Kroz istoriju izricana je jereticima i izdajnicima, a posebno je odjeknula anatema mitropolita Amfilohija. Iza tih reči stoji dubok duhovni poziv Crkve — na pokajanje i povratak veri.
Portal religija.rs pokreće novu rubriku „Pravoslavni rečnik“, u kojoj ćemo iz dana u dan objašnjavati pojmove koje Crkva koristi, a čije značenje široj javnosti često nije dovoljno poznato. Po azbučnom redu krećemo od slova A, pa već na samom početku susrećemo se sa jednim od najtežih i najsnažnijih pojmova u crkvenoj terminologiji — anatemom.
Anatema je jedna od najozbiljnijih duhovnih kazni u pravoslavnoj tradiciji. Ona podrazumeva izopštenje iz crkvene zajednice zbog odbacivanja ili iskrivljavanja osnovnih istina vere. Reč anatema potiče iz grčkog jezika i u doslovnom prevodu znači „prokletstvo“, ali u hrišćanskom kontekstu ima daleko dublje značenje — označava prekid zajedništva sa Crkvom, ali istovremeno i poziv na pokajanje.
Kako je navedeno u saopštenju Eparhije šumadijske:
— Duhovna kazna izopštenja onih koji odbacuju ili izopačuju osnovne istine o veri. Crkva isto može baciti anatemu na neprijatelje vere, npr. jeretike i izdajnike. Obred izopštenja ovakvih vernika obavljao se u Nedelju Pravoslavlja (prva nedelja uskršnjeg posta).
Ovaj čin se tradicionalno izriče upravo na Nedelju pravoslavlja, kada Crkva javno potvrđuje veru i odriče se jeresi.
U pravoslavnoj teologiji anatema nije čin mržnje, već radikalni poziv na povratak veri. Kroz vekove Crkva je ovim činom branila dogmatske istine i zajednicu od jeresi, raskola i sablazni. Na taj način anatema je imala ulogu ne samo u očuvanju crkvenog jedinstva, već i u zaštiti duhovnog identiteta pravoslavnih naroda.
Posebno snažan odjek imala je anatema koju je izgovorio blaženopočivši mitropolit Amfilohije Radović. Reagujući na uvođenje sankcija Rusiji od strane crnogorske vlade, rekao je:
— Ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i 3000 puta od mene. To je ono što je ostavio Sveti Petar Cetinjski svojim Crnogorcima, pa bi bilo dobro da i sadašnji predsednik Vlade Crne Gore pročita ove reči u trenutku kada po prvi put u istoriji zavodi sankcije Rusiji.
Ove reči, koje su snažno odjeknule javnim prostorom, oslikavaju ozbiljnost kojom je mitropolit pristupao duhovnim i nacionalnim pitanjima, utemeljujući ih u tradiciji i nasleđu pravoslavne vere.
Iako zvuči zastrašujuće, anatema nije konačna osuda, već težak duhovni poziv. U pravoslavnom učenju svako ima mogućnost da se pokajanjem i povratkom u zajednicu Crkve oslobodi posledica anateme. Njen cilj nije uništenje, već duhovno buđenje i povratak istini.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
U Besedi za 31. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća kako Majka Božija nosi nevidljive rane, ćutke prihvata Božju volju i pokazuje put vere i predanosti koji menja život.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
U Besedi za 31. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća kako Majka Božija nosi nevidljive rane, ćutke prihvata Božju volju i pokazuje put vere i predanosti koji menja život.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Od "Krvavog Božića", preko bombardovanja Beograda na Vaskrs, do haškog Vidovdana - kako su najvažniji datumi našeg pamćenja birani da postanu dani straha, a ne praznici.
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
