U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Duhovske zadušnice, u narodu poznate i kao Letnje zadušnice, uvek padaju u subotu pred Duhove, praznik Silaska Svetog Duha. Tog dana Pravoslavna crkva sabrano uznosi molitve za sve upokojene, od prvih ljudi do današnjih naraštaja, ne praveći razliku među vremenima, narodima ili životnim sudbinama. U molitvenom sećanju pominju se carevi i pastiri, monasi i arhijereji, ali i obični ljudi čija su imena poznata samo Bogu, uz zaupokojene jektenije i sadržajan kanon koji se čita na jutrenju.
U mnogim krajevima, uz pomen i molitvu, očuvao se i običaj da se za ovaj dan mesi posebna pogača. Ona nije samo hrana, već deo porodičnog i crkvenog sećanja, znak tihe veze živih sa upokojenima. Pogača za Zadušnice priprema se jednostavno, ali sa posebnom pažnjom, kao da svaka radnja u njenoj pripremi nosi svoj smisao i težinu.
Najčešće se pravi od pšeničnog brašna, sa ili bez kvasca. Kada se priprema bez kvasca, na dasku za mešenje sipa se jedan do dva kilograma prosejanog brašna, doda se so, a zatim se testo zamesi vodom u kojoj je prethodno rastvoreno malo sode bikarbone. Testo se dugo mesi i obrađuje, jer se veruje da će pogača biti bolja što se strpljivije i duže mesi rukama. Kada se u testu počnu pojavljivati sitni mehuri, to je znak da je dovoljno izmešeno. Važno je da testo bude tvrđe, sa što manje vode, kako bi zadržalo čvrstoću.
Oblikovana pogača razvija se oklagijom na debljinu od oko tri do četiri prsta, a zatim se izbocka prstima ili viljuškom. U nekim domaćinstvima najpre se kratko zapeče na vreloj ringli, sa obe strane, a potom se stavlja u pećnicu, gde se peče na tihoj vatri dok potpuno ne dobije zlatnu koru i ravnomerno se ispeče iznutra. Posebnu aromu i ukus dobija kada se peče u crepulji, starinskoj posudi koja ravnomerno raspoređuje toplotu i daje testu prepoznatljiv miris domaće peći.
Postoji i mrsna varijanta pogače, u koju se dodaje malo masti i dva do tri cela jaja, što daje bogatiji ukus i mekšu strukturu. Međutim, ako se uz to doda i kvasac, onda je još ukusnija, ali takva pogača se obično priprema za druge, praznične prilike, dok se za Zadušnice češće zadržava jednostavnija varijanta, u skladu sa duhom dana posvećenog molitvi, sećanju i tihom sabranju, čpiše portal prijateljbožji.com.
Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, suština ostaje ista. Pogača za Zadušnice nije samo deo trpeze, već znak pažnje i sećanja, kao i nastavak običaja koji se prenosi iz generacije u generaciju, uz veru da se upokojeni ne zaboravljaju, već da se molitveno, po imenu, i dalje sabiraju u životu Crkve.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Uoči praznika Silaska Svetog Duha, vernici pale sveće i uznose molitve, verujući da se u zajedničkom bogosluženju briše granica između sećanja i nade u večni život.
U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Hiljade vernika danas obilaze grobove svojih predaka, zbog čega na gradskim grobljima važe posebne mere, dok su za starije građane i osobe koje se otežano kreću obezbeđena vozila za prevoz do najudaljenijih parcela.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Uoči praznika Silaska Svetog Duha, vernici pale sveće i uznose molitve, verujući da se u zajedničkom bogosluženju briše granica između sećanja i nade u večni život.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Hiljade vernika danas obilaze grobove svojih predaka, zbog čega na gradskim grobljima važe posebne mere, dok su za starije građane i osobe koje se otežano kreću obezbeđena vozila za prevoz do najudaljenijih parcela.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
Miris topline doma i pažljivo slaganje sastojaka vraćaju atmosferu pravih porodičnih okupljanja.
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Andronika po starom i prepodobnog Isakija ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Ivanku Orleanku, dok muslimani obeležavaju četvrti dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, a posebnu pažnju izazvali su darovi, poruke o Časnom Pojasu i dodela najvišeg monaškog čina igumanu manastira Podmajne.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
