Sveti Pajsije Svetogorac upozorava da kletve, kada su izgovorene iz bola i nepravde, mogu imati ozbiljne posledice i za onoga ko ih izgovara i za onoga kome su upućene.
U narodu se kletve neretko izgovaraju olako — kao ishitrena reakcija na nepravdu, bol ili bes. Ljudi se često pitaju da li kletva ima ikakve veze sa hrišćanstvom ili je reč o sujeverju i paganskim naslagama koje su se zadržale u narodnoj svesti. Iako je učenje Crkve jasno u pogledu toga da je proklinjanje greh, u hrišćanstvu postoji i jedan poseban, kanonski pojam — anatema — koji predstavlja najteži vid crkvene osude.
Reč anatema potiče iz grčkog jezika i u doslovnom prevodu znači „odvajanje“, „odsecanje“ ili „prokletstvo“. U kontekstu Crkve, anatema označava najstrožu meru crkvene kazne: isključenje iz liturgijskog i duhovnog zajedništva.
U najdubljem značenju, anatema nije isto što i kletva u narodnom smislu - nije izraz lične zlobe, već izraz crkvene brige da se grešnik pozove na pokajanje i da zajednica ostane očuvana od zablude i sablazni. Još od ranih sabora, Crkva je anatemom osuđivala jeresi, teške grehe i buntovništvo protiv istine vere. Ona je, dakle, izraz duhovne stvarnosti — ozbiljno upozorenje i duhovna posledica, a ne emotivni ispad.
U pravoslavnom predanju, mnogi duhovnici upozoravali su na opasnost izgovaranja kletvi. Među njima, posebno jasno govorio je Pajsije Svetogorac, poznat po svom mudrom i smirenom duhovnom savetu:
– Kletva ima moć kada je reakcija na nepravdu. Na primer, ako jedna žena ismeva drugu, nekoga ko pati, ili joj učini nešto zlo, a žrtva je proklinje, prekida se linija onoga ko je učinio nepravdu. To jest, ako ja učinim zlo nekome, a oni mene proklinju, njihove kletve imaju moć. Bog dozvoljava da kletve imaju moć, baš kao što dozvoljava, na primer, jednoj osobi da ubije drugu. Međutim, ako nije bilo nepravde, kletva se vraća onome ko ju je izrekao – govorio je starac Pajsije.
Drugim rečima, kletva - iako nije Božija volja može imati duhovne posledice ako dolazi kao vapaj povređenog srca. Ali ako nije zasnovana na istini i pravdi, ona se vraća pošiljaocu.
Starac Pajsije je naglašavao da oslobođenje od kletve dolazi kroz pokajanje i ispovest:
– Pokajanjem i ispovešću. Znam za mnogo takvih slučajeva. Ljudi koji su patili od kletve, shvativši da su prokleti jer su krivi za nešto, pokajali su se, ispovedili i sve njihove nevolje su se završile. Ako krivac kaže: "Bože moj, učinio sam tu i tu nepravdu. Oprosti mi!" i bolno i iskreno prepriča svoje grehe svešteniku u ispovesti, tada će mu Bog oprostiti, jer je On Bog.
Ovaj duhovni princip pokazuje da kletva nije nepovratna sila, već rana koja se leči pokajanjem i Božijom milošću.
Na pitanje da li kazna pogađa samo onoga kome je kletva upućena ili i onoga ko ju je izrekao, starac Pajsije je odgovarao:
– Onaj kone je kletva upućena pati u ovom životu. Međutim, onaj od koga kletva dolazi pati u ovom životu i patiće u sledećem, jer ako se ne pokaje i ne prizna, biće tamo kažnjen od Boga kao zločinac. U redu, možda te je neko zaista na neki način uvredio. Ali proklinjati nekoga ko ti je učinio nepravdu je kao uzeti pištolj i ubiti ga. S kojim pravom to radiš?
U Jevanđelju Hristos jasno kaže: "Blagosiljajte one koji vas kunu. Hrišćanski odgovor na nepravdu nije osveta, već molitva i predavanje stvari Bogu." Kletva nije oruđe hrišćanina. Ona je teret koji ranjava i onoga ko je izgovara i onoga kome je upućena.
Zato Crkva uči: umesto da proklinjemo, da oprostimo. Umesto da sudimo, da se molimo. Jer samo kroz oproštaj i pokajanje dolazi istinska sloboda - i za onoga ko je povređen i za onoga ko je sagrešio.
Smiren čovek ne traži da bude iznad drugih, ne bori se da dokaže sebe – jer zna da je prava snaga u Božijoj volji, a ne u ljudskoj samovolji.
Na razvoj deteta utiče i mnogo drugih faktora - škola, društvo, mediji, pa čak i okruženje u kojem dete živi - ali trebalo bi naglasiti da osnova vaspitanja svakog deteta leži u porodici.
Svedočanstva iz kelije jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka otkrivaju koliko moć reči i duhovni zakoni utiču na naše živote.
Kroz istoriju izricana je jereticima i izdajnicima, a posebno je odjeknula anatema mitropolita Amfilohija. Iza tih reči stoji dubok duhovni poziv Crkve — na pokajanje i povratak veri.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 26. četvrtak po Duhovima otkriva unutrašnju snagu zajedništva vernika i opominje na opasnost gordosti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 26. četvrtak po Duhovima otkriva unutrašnju snagu zajedništva vernika i opominje na opasnost gordosti.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme.
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
Crkva uči da škrt čovek zapravo ne poseduje novac, već novac poseduje njega.
