Kroz istoriju izricana je jereticima i izdajnicima, a posebno je odjeknula anatema mitropolita Amfilohija. Iza tih reči stoji dubok duhovni poziv Crkve — na pokajanje i povratak veri.
Portal religija.rs pokreće novu rubriku „Pravoslavni rečnik“, u kojoj ćemo iz dana u dan objašnjavati pojmove koje Crkva koristi, a čije značenje široj javnosti često nije dovoljno poznato. Po azbučnom redu krećemo od slova A, pa već na samom početku susrećemo se sa jednim od najtežih i najsnažnijih pojmova u crkvenoj terminologiji — anatemom.
Anatema je jedna od najozbiljnijih duhovnih kazni u pravoslavnoj tradiciji. Ona podrazumeva izopštenje iz crkvene zajednice zbog odbacivanja ili iskrivljavanja osnovnih istina vere. Reč anatema potiče iz grčkog jezika i u doslovnom prevodu znači „prokletstvo“, ali u hrišćanskom kontekstu ima daleko dublje značenje — označava prekid zajedništva sa Crkvom, ali istovremeno i poziv na pokajanje.
Kako je navedeno u saopštenju Eparhije šumadijske:
— Duhovna kazna izopštenja onih koji odbacuju ili izopačuju osnovne istine o veri. Crkva isto može baciti anatemu na neprijatelje vere, npr. jeretike i izdajnike. Obred izopštenja ovakvih vernika obavljao se u Nedelju Pravoslavlja (prva nedelja uskršnjeg posta).
Ovaj čin se tradicionalno izriče upravo na Nedelju pravoslavlja, kada Crkva javno potvrđuje veru i odriče se jeresi.
U pravoslavnoj teologiji anatema nije čin mržnje, već radikalni poziv na povratak veri. Kroz vekove Crkva je ovim činom branila dogmatske istine i zajednicu od jeresi, raskola i sablazni. Na taj način anatema je imala ulogu ne samo u očuvanju crkvenog jedinstva, već i u zaštiti duhovnog identiteta pravoslavnih naroda.
Posebno snažan odjek imala je anatema koju je izgovorio blaženopočivši mitropolit Amfilohije Radović. Reagujući na uvođenje sankcija Rusiji od strane crnogorske vlade, rekao je:
— Ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i 3000 puta od mene. To je ono što je ostavio Sveti Petar Cetinjski svojim Crnogorcima, pa bi bilo dobro da i sadašnji predsednik Vlade Crne Gore pročita ove reči u trenutku kada po prvi put u istoriji zavodi sankcije Rusiji.
Ove reči, koje su snažno odjeknule javnim prostorom, oslikavaju ozbiljnost kojom je mitropolit pristupao duhovnim i nacionalnim pitanjima, utemeljujući ih u tradiciji i nasleđu pravoslavne vere.
Iako zvuči zastrašujuće, anatema nije konačna osuda, već težak duhovni poziv. U pravoslavnom učenju svako ima mogućnost da se pokajanjem i povratkom u zajednicu Crkve oslobodi posledica anateme. Njen cilj nije uništenje, već duhovno buđenje i povratak istini.
U besedi za 19. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o plamenu roditeljske i sinovske ljubavi koji menja srce – samo retki ga primećuju.
Kroz istoriju izricana je jereticima i izdajnicima, a posebno je odjeknula anatema mitropolita Amfilohija. Iza tih reči stoji dubok duhovni poziv Crkve — na pokajanje i povratak veri.
Sura Ez-Zumer (39:53–59) i dnevni izbor iz knjige "Kuran – 365 izbora za svakodnevno čitanje" za 12. oktobar podsećaju da je duhovna obnova moguća u svakom trenutku, dok je pravovremena predaja Alahu ključ spasa.
Veliki rumunski duhovnik otkriva kako samo iskrena molitva u srcu čuva veru, snagu i jasnoću uma u vremenu duhovne zbrke.
Posle godina traganja za duhovnim pozivom, Laís i Džekson Dognini pronašli su ljubav jedno u drugom — na putu koji je vodio kroz samostan i bogosloviju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Veliki rumunski duhovnik otkriva kako samo iskrena molitva u srcu čuva veru, snagu i jasnoću uma u vremenu duhovne zbrke.
Pol deteta, prema nauci, stvar je slučajnosti, međutim, veliki duhovnik je tvrdio da ništa nije slučajno.
Reči izgovorene s gnevom ili bolom, posebno kada dolaze od roditelja, mogu imati dalekosežne posledice po život deteta.
U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Sveta Stolica ističe nepovredivost ljudskog dostojanstva od začeća do prirodne smrti i naglašava važnost humanih i pravednih krivičnih procedura.
U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
