U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Duhovske zadušnice, u narodu poznate i kao Letnje zadušnice, uvek padaju u subotu pred Duhove, praznik Silaska Svetog Duha. Tog dana Pravoslavna crkva sabrano uznosi molitve za sve upokojene, od prvih ljudi do današnjih naraštaja, ne praveći razliku među vremenima, narodima ili životnim sudbinama. U molitvenom sećanju pominju se carevi i pastiri, monasi i arhijereji, ali i obični ljudi čija su imena poznata samo Bogu, uz zaupokojene jektenije i sadržajan kanon koji se čita na jutrenju.
U mnogim krajevima, uz pomen i molitvu, očuvao se i običaj da se za ovaj dan mesi posebna pogača. Ona nije samo hrana, već deo porodičnog i crkvenog sećanja, znak tihe veze živih sa upokojenima. Pogača za Zadušnice priprema se jednostavno, ali sa posebnom pažnjom, kao da svaka radnja u njenoj pripremi nosi svoj smisao i težinu.
Najčešće se pravi od pšeničnog brašna, sa ili bez kvasca. Kada se priprema bez kvasca, na dasku za mešenje sipa se jedan do dva kilograma prosejanog brašna, doda se so, a zatim se testo zamesi vodom u kojoj je prethodno rastvoreno malo sode bikarbone. Testo se dugo mesi i obrađuje, jer se veruje da će pogača biti bolja što se strpljivije i duže mesi rukama. Kada se u testu počnu pojavljivati sitni mehuri, to je znak da je dovoljno izmešeno. Važno je da testo bude tvrđe, sa što manje vode, kako bi zadržalo čvrstoću.
Oblikovana pogača razvija se oklagijom na debljinu od oko tri do četiri prsta, a zatim se izbocka prstima ili viljuškom. U nekim domaćinstvima najpre se kratko zapeče na vreloj ringli, sa obe strane, a potom se stavlja u pećnicu, gde se peče na tihoj vatri dok potpuno ne dobije zlatnu koru i ravnomerno se ispeče iznutra. Posebnu aromu i ukus dobija kada se peče u crepulji, starinskoj posudi koja ravnomerno raspoređuje toplotu i daje testu prepoznatljiv miris domaće peći.
Postoji i mrsna varijanta pogače, u koju se dodaje malo masti i dva do tri cela jaja, što daje bogatiji ukus i mekšu strukturu. Međutim, ako se uz to doda i kvasac, onda je još ukusnija, ali takva pogača se obično priprema za druge, praznične prilike, dok se za Zadušnice češće zadržava jednostavnija varijanta, u skladu sa duhom dana posvećenog molitvi, sećanju i tihom sabranju, čpiše portal prijateljbožji.com.
Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, suština ostaje ista. Pogača za Zadušnice nije samo deo trpeze, već znak pažnje i sećanja, kao i nastavak običaja koji se prenosi iz generacije u generaciju, uz veru da se upokojeni ne zaboravljaju, već da se molitveno, po imenu, i dalje sabiraju u životu Crkve.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Uoči praznika Silaska Svetog Duha, vernici pale sveće i uznose molitve, verujući da se u zajedničkom bogosluženju briše granica između sećanja i nade u večni život.
Pržena pastrmka puni se smesom od tucanih oraha, prezle, peršuna, belog luka i limuna, a priprema je sasvim jednostavna.
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Hiljade vernika danas obilaze grobove svojih predaka, zbog čega na gradskim grobljima važe posebne mere, dok su za starije građane i osobe koje se otežano kreću obezbeđena vozila za prevoz do najudaljenijih parcela.
Pre nego što podignemo čašicu, zapitajmo se – da li bi naši upokojeni želeli te gestove ili molitvu koja donosi istinski spokoj njihovoj duši?
Na dan posvećen onima koji su okončali svoj ovozemaljski život, kroz liturgije i tihe molitve, vernici se sećaju svojih bližnjih i pronalaze utehu u veri u vaskrsenje i večni život.
U svojoj najpoznatijoj knjizi, Sveti Teofan Zatvornik za sedmu subotu posle Vaskrsa, dan uoči Pedesetnice, ističe važnost pominjanja preminulih u molitvama, kao dela milostinje i duhovne brige.
Pržena pastrmka puni se smesom od tucanih oraha, prezle, peršuna, belog luka i limuna, a priprema je sasvim jednostavna.
Izbalansirana kombinacija povrća, oraha, meda i mirisnih začina daje ovom posnom jelu posebnu punoću i čini ga savršenim izborom kada želite da trpeza tokom posta bude drugačija i maštovitija.
Recept iz manastirske kuhinje donosi topao i hranljiv obrok bez dodavanja ulja, idealan za dane kada se posti na vodi.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
Pročitajte molitvene stihove posvećene Presvetoj Bogorodici i saznajte zašto vernici sa posebnom ljubavlju traže njeno zastupništvo i pomoć.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
