ona menja onoga ko je izgovara. Zato otac Andrej upozorava da je važno ne prihvatiti unutrašnju logiku onoga ko proklinje.
– Ne prihvatajte zle misli ljudi koji proklinju, ne stupajte na njihove šine. Zašto da punite svoju dušu zlom? Kada vam daju jabuku, na vama je da li ćete je prihvatiti ili odbaciti, a ako vam daju zmiju – tu nema šta da se razmišlja. Ne treba je uzeti, niti bacati istu takvu zmiju nazad.
Ova jednostavna slika otkriva suštinu problema: kletva nije nešto što se mora primiti, niti nešto na šta se mora odgovoriti. Ona je ponuda otrova, a na čoveku je da odluči hoće li ga uneti u sebe ili će ga ostaviti tamo gde jeste.
Crkveno predanje, kako podseća protojerej Gavrilenko, ide još dalje i donosi utešnu, ali i opominjuću misao:
– Kod svetih otaca sam jednom čitao da nezaslužene kletve padaju na glavu onoga koji proklinje. Zato se ne bojte ničega – ništa vas neće dotaći. Budite sa Bogom.
U vremenu u kojem se ljudi lako povređuju rečima, a još lakše posežu za teškim izrazima, ovaj savet zvuči gotovo kao poziv na unutrašnju revoluciju: ne braniti se istim oružjem, ne ulaziti u krug zla koji se sam hrani sopstvenim ponavljanjem.
Na kraju, otac Andrej podvlači ono što je, iz hrišćanske perspektive, jedino zaista presudno:
– Najvažnije je da se potrudite da sačuvate svoju dušu od zlobe i mržnje – to je najvažnije.
Možda kletva može da zaboli u trenutku kada se izgovori, ali ono što zaista ostavlja trajne posledice jeste ono što čovek dopusti da se u njemu nastani. Između želje da uzvrati i odluke da sačuva mir, razlika je veća nego što izgleda na prvi pogled – to je razlika između toga da zlo samo prođe pored nas i toga da mu otvorimo vrata.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Među kandidatima je i mestobljustitelj prestola, dok jedan od ranije pominjanih arhijereja nije ušao u završni krug. Postupak se nastavlja pred nadležnim telom koje donosi konačnu odluku.
Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.
Iako danas nosi ime Svetog Stefana, veruje se da je prvobitno bila posvećena Presvetoj Bogorodici.
Posle istupa načelnika Odeljenja bezbednosti u Beranama Željka Babovića, Eparhija tvrdi da je javnost dovedena u zabludu, detaljno objašnjava šta se zaista dogodilo u Manastiru Đurđevi Stupovi i ukazuje na širi problem bezbednosti građana.
Predanje sa Kosova i Metohije čuva priču o salati koja je pratila svečane obroke, jednostavna, a puna ukusa.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Sveti Pajsije Svetogorac upozorava da kletve, kada su izgovorene iz bola i nepravde, mogu imati ozbiljne posledice i za onoga ko ih izgovara i za onoga kome su upućene.
Svedočanstva iz kelije jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka otkrivaju koliko moć reči i duhovni zakoni utiču na naše živote.
Među kandidatima je i mestobljustitelj prestola, dok jedan od ranije pominjanih arhijereja nije ušao u završni krug. Postupak se nastavlja pred nadležnim telom koje donosi konačnu odluku.
Roditelji nisu pozvani da budu strogi upravitelji, već živi primer svojoj deci, pokazujući sopstvenim životom šta znače dobrota, strpljenje i vera.
Pravoslavno iskustvo kroz vekove svedoči da je tišina ogledalo duše - u njoj nema skrivanja ni opravdanja.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
U besedi za 3. utorak po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovekova budućnost zavisi od duhovne blizine Onome kome pripada.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
