Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Srpska pravoslavna crkva ove godine Duhovske, odnosno Velike letnje zadušnice, kako se u narodu nazivaju, obeležava u subotu, 30. maja, dan kada se vernici posebno sećaju svojih upokojenih i za njih upućuju molitve.
U narodnoj tradiciji zadušnice su mnogo više od običnog odlaska na groblje. To su dani kada porodice obilaze grobove predaka, pale sveće, uređuju humke i, bez mnogo reči, obnavljaju vezu sa onima kojih više nema na ovom svetu. U pravoslavlju, međutim, smisao zadušnica nije samo u sećanju, već prvenstveno u molitvi za pokoj duše.
Crkva se tokom cele godine moli za upokojene, naročito subotama, koje su još od ranih hrišćanskih vremena posvećene mrtvima. Posebno mesto imaju druga, treća i četvrta subota Vaskršnjeg posta, ali postoje i posebni dani u crkvenom kalendaru koji su namenjeni zajedničkom pomenu svih upokojenih vernika. Ti dani nazivaju se zadušnice i uvek padaju u subotu.
Duhovske zadušnice u crkvenom kalendaru nemaju fiksan datum i poznate su i kao letnje zadušnice jer dolaze uoči praznika Duhova, odnosno Silaska Svetog Duha na apostole. Toga dana Crkva vrši pomen „od veka usopšim blagočastivim hrišćanima“, moleći se za sve preminule, bez obzira na to gde su živeli, stradali ili skončali. U molitvama se pominju svi: od careva i arhijereja do običnih ljudi, monaha, roditelja, dece i predaka „od Adama do danas“.
U mnogim krajevima Srbije običaj je da porodice rano ujutru odlaze na liturgiju i parastos. Kako navodi portal prijateljbozji.com, sveštenik tada preliva vinom žito, odnosno koljivo, simbol vaskrsenja i večnog života. Nakon službe odlazi se na groblja, gde se pale sveće i uređuju grobovi, dok sveštenici kade i čitaju molitve za pokoj duša.
Zbog toga je potrebno na vreme pripremiti žito za koljivo, vino i sveće. U različitim krajevima, povodom zadušnica priprema se i hrana, ali to nije deo crkvenog učenja, već deo narodne tradicije.
Iako su groblja tih dana puna ljudi, suština praznika nije u spoljašnjem običaju, već u veri da molitva živih može biti uteha upokojenima. Zato Crkva naglašava i važnost milostinje. Veruje se da je dobro tog dana pomoći siromašnima, podeliti hranu ili dati prilog onima kojima je potreban, kao delo ljubavi i sećanja na preminule.
Za mnoge porodice u Srbiji Duhovske zadušnice ostaju jedan od retkih trenutaka kada se cela familija okuplja oko grobova predaka. U vremenu brzog života i udaljavanja od običaja, taj dan podseća da sećanje nije samo uspomena, već i deo identiteta, porodične priče i vere da ljubav prema bližnjima ne prestaje smrću.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Nekadašnji učenik Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog proglašen je najboljim diplomiranim studentom teologije u Solunu, a njegov uspeh nadahnjuje mlade da istrajnošću i predanošću ostvare svoje ciljeve.
Episkop šabački osveštao je zvona hrama Svetog Kirijaka Otšelnika na tromeđi tri mačvanska sela.
Ako bi tokom pričešća ljudi, čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti, istakao je sveštenik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Hiljade vernika danas obilaze grobove svojih predaka, zbog čega na gradskim grobljima važe posebne mere, dok su za starije građane i osobe koje se otežano kreću obezbeđena vozila za prevoz do najudaljenijih parcela.
Uoči praznika Silaska Svetog Duha, vernici pale sveće i uznose molitve, verujući da se u zajedničkom bogosluženju briše granica između sećanja i nade u večni život.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
