Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Nepregledni redovi koji se ovih dana formiraju ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, gde vernici satima čekaju da bi se poklonili Pojasu Presvete Bogorodice, postali su više od obične slike jednog događaja. Oni su istovremeno i tiho svedočanstvo odnosa savremenog čoveka prema svetinji, strpljenju i veri koja ne traži objašnjenje, već susret.
Kolone ljudi, koje se protežu duž prilaza hramu i koje u pojedinim trenucima podrazumevaju i po nekoliko sati čekanja, otkrivaju neobičnu disciplinu i mir. U toj dugoj, gotovo neprekidnoj liniji smenjuju se stariji i mladi, roditelji sa decom, vernici iz različitih krajeva Srbije i regiona, ali i oni koji su u Beograd doputovali isključivo zbog ovog događaja. Sve ih, bez izuzetka, povezuje ista namera – da u tišini i poklonjenju priđu svetinji koja se čuva kao deo predanja o Presvetoj Bogorodici.
Posebnu težinu ovom događaju daju reči svetogorskog monaha iz manastira Vatoped, oca Teodohosa, koji je govorio o onome što su monasi sa Svete gore videli u Beogradu.
- Jako smo oduševljeni. Vidimo da Srbija voli Istinitog Boga i Njegovu Majku i to znači da Bog voli Srbiju i da Bog neće ostaviti svoj narod bez svoje zaštite i pomoći. Jedna nacija u kojoj najmanje deset odsto ljudi čeka u redu po osam, devet ili deset sati radi pet sekundi blagoslova, samo duhovnog blagoslova, bez ikakve materijalne koristi, to je nešto izuzetno - rekao je otac Teodohos za TV Hram.
Njegove reči ne ostaju samo na opisu prizora, već ulaze u širi duhovni okvir koji monasi sa Svete Gore prepoznaju kao znak trajne veze naroda sa predanjem.
- Veoma je nadahnjujuće i pruža nam veliku radost da to vidimo u 21. veku, narod koji zna da mu je domovina Carstvo nebesko - istakao je monah iz Vatopeda.
U tim rečima, kako ih tumače mnogi vernici koji stoje u redu, ne nalazi se samo pohvala, već i svojevrsno podsećanje na smisao zbog kojeg se uopšte dolazi pred svetinje. Pojas Presvete Bogorodice, kao deo predanja o njenom ovozemaljskom životu, u svesti vernika ne posmatra se kao predmet, već kao dodir sa događajem koji prevazilazi vreme i prostor.
Zato redovi ispred Hrama Svetog Save ne deluju samo kao organizovana masa ljudi, već kao pokretna slika jednog unutrašnjeg iskustva. Strpljenje koje se u njima vidi, tišina koja ih prati i odsustvo nervoze stoje u izraženom kontrastu sa ritmom svakodnevice u kojoj se retko čeka bez opipljivog i neposrednog razloga.
U toj slici reči oca Teodohosa dobijaju dodatnu težinu. One ne opisuju samo veru jednog naroda, već i način na koji ta vera postaje vidljiva, gotovo merljiva u satima provedenim u redu, u koracima koji se pomeraju sporo, ali svesno.
Kada se redovi konačno raziđu, ostaje prostor koji nije lako opisati brojkama ni statistikom. Ostaje iskustvo koje se, za one koji su ga prošli, ne završava izlaskom iz kruga hrama, već se nastavlja kao lično sećanje na čekanje koje je za mnoge imalo smisao samo po sebi.
Vernici iz čitavog regiona satima čekaju ispred Hrama Svetog Save kako bi se poklonili svetinji i dobili trakice osveštane iznad kivota Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja. Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom. Dok su kolone vernog naroda ispred hrama na Vračaru sve duže, među vernicima se javlja pitanje da li će osveštani darovi biti dovoljni za sve koji čekaju poklonjenje. Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona. Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
ST/Dragan Kadić
Aktuelno iz SPC
20:29 | 24.05.2026
MONAH SA SVETE GORE OBJASNIO KAKO DA VERNICI KORISTE OSVEŠTANE TRAKICE: Desetine hiljada ljudi u redovima čeka da se pokloni Pojasu Presvete Bogorodice
Aktuelno iz SPC
22:47 | 24.05.2026
“ČEKAĆEMO I CELU NOĆ AKO TREBA”: Evo šta kažu vernici koji satima stoje u redu da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice (VIDEO)
Duhovna riznica
12:07 | 25.05.2026
MOŽE LI SE OSVEŠTANA TRAKICA ISEĆI NA VIŠE DELOVA: Sveštenici rešili dilemu mnogih vernika koji su se poklonili Pojasu Presvete Bogorodice
Aktuelno iz SPC
12:00 | 27.05.2026
DA LI ĆE OSVEŠTANIH TRAKICA IZNAD POJASA PRESVETE BOGORODICE BITI DOVOLJNO ZA SVE? Redovi ispred Hrama Svetog Save i danas nepregledni
Aktuelno iz SPC
20:58 | 27.05.2026
POJAS PRESVETE BOGORODICE JOŠ OSTAJE U BEOGRADU: Patrijarh Porfirije upravo saopštio važnu vest (VIDEO)
Aktuelno iz SPC
08:43 | 28.05.2026
PATRIJARH MEĐU NARODOM USRED NOĆI: Vračar preplavljen kolonama koje satima čekaju da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Otac Bojan, kroz jednu zanimljivu i duhovitu situaciju sa časa veronauke, zapravo je objasnio šta podrazumeva hrišćanski brak.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Hiljade ljudi satima čekaju u tišini pred Časnim pojasom, stvarajući prizor koji menja sliku grada i otvara pitanje duhovne stvarnosti Srbije.
Dok su vernici u tišini prilazili Časnom pojasu i ostavljali priloge, malo ko je slutio da će ti darovi postati pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji koje žive u neizvesnosti, ali čuvaju veru i ognjišta.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da će jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, na molbu patrijarha Porfirija i uz blagoslov igumana manastira Vatoped, u Hramu Svetog Save ostati duže nego što je planirano.
Uoči praznika Svetih Ćirila i Metodija, u hramu na Vračaru bogosluženje pred jednom od najvećih čudotvornih svetinja, koja se retko iznosi sa Svete gore.
Otac Bojan, kroz jednu zanimljivu i duhovitu situaciju sa časa veronauke, zapravo je objasnio šta podrazumeva hrišćanski brak.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Uoči praznika Silaska Svetog Duha, vernici pale sveće i uznose molitve, verujući da se u zajedničkom bogosluženju briše granica između sećanja i nade u večni život.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
