Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
Velika Gospojina ove godine pada u petak, a upravo taj podatak mnoge vernike dovodi u nedoumicu. Gospojinski post završava se praznikom Uspenja Presvete Bogorodice, pa se postavlja pitanje da li se tog dana prelazi na mrsnu trpezu ili se post nastavlja do kraja dana. Odgovor sveštenika Bojana Krstanovića otklanja dilemu i podseća na pravilo koje važi kada veliki praznik padne u sredu ili petak.
Velika Gospojina jedan je od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i dan koji se tradicionalno proslavlja uz svečanu trpezu. Zbog toga bi se moglo pomisliti da se završetkom Gospojinskog posta istovremeno završava i post za taj dan. Međutim, crkveno pravilo je drugačije.
- Kada praznik Uspenija Presvete Bogorodice i Petrovdan padnu u srijedu ili petak, tad postimo, nema veze to što tim praznicima prethodi post - kaže otac Bojan Krstanović.
Dakle, činjenica da se Gospojinski post završava upravo Velikom Gospojinom ne menja pravilo koje važi za petak. Kada se veliki praznik poklopi sa sredom ili petkom, vernici poste, bez obzira na to što je prazniku prethodio višednevni post.
Upravo ovde može nastati nova nedoumica. Ako se isto pravilo primenjuje na velike praznike koji padaju u sredu ili petak, šta se dešava kada Božić padne na jedan od tih dana?
Otac Bojan Krstanović naglašava da je to sasvim drugačiji slučaj i da ga ne treba poistovećivati sa Uspenjem Presvete Bogorodice ili Petrovdanom.
- Slučaj kada Božić padne u srijedu ili petak je nešto potpuno drugo; u periodu od Božića do Bogojavljenja nikada ne postimo - objašnjava sveštenik.
To znači da se Božić, bez obzira na dan u nedelji, proslavlja bez posta, jer je period od Božića do Bogojavljenja razrešen od posta.
Za vernike koji Veliku Gospojinu proslavljaju u petak, odgovor je zato jasan. Gospojinski post završava se praznikom, ali sam praznik, kada padne u petak, ostaje posni dan.
Ovo pravilo ujedno pokazuje da se crkveni poredak posta ne može svesti na jednostavno pravilo da se "posle posta mrsi". Dan u nedelji ima svoju ulogu, a sreda i petak su redovni dani posta, osim kada crkveni kalendar predviđa drugačije.
Ipak, pitanje šta će se naći na prazničnoj trpezi ne bi trebalo da potisne ono što je najvažnije. Velika Gospojina nije samo završetak jednog posta već veliki praznik Uspenja Presvete Bogorodice, koji vernici treba da dočekaju i proslave pre svega kroz molitvu i učešće u bogosluženju.
Post u pravoslavlju nije samo pitanje hrane. On je vreme uzdržanja, molitve i duhovnog preispitivanja, pa se i pravila koja određuju kada se posti posmatraju u širem kontekstu crkvenog života.
Otac Bojan Krstanović nagoveštava da iza ovih pravila postoji dublji smisao i tumačenje koji prevazilaze samo pitanje posne ili mrsne hrane.
- Sve ovo ima prelijep smisao, tumačenje i značenje, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom - poručuje otac Bojan.
Zato za ovogodišnju Veliku Gospojinu nema dileme: iako se Gospojinski post završava tog dana, pošto praznik pada u petak, posti se i na sam praznik, a razrešeno je na ribu. Praznična radost time ne izostaje, jer se ona u pravoslavlju ne meri samo bogatom trpezom, već pre svega molitvom, Liturgijom i zajedničkim proslavljanjem velikog praznika Presvete Bogorodice.
BONUS VIDEO
Svetogorski starac podseća da odricanje nema puni smisao ako čovek istovremeno ne pronađe više mesta za molitvu, ljubav, praštanje i mir u odnosima sa drugima. Iako traje samo dve nedelje, ovaj period donosi priliku da učvrstimo iskustvo stečeno tokom Petrovskog posta, prepoznamo sopstvene slabosti, zamislimo se nad prolaznošću života i otvorimo srce za istinsku duhovnu radost. Shiarhimandrit Zosima Sokur govori o značaju molitve, ispovesti, pričešća i duhovne pripreme pred Uspenje Presvete Bogorodice, podsećajući da uzdržanje nije samo pitanje hrane, već i pitanje promene života. Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Foto: Gemini
Nije presudno što se post upravo završava
Pravilo ima dublji smisao
Duhovna riznica
14:00 | 14.08.2026
ŠTA SE ZAISTA MENJA KADA POČNE POST: Starac Pajsije objašnjava šta pokazuje da li nam je uzdržanje zaista donelo promenu
Duhovna riznica
19:55 | 14.08.2026
PET RAZLOGA ZBOG KOJIH BI SVAKI VERNIK TREBALO DA POSTI GOSPOJINSKI POST: Sveštenik otkriva šta nam ovaj podvig može doneti
Duhovna riznica
13:29 | 15.08.2026
“U GOSPOJINSKOM POSTU NA BILJNA MLEKA I NE POMIŠLJAJTE”: Otac Zosima objašnjava kako Bogorodica pomaže onima koji se strogo uzdržavaju
Duhovna riznica
22:37 | 27.08.2026
LITIJA DUGA 250 KILOMETARA: Uoči velike Gospojine hiljade hodočasnika stiglo u Počajevsku lavru posle višednevnog pešačenja (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Krčka se sa krompirom, šargarepom i belim lukom, zapeče u rerni, a onda se preko vrelog mesa stavlja obilna kašika kajmaka. Ovako se priprema čuveni kafanski specijalitet.
Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
U besedi za ponedeljak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta je Isus Hristos doneo ljudima i kako se otkriva neizmerna ljubav Nebeskog Oca
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Kirijaka Otšelnika - Miholjdan, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Proba, Taraha i Andronika. Katolička crkva slavi Svetog Serafina, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
U besedi za ponedeljak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta je Isus Hristos doneo ljudima i kako se otkriva neizmerna ljubav Nebeskog Oca
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Istoričarka umetnosti otkriva potresna svedočenja o tragovima benzina, zakašneloj reakciji medija i pritiscima na monaštvo nakon požara u kojem su nestali dragoceni manastirski letopisi.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Istoričarka umetnosti otkriva potresna svedočenja o tragovima benzina, zakašneloj reakciji medija i pritiscima na monaštvo nakon požara u kojem su nestali dragoceni manastirski letopisi.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
