Sveti Pajsije Svetogorac upozorava da kletve, kada su izgovorene iz bola i nepravde, mogu imati ozbiljne posledice i za onoga ko ih izgovara i za onoga kome su upućene.
U narodu se kletve neretko izgovaraju olako — kao ishitrena reakcija na nepravdu, bol ili bes. Ljudi se često pitaju da li kletva ima ikakve veze sa hrišćanstvom ili je reč o sujeverju i paganskim naslagama koje su se zadržale u narodnoj svesti. Iako je učenje Crkve jasno u pogledu toga da je proklinjanje greh, u hrišćanstvu postoji i jedan poseban, kanonski pojam — anatema — koji predstavlja najteži vid crkvene osude.
Reč anatema potiče iz grčkog jezika i u doslovnom prevodu znači „odvajanje“, „odsecanje“ ili „prokletstvo“. U kontekstu Crkve, anatema označava najstrožu meru crkvene kazne: isključenje iz liturgijskog i duhovnog zajedništva.
U najdubljem značenju, anatema nije isto što i kletva u narodnom smislu - nije izraz lične zlobe, već izraz crkvene brige da se grešnik pozove na pokajanje i da zajednica ostane očuvana od zablude i sablazni. Još od ranih sabora, Crkva je anatemom osuđivala jeresi, teške grehe i buntovništvo protiv istine vere. Ona je, dakle, izraz duhovne stvarnosti — ozbiljno upozorenje i duhovna posledica, a ne emotivni ispad.
U pravoslavnom predanju, mnogi duhovnici upozoravali su na opasnost izgovaranja kletvi. Među njima, posebno jasno govorio je Pajsije Svetogorac, poznat po svom mudrom i smirenom duhovnom savetu:
– Kletva ima moć kada je reakcija na nepravdu. Na primer, ako jedna žena ismeva drugu, nekoga ko pati, ili joj učini nešto zlo, a žrtva je proklinje, prekida se linija onoga ko je učinio nepravdu. To jest, ako ja učinim zlo nekome, a oni mene proklinju, njihove kletve imaju moć. Bog dozvoljava da kletve imaju moć, baš kao što dozvoljava, na primer, jednoj osobi da ubije drugu. Međutim, ako nije bilo nepravde, kletva se vraća onome ko ju je izrekao – govorio je starac Pajsije.
Drugim rečima, kletva - iako nije Božija volja može imati duhovne posledice ako dolazi kao vapaj povređenog srca. Ali ako nije zasnovana na istini i pravdi, ona se vraća pošiljaocu.
Starac Pajsije je naglašavao da oslobođenje od kletve dolazi kroz pokajanje i ispovest:
– Pokajanjem i ispovešću. Znam za mnogo takvih slučajeva. Ljudi koji su patili od kletve, shvativši da su prokleti jer su krivi za nešto, pokajali su se, ispovedili i sve njihove nevolje su se završile. Ako krivac kaže: "Bože moj, učinio sam tu i tu nepravdu. Oprosti mi!" i bolno i iskreno prepriča svoje grehe svešteniku u ispovesti, tada će mu Bog oprostiti, jer je On Bog.
Ovaj duhovni princip pokazuje da kletva nije nepovratna sila, već rana koja se leči pokajanjem i Božijom milošću.
Na pitanje da li kazna pogađa samo onoga kome je kletva upućena ili i onoga ko ju je izrekao, starac Pajsije je odgovarao:
– Onaj kone je kletva upućena pati u ovom životu. Međutim, onaj od koga kletva dolazi pati u ovom životu i patiće u sledećem, jer ako se ne pokaje i ne prizna, biće tamo kažnjen od Boga kao zločinac. U redu, možda te je neko zaista na neki način uvredio. Ali proklinjati nekoga ko ti je učinio nepravdu je kao uzeti pištolj i ubiti ga. S kojim pravom to radiš?
U Jevanđelju Hristos jasno kaže: "Blagosiljajte one koji vas kunu. Hrišćanski odgovor na nepravdu nije osveta, već molitva i predavanje stvari Bogu." Kletva nije oruđe hrišćanina. Ona je teret koji ranjava i onoga ko je izgovara i onoga kome je upućena.
Zato Crkva uči: umesto da proklinjemo, da oprostimo. Umesto da sudimo, da se molimo. Jer samo kroz oproštaj i pokajanje dolazi istinska sloboda - i za onoga ko je povređen i za onoga ko je sagrešio.
Smiren čovek ne traži da bude iznad drugih, ne bori se da dokaže sebe – jer zna da je prava snaga u Božijoj volji, a ne u ljudskoj samovolji.
Na razvoj deteta utiče i mnogo drugih faktora - škola, društvo, mediji, pa čak i okruženje u kojem dete živi - ali trebalo bi naglasiti da osnova vaspitanja svakog deteta leži u porodici.
Svedočanstva iz kelije jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka otkrivaju koliko moć reči i duhovni zakoni utiču na naše živote.
Kroz istoriju izricana je jereticima i izdajnicima, a posebno je odjeknula anatema mitropolita Amfilohija. Iza tih reči stoji dubok duhovni poziv Crkve — na pokajanje i povratak veri.
Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.
Iza njegovog života, najpoznatija je ostala priča o tome kako je u jednom trenutku u njegov grad došao neki mađioničar i opsenar Iliodor koji je svojim lažima zavodio omladinu.
Protivnici ekumenizma upozoravaju na opasnost od presedana, novih podela i napuštanja ustaljene paschalije bez saglasnosti svih pomesnih Crkava.
Mnogi smatraju da je džihad svaki rat u kome učestvuju muslimani, bez obzira da li se taj rat vodio iz ličnih, političkih ili teritorijalnih razloga, kaže Naik.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Protojerej Andrej Gavrilenko podseća na poruku apostola Petra i objašnjava zašto uzvraćanje istom merom ne pobeđuje nepravdu, već je samo produžava – i kako da sačuvamo sopstvenu dušu od otrova mržnje.
Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.
Protivnici ekumenizma upozoravaju na opasnost od presedana, novih podela i napuštanja ustaljene paschalije bez saglasnosti svih pomesnih Crkava.
U pravoslavnoj tradiciji hleb nikada nije bio samo namirnica.
Zabeležena u Jevanđelju po Mateju, u šestoj glavi, ova molitva predstavlja duhovni putokaz, ogledalo savesti i merilo odnosa prema Bogu i ljudima.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
Zabeležena u Jevanđelju po Mateju, u šestoj glavi, ova molitva predstavlja duhovni putokaz, ogledalo savesti i merilo odnosa prema Bogu i ljudima.
Jednostavna priprema, stari porodični trikovi i miris koji odmah priziva toplinu i okuplja sve za stolom.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
