Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Nepregledni redovi koji se ovih dana formiraju ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, gde vernici satima čekaju da bi se poklonili Pojasu Presvete Bogorodice, postali su više od obične slike jednog događaja. Oni su istovremeno i tiho svedočanstvo odnosa savremenog čoveka prema svetinji, strpljenju i veri koja ne traži objašnjenje, već susret.
Kolone ljudi, koje se protežu duž prilaza hramu i koje u pojedinim trenucima podrazumevaju i po nekoliko sati čekanja, otkrivaju neobičnu disciplinu i mir. U toj dugoj, gotovo neprekidnoj liniji smenjuju se stariji i mladi, roditelji sa decom, vernici iz različitih krajeva Srbije i regiona, ali i oni koji su u Beograd doputovali isključivo zbog ovog događaja. Sve ih, bez izuzetka, povezuje ista namera – da u tišini i poklonjenju priđu svetinji koja se čuva kao deo predanja o Presvetoj Bogorodici.
Posebnu težinu ovom događaju daju reči svetogorskog monaha iz manastira Vatoped, oca Teodohosa, koji je govorio o onome što su monasi sa Svete gore videli u Beogradu.
- Jako smo oduševljeni. Vidimo da Srbija voli Istinitog Boga i Njegovu Majku i to znači da Bog voli Srbiju i da Bog neće ostaviti svoj narod bez svoje zaštite i pomoći. Jedna nacija u kojoj najmanje deset odsto ljudi čeka u redu po osam, devet ili deset sati radi pet sekundi blagoslova, samo duhovnog blagoslova, bez ikakve materijalne koristi, to je nešto izuzetno - rekao je otac Teodohos za TV Hram.
Njegove reči ne ostaju samo na opisu prizora, već ulaze u širi duhovni okvir koji monasi sa Svete Gore prepoznaju kao znak trajne veze naroda sa predanjem.
- Veoma je nadahnjujuće i pruža nam veliku radost da to vidimo u 21. veku, narod koji zna da mu je domovina Carstvo nebesko - istakao je monah iz Vatopeda.
U tim rečima, kako ih tumače mnogi vernici koji stoje u redu, ne nalazi se samo pohvala, već i svojevrsno podsećanje na smisao zbog kojeg se uopšte dolazi pred svetinje. Pojas Presvete Bogorodice, kao deo predanja o njenom ovozemaljskom životu, u svesti vernika ne posmatra se kao predmet, već kao dodir sa događajem koji prevazilazi vreme i prostor.
Zato redovi ispred Hrama Svetog Save ne deluju samo kao organizovana masa ljudi, već kao pokretna slika jednog unutrašnjeg iskustva. Strpljenje koje se u njima vidi, tišina koja ih prati i odsustvo nervoze stoje u izraženom kontrastu sa ritmom svakodnevice u kojoj se retko čeka bez opipljivog i neposrednog razloga.
U toj slici reči oca Teodohosa dobijaju dodatnu težinu. One ne opisuju samo veru jednog naroda, već i način na koji ta vera postaje vidljiva, gotovo merljiva u satima provedenim u redu, u koracima koji se pomeraju sporo, ali svesno.
Kada se redovi konačno raziđu, ostaje prostor koji nije lako opisati brojkama ni statistikom. Ostaje iskustvo koje se, za one koji su ga prošli, ne završava izlaskom iz kruga hrama, već se nastavlja kao lično sećanje na čekanje koje je za mnoge imalo smisao samo po sebi.
Vernici iz čitavog regiona satima čekaju ispred Hrama Svetog Save kako bi se poklonili svetinji i dobili trakice osveštane iznad kivota Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja. Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom. Dok su kolone vernog naroda ispred hrama na Vračaru sve duže, među vernicima se javlja pitanje da li će osveštani darovi biti dovoljni za sve koji čekaju poklonjenje. Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona. Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
ST/Dragan Kadić
Aktuelno iz SPC
20:29 | 24.05.2026
MONAH SA SVETE GORE OBJASNIO KAKO DA VERNICI KORISTE OSVEŠTANE TRAKICE: Desetine hiljada ljudi u redovima čeka da se pokloni Pojasu Presvete Bogorodice
Aktuelno iz SPC
22:47 | 24.05.2026
“ČEKAĆEMO I CELU NOĆ AKO TREBA”: Evo šta kažu vernici koji satima stoje u redu da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice (VIDEO)
Duhovna riznica
12:07 | 25.05.2026
MOŽE LI SE OSVEŠTANA TRAKICA ISEĆI NA VIŠE DELOVA: Sveštenici rešili dilemu mnogih vernika koji su se poklonili Pojasu Presvete Bogorodice
Aktuelno iz SPC
12:00 | 27.05.2026
DA LI ĆE OSVEŠTANIH TRAKICA IZNAD POJASA PRESVETE BOGORODICE BITI DOVOLJNO ZA SVE? Redovi ispred Hrama Svetog Save i danas nepregledni
Aktuelno iz SPC
20:58 | 27.05.2026
POJAS PRESVETE BOGORODICE JOŠ OSTAJE U BEOGRADU: Patrijarh Porfirije upravo saopštio važnu vest (VIDEO)
Aktuelno iz SPC
08:43 | 28.05.2026
PATRIJARH MEĐU NARODOM USRED NOĆI: Vračar preplavljen kolonama koje satima čekaju da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na snagu njenog „da“ Bogu, istakavši da nam Majka Božja svojim primerom otkriva kako se prihvatanjem Njegove volje dolazi do istinske slobode i spasenja.
Na Veliku Gospojinu u Derventi proslavljena je hramovna slava Sabornog hrama i slava grada, a mitropolit zvorničko-tuzlanski govorio je o stradanju, odbrani naroda i značaju molitve za upokojene.
Iako ga je život odveo daleko od rodnog kraja, meštani svedoče da ga velika crkvena služba nikada nije udaljila od ljudi i mesta iz kojeg je potekao, kojem se rado vraćao i koje je nosio u srcu do kraja života.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Prizori iz Hrama Svetog Save pokazuju retku sliku jedinstva pravoslavnog sveta, u kojem se hodočašće i liturgijski život stapaju u isto iskustvo pred jednom od najpoštovanijih svetinja.
Dok hiljade ljudi i dalje čekaju u redovima ispred Hrama Svetog Save, poklonicima se nakon blagoslova Pojasom Presvete Bogorodice uručuju ikonice sa molitvom na poleđini, dok najmlađi dobijaju molitvenike.
Dok hiljade vernika čekaju pred Hramom Svetog Save, Crkva je jasno odredila pravila ponašanja kako bi se očuvali red, mir i dostojanstvo poklonjenja.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Iako ga je život odveo daleko od rodnog kraja, meštani svedoče da ga velika crkvena služba nikada nije udaljila od ljudi i mesta iz kojeg je potekao, kojem se rado vraćao i koje je nosio u srcu do kraja života.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
