DA LI ĆE NAM GOSPOD PODARITI "BEZBOLNU, BESTIDNU I MIRNU" SMRT: Otac Andrej o večnoj brizi i stalnom pitanju vernika

O smrti čovek najčešće počinje ozbiljno da razmišlja tek kada zađe u godine, kada primeti da telo više nije isto, kada mu se krug poznanika i prijatelja polako smanjuje i kada prvi put snažnije oseti da život ima svoj kraj.

Dok je mlad, smrt mu deluje daleko, gotovo kao nešto što pripada nekom drugom vremenu.

Pravoslavlje, međutim, čoveka od najranijih dana podseća da se za večnost ne priprema tek u starosti, već da se način na koji će dočekati svoj poslednji čas gradi mnogo ranije – kroz veru, molitvu, pokajanje i život sa Bogom.

Molitva pred smrt počinje danas

Upravo na to ukazuje otac Andrej Tkačov, govoreći o starosti, smrti i potrebi da se čovek još za života pripremi za susret sa večnošću.

Podseća da je jedno od najvažnijih pitanja koje čovek može sebi da postavi to kako će izgledati njegov poslednji trenutak i da li će tada imati snage da se obrati Bogu.

wikipedia/Etomonick

 

Otac Andrej Tkačov podseća da odgovor na to pitanje u velikoj meri zavisi od našeg sadašnjeg života.

- Da li ćemo se mi moliti pred smrt zavisi, u ne maloj meri, od toga da li se molimo sada. Hoće li nam Gospod podariti "bezbolnu, bestidnu i mirnu smrt"? To je pitanje. Možda najvažnije pitanje - govori otac Andrej.

Molitva, prema njegovim rečima, nije nešto što se čuva samo za trenutke nevolje ili za kraj života. Ona se usvaja dok je čovek zdrav, dok ima snage i dok svakodnevno donosi odluke koje oblikuju njegov odnos prema Bogu.

I mladost i starost imaju svoju svrhu

Čovek tokom mladosti najčešće živi okrenut budućnosti. Pred njim su, kaže otac Andrej, ciljevi, planovi, porodica, posao i različite želje koje želi da ostvari. Međutim, kako godine prolaze, pogled na život se menja.

- I ostarićemo. Mi već starimo - kaže otac Andrej Tkačov, podsećajući da je prolaznost deo ljudskog života.

Ne zna se, međutim, kakva će biti naša starost. Neko neće doživeti duboku starost, ističe otac Andrej, dok će drugi dočekati godine u kojima će kosa potpuno osedeti. Neizvesno je i da li će čovek tada sačuvati bistar um, telesnu snagu i čvrstu veru.

SPC, Shutterstock/Alena Gan

 

Zato se, kako ističe otac Andrej, život ne može posmatrati samo kroz ono što čovek želi da postigne u ovom svetu.

"Ispiti čašu do poslednje kapi"

Život je dar koji čovek prima od Boga i koji je pozvan da proživi u njegovoj punoći, sve do kraja.

- Važno je prihvatiti život kao dar i ispiti čašu do poslednje kapi, bez prosipanja ili razlivanja ičega - kaže otac Andrej Tkačov.

U tim rečima sadržano je i podsećanje da čovek ne treba da beži od života niti da zaboravi njegov krajnji cilj. Svaki njegov period ima svoje mesto - mladost sa svojim zadacima, zrelost sa odgovornostima, a starost sa posebnom ulogom.

Starost nije samo kraj, već priprema za večnost

Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.

- Važno je živeti tako da, dok smo još na zemlji, možemo da zasadimo duhovne korene za drugi život, još uvek nevidljiv za oko, i da se pripremimo za njega. Život mladosti je pun ciljeva i planova. Ali i starost ima svoju svrhu - navodi on.

Ta svrha, kako dalje objašnjava, jeste priprema za večnost.

- Zvuči preteće, kratko, i ne razumeju je svi. Svrha starosti je da se pripremi za večnost i zakorači u nju molitvom Simeona: "Sada otpuštaš slugu tvoga, vladiko..." - zaključuje otac Andrej.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara