Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
Velika Gospojina ove godine pada u petak, a upravo taj podatak mnoge vernike dovodi u nedoumicu. Gospojinski post završava se praznikom Uspenja Presvete Bogorodice, pa se postavlja pitanje da li se tog dana prelazi na mrsnu trpezu ili se post nastavlja do kraja dana. Odgovor sveštenika Bojana Krstanovića otklanja dilemu i podseća na pravilo koje važi kada veliki praznik padne u sredu ili petak.
Velika Gospojina jedan je od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i dan koji se tradicionalno proslavlja uz svečanu trpezu. Zbog toga bi se moglo pomisliti da se završetkom Gospojinskog posta istovremeno završava i post za taj dan. Međutim, crkveno pravilo je drugačije.
- Kada praznik Uspenija Presvete Bogorodice i Petrovdan padnu u srijedu ili petak, tad postimo, nema veze to što tim praznicima prethodi post - kaže otac Bojan Krstanović.
Dakle, činjenica da se Gospojinski post završava upravo Velikom Gospojinom ne menja pravilo koje važi za petak. Kada se veliki praznik poklopi sa sredom ili petkom, vernici poste, bez obzira na to što je prazniku prethodio višednevni post.
Upravo ovde može nastati nova nedoumica. Ako se isto pravilo primenjuje na velike praznike koji padaju u sredu ili petak, šta se dešava kada Božić padne na jedan od tih dana?
Otac Bojan Krstanović naglašava da je to sasvim drugačiji slučaj i da ga ne treba poistovećivati sa Uspenjem Presvete Bogorodice ili Petrovdanom.
- Slučaj kada Božić padne u srijedu ili petak je nešto potpuno drugo; u periodu od Božića do Bogojavljenja nikada ne postimo - objašnjava sveštenik.
To znači da se Božić, bez obzira na dan u nedelji, proslavlja bez posta, jer je period od Božića do Bogojavljenja razrešen od posta.
Za vernike koji Veliku Gospojinu proslavljaju u petak, odgovor je zato jasan. Gospojinski post završava se praznikom, ali sam praznik, kada padne u petak, ostaje posni dan.
Ovo pravilo ujedno pokazuje da se crkveni poredak posta ne može svesti na jednostavno pravilo da se "posle posta mrsi". Dan u nedelji ima svoju ulogu, a sreda i petak su redovni dani posta, osim kada crkveni kalendar predviđa drugačije.
Ipak, pitanje šta će se naći na prazničnoj trpezi ne bi trebalo da potisne ono što je najvažnije. Velika Gospojina nije samo završetak jednog posta već veliki praznik Uspenja Presvete Bogorodice, koji vernici treba da dočekaju i proslave pre svega kroz molitvu i učešće u bogosluženju.
Post u pravoslavlju nije samo pitanje hrane. On je vreme uzdržanja, molitve i duhovnog preispitivanja, pa se i pravila koja određuju kada se posti posmatraju u širem kontekstu crkvenog života.
Otac Bojan Krstanović nagoveštava da iza ovih pravila postoji dublji smisao i tumačenje koji prevazilaze samo pitanje posne ili mrsne hrane.
- Sve ovo ima prelijep smisao, tumačenje i značenje, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom - poručuje otac Bojan.
Zato za ovogodišnju Veliku Gospojinu nema dileme: iako se Gospojinski post završava tog dana, pošto praznik pada u petak, posti se i na sam praznik, a razrešeno je na ribu. Praznična radost time ne izostaje, jer se ona u pravoslavlju ne meri samo bogatom trpezom, već pre svega molitvom, Liturgijom i zajedničkim proslavljanjem velikog praznika Presvete Bogorodice.
BONUS VIDEO
Svetogorski starac podseća da odricanje nema puni smisao ako čovek istovremeno ne pronađe više mesta za molitvu, ljubav, praštanje i mir u odnosima sa drugima. Iako traje samo dve nedelje, ovaj period donosi priliku da učvrstimo iskustvo stečeno tokom Petrovskog posta, prepoznamo sopstvene slabosti, zamislimo se nad prolaznošću života i otvorimo srce za istinsku duhovnu radost. Shiarhimandrit Zosima Sokur govori o značaju molitve, ispovesti, pričešća i duhovne pripreme pred Uspenje Presvete Bogorodice, podsećajući da uzdržanje nije samo pitanje hrane, već i pitanje promene života. Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Foto: Gemini
Nije presudno što se post upravo završava
Pravilo ima dublji smisao
Duhovna riznica
14:00 | 14.08.2026
ŠTA SE ZAISTA MENJA KADA POČNE POST: Starac Pajsije objašnjava šta pokazuje da li nam je uzdržanje zaista donelo promenu
Duhovna riznica
19:55 | 14.08.2026
PET RAZLOGA ZBOG KOJIH BI SVAKI VERNIK TREBALO DA POSTI GOSPOJINSKI POST: Sveštenik otkriva šta nam ovaj podvig može doneti
Duhovna riznica
13:29 | 15.08.2026
“U GOSPOJINSKOM POSTU NA BILJNA MLEKA I NE POMIŠLJAJTE”: Otac Zosima objašnjava kako Bogorodica pomaže onima koji se strogo uzdržavaju
Duhovna riznica
22:37 | 27.08.2026
LITIJA DUGA 250 KILOMETARA: Uoči velike Gospojine hiljade hodočasnika stiglo u Počajevsku lavru posle višednevnog pešačenja (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Mojsej Murin. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Avgustina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ruski dugovnik podseća da put ka duhovnoj čistoti nije samo u onome što čovek čini za sebe, već i u načinu na koji se odnosi prema onima koji su pogrešili, njihovim slabostima i padovima.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Keliot iz kelije Svetog Jovana Krstitelja na Svetoj Gori zadobio je teške povrede u udesu kod Trikale, a njegova smrt zavila je u tugu bratstvo Ivirona i monašku zajednicu Meteora.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Probajte čorbu od karfiola po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molebnu molitvu Bogomajci i duhovno se nadahnite poukom Svetog Amfilohija Makrisa.
Probajte boraniju po receptu iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Drugu pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Luke Krimskog.
Probajte varivo od zrelog boba po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za nedelju i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Probajte đuveč sa krompirom po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za subotu i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jefrema Katunakijskog.
Ruski dugovnik podseća da put ka duhovnoj čistoti nije samo u onome što čovek čini za sebe, već i u načinu na koji se odnosi prema onima koji su pogrešili, njihovim slabostima i padovima.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Keliot iz kelije Svetog Jovana Krstitelja na Svetoj Gori zadobio je teške povrede u udesu kod Trikale, a njegova smrt zavila je u tugu bratstvo Ivirona i monašku zajednicu Meteora.
U pravoslavnom hrišćanstvu brak ima svoj poredak, pa se muškarac vidi kao glava porodice, dok je žena pozvana da mu se povinuje.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
U pravoslavnom hrišćanstvu brak ima svoj poredak, pa se muškarac vidi kao glava porodice, dok je žena pozvana da mu se povinuje.
Moderni čovek ima više materijalnog blagostanja nego njegovi preci, ali nikada nije bio nemirniji, kaže iguman Dimitrije.
Izbalansirana kombinacija povrća, oraha, meda i mirisnih začina daje ovom posnom jelu posebnu punoću i čini ga savršenim izborom kada želite da trpeza tokom posta bude drugačija i maštovitija.
Reditelj otkrio da su oba dela već snimljena u Italiji, a priča će biti nelinearna i obuhvatiće motive pakla, Šeola, pada anđela i porekla Satane. Premijera prvog dela zakazana je za Spasovdan 2027.
Mihail Meleh tvrdi da se pravoslavne svetinje iznose iz Ukrajine radi preprodaje, dok pojedini stručnjaci sumnjaju da bi mogle služiti i za plaćanje zapadnog oružja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
