Kroz istoriju izricana je jereticima i izdajnicima, a posebno je odjeknula anatema mitropolita Amfilohija. Iza tih reči stoji dubok duhovni poziv Crkve — na pokajanje i povratak veri.
Portal religija.rs pokreće novu rubriku „Pravoslavni rečnik“, u kojoj ćemo iz dana u dan objašnjavati pojmove koje Crkva koristi, a čije značenje široj javnosti često nije dovoljno poznato. Po azbučnom redu krećemo od slova A, pa već na samom početku susrećemo se sa jednim od najtežih i najsnažnijih pojmova u crkvenoj terminologiji — anatemom.
Anatema je jedna od najozbiljnijih duhovnih kazni u pravoslavnoj tradiciji. Ona podrazumeva izopštenje iz crkvene zajednice zbog odbacivanja ili iskrivljavanja osnovnih istina vere. Reč anatema potiče iz grčkog jezika i u doslovnom prevodu znači „prokletstvo“, ali u hrišćanskom kontekstu ima daleko dublje značenje — označava prekid zajedništva sa Crkvom, ali istovremeno i poziv na pokajanje.
Kako je navedeno u saopštenju Eparhije šumadijske:
— Duhovna kazna izopštenja onih koji odbacuju ili izopačuju osnovne istine o veri. Crkva isto može baciti anatemu na neprijatelje vere, npr. jeretike i izdajnike. Obred izopštenja ovakvih vernika obavljao se u Nedelju Pravoslavlja (prva nedelja uskršnjeg posta).
Ovaj čin se tradicionalno izriče upravo na Nedelju pravoslavlja, kada Crkva javno potvrđuje veru i odriče se jeresi.
U pravoslavnoj teologiji anatema nije čin mržnje, već radikalni poziv na povratak veri. Kroz vekove Crkva je ovim činom branila dogmatske istine i zajednicu od jeresi, raskola i sablazni. Na taj način anatema je imala ulogu ne samo u očuvanju crkvenog jedinstva, već i u zaštiti duhovnog identiteta pravoslavnih naroda.
Posebno snažan odjek imala je anatema koju je izgovorio blaženopočivši mitropolit Amfilohije Radović. Reagujući na uvođenje sankcija Rusiji od strane crnogorske vlade, rekao je:
— Ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i 3000 puta od mene. To je ono što je ostavio Sveti Petar Cetinjski svojim Crnogorcima, pa bi bilo dobro da i sadašnji predsednik Vlade Crne Gore pročita ove reči u trenutku kada po prvi put u istoriji zavodi sankcije Rusiji.
Ove reči, koje su snažno odjeknule javnim prostorom, oslikavaju ozbiljnost kojom je mitropolit pristupao duhovnim i nacionalnim pitanjima, utemeljujući ih u tradiciji i nasleđu pravoslavne vere.
Iako zvuči zastrašujuće, anatema nije konačna osuda, već težak duhovni poziv. U pravoslavnom učenju svako ima mogućnost da se pokajanjem i povratkom u zajednicu Crkve oslobodi posledica anateme. Njen cilj nije uništenje, već duhovno buđenje i povratak istini.
Sveti oci često su ukazivali na zavist kao na tihu, podmuklu bolest duše.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos spaja ono što je bilo razdvojeno i zašto samo kroz Njega svaki čovek i svaka zajednica mogu pronaći snagu i smisao
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Sveti oci često su ukazivali na zavist kao na tihu, podmuklu bolest duše.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos spaja ono što je bilo razdvojeno i zašto samo kroz Njega svaki čovek i svaka zajednica mogu pronaći snagu i smisao
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ajet 57:21 govori o oprostu, ogromnoj milosti i trci koja se ne vodi među ljudima, već sa sopstvenim slabostima.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
