U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Duhovske zadušnice, u narodu poznate i kao Letnje zadušnice, uvek padaju u subotu pred Duhove, praznik Silaska Svetog Duha. Tog dana Pravoslavna crkva sabrano uznosi molitve za sve upokojene, od prvih ljudi do današnjih naraštaja, ne praveći razliku među vremenima, narodima ili životnim sudbinama. U molitvenom sećanju pominju se carevi i pastiri, monasi i arhijereji, ali i obični ljudi čija su imena poznata samo Bogu, uz zaupokojene jektenije i sadržajan kanon koji se čita na jutrenju.
U mnogim krajevima, uz pomen i molitvu, očuvao se i običaj da se za ovaj dan mesi posebna pogača. Ona nije samo hrana, već deo porodičnog i crkvenog sećanja, znak tihe veze živih sa upokojenima. Pogača za Zadušnice priprema se jednostavno, ali sa posebnom pažnjom, kao da svaka radnja u njenoj pripremi nosi svoj smisao i težinu.
Najčešće se pravi od pšeničnog brašna, sa ili bez kvasca. Kada se priprema bez kvasca, na dasku za mešenje sipa se jedan do dva kilograma prosejanog brašna, doda se so, a zatim se testo zamesi vodom u kojoj je prethodno rastvoreno malo sode bikarbone. Testo se dugo mesi i obrađuje, jer se veruje da će pogača biti bolja što se strpljivije i duže mesi rukama. Kada se u testu počnu pojavljivati sitni mehuri, to je znak da je dovoljno izmešeno. Važno je da testo bude tvrđe, sa što manje vode, kako bi zadržalo čvrstoću.
Oblikovana pogača razvija se oklagijom na debljinu od oko tri do četiri prsta, a zatim se izbocka prstima ili viljuškom. U nekim domaćinstvima najpre se kratko zapeče na vreloj ringli, sa obe strane, a potom se stavlja u pećnicu, gde se peče na tihoj vatri dok potpuno ne dobije zlatnu koru i ravnomerno se ispeče iznutra. Posebnu aromu i ukus dobija kada se peče u crepulji, starinskoj posudi koja ravnomerno raspoređuje toplotu i daje testu prepoznatljiv miris domaće peći.
Postoji i mrsna varijanta pogače, u koju se dodaje malo masti i dva do tri cela jaja, što daje bogatiji ukus i mekšu strukturu. Međutim, ako se uz to doda i kvasac, onda je još ukusnija, ali takva pogača se obično priprema za druge, praznične prilike, dok se za Zadušnice češće zadržava jednostavnija varijanta, u skladu sa duhom dana posvećenog molitvi, sećanju i tihom sabranju, čpiše portal prijateljbožji.com.
Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, suština ostaje ista. Pogača za Zadušnice nije samo deo trpeze, već znak pažnje i sećanja, kao i nastavak običaja koji se prenosi iz generacije u generaciju, uz veru da se upokojeni ne zaboravljaju, već da se molitveno, po imenu, i dalje sabiraju u životu Crkve.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Uoči praznika Silaska Svetog Duha, vernici pale sveće i uznose molitve, verujući da se u zajedničkom bogosluženju briše granica između sećanja i nade u večni život.
U kapeli Svetih Kozme i Damjana pri UKCS okupili su se lekari, vernici i bolesnici na molitvi za zdravlje.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Iako nose ista imena, njihova žitija donose različite priče o veri, čudima i stradanju.
Donosimo molitvu kojom se vernici obraćaju ovim svetiteljima za zdravlje, utehu, duhovnu snagu i zastupništvo pred Gospodom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Hiljade vernika danas obilaze grobove svojih predaka, zbog čega na gradskim grobljima važe posebne mere, dok su za starije građane i osobe koje se otežano kreću obezbeđena vozila za prevoz do najudaljenijih parcela.
Pre nego što podignemo čašicu, zapitajmo se – da li bi naši upokojeni želeli te gestove ili molitvu koja donosi istinski spokoj njihovoj duši?
Na dan posvećen onima koji su okončali svoj ovozemaljski život, kroz liturgije i tihe molitve, vernici se sećaju svojih bližnjih i pronalaze utehu u veri u vaskrsenje i večni život.
U svojoj najpoznatijoj knjizi, Sveti Teofan Zatvornik za sedmu subotu posle Vaskrsa, dan uoči Pedesetnice, ističe važnost pominjanja preminulih u molitvama, kao dela milostinje i duhovne brige.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Potrebno je tek nekoliko sastojaka i malo strpljenja da na vašoj trpezi osvane poslastica koja je decenijama čuvana u bosanskim domovima.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Iz knjige "Pravoslavni posni kuvar" Nade Marinković stiže jednostavan, a svečan predlog za obrok od ribe, vina i začina koji vekovima prate domaću kuhinju.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Posle osvajanja dve zlatne medalje na Svetskom kupu u Montrealu, članovi reprezentacije Srbije najpre su posetili Sabornu crkvu Svete Trojice, gde su zahvalili Gospodu na velikom uspehu.
Dobili su dar isceljenja, a za svoju pomoć nisu tražili ništa osim vere u Hrista, a njihov život ostao je primer milosrđa, služenja drugima i nepokolebljivosti uprkos progonima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
