Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Srpska pravoslavna crkva ove godine Duhovske, odnosno Velike letnje zadušnice, kako se u narodu nazivaju, obeležava u subotu, 30. maja, dan kada se vernici posebno sećaju svojih upokojenih i za njih upućuju molitve.
U narodnoj tradiciji zadušnice su mnogo više od običnog odlaska na groblje. To su dani kada porodice obilaze grobove predaka, pale sveće, uređuju humke i, bez mnogo reči, obnavljaju vezu sa onima kojih više nema na ovom svetu. U pravoslavlju, međutim, smisao zadušnica nije samo u sećanju, već prvenstveno u molitvi za pokoj duše.
Crkva se tokom cele godine moli za upokojene, naročito subotama, koje su još od ranih hrišćanskih vremena posvećene mrtvima. Posebno mesto imaju druga, treća i četvrta subota Vaskršnjeg posta, ali postoje i posebni dani u crkvenom kalendaru koji su namenjeni zajedničkom pomenu svih upokojenih vernika. Ti dani nazivaju se zadušnice i uvek padaju u subotu.
Duhovske zadušnice u crkvenom kalendaru nemaju fiksan datum i poznate su i kao letnje zadušnice jer dolaze uoči praznika Duhova, odnosno Silaska Svetog Duha na apostole. Toga dana Crkva vrši pomen „od veka usopšim blagočastivim hrišćanima“, moleći se za sve preminule, bez obzira na to gde su živeli, stradali ili skončali. U molitvama se pominju svi: od careva i arhijereja do običnih ljudi, monaha, roditelja, dece i predaka „od Adama do danas“.
U mnogim krajevima Srbije običaj je da porodice rano ujutru odlaze na liturgiju i parastos. Kako navodi portal prijateljbozji.com, sveštenik tada preliva vinom žito, odnosno koljivo, simbol vaskrsenja i večnog života. Nakon službe odlazi se na groblja, gde se pale sveće i uređuju grobovi, dok sveštenici kade i čitaju molitve za pokoj duša.
Zbog toga je potrebno na vreme pripremiti žito za koljivo, vino i sveće. U različitim krajevima, povodom zadušnica priprema se i hrana, ali to nije deo crkvenog učenja, već deo narodne tradicije.
Iako su groblja tih dana puna ljudi, suština praznika nije u spoljašnjem običaju, već u veri da molitva živih može biti uteha upokojenima. Zato Crkva naglašava i važnost milostinje. Veruje se da je dobro tog dana pomoći siromašnima, podeliti hranu ili dati prilog onima kojima je potreban, kao delo ljubavi i sećanja na preminule.
Za mnoge porodice u Srbiji Duhovske zadušnice ostaju jedan od retkih trenutaka kada se cela familija okuplja oko grobova predaka. U vremenu brzog života i udaljavanja od običaja, taj dan podseća da sećanje nije samo uspomena, već i deo identiteta, porodične priče i vere da ljubav prema bližnjima ne prestaje smrću.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Snimak iz Altun-alem džamije prikazuje muškarca koji se priključio namazu, a potom prišao mestu na kojem se nalazio mobilni telefon; za sada nema potvrde policije da je identifikovan.
Osnovni sud odredio mu jednomesečni pritvor, dok dostupne informacije pokazuju da bivši klirik u trenutku hapšenja nije bio u svešteničkoj službi Srpske pravoslavne crkve.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Recept iz manastirske kuhinje donosi topao i hranljiv obrok bez dodavanja ulja, idealan za dane kada se posti na vodi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Hiljade vernika danas obilaze grobove svojih predaka, zbog čega na gradskim grobljima važe posebne mere, dok su za starije građane i osobe koje se otežano kreću obezbeđena vozila za prevoz do najudaljenijih parcela.
Uoči praznika Silaska Svetog Duha, vernici pale sveće i uznose molitve, verujući da se u zajedničkom bogosluženju briše granica između sećanja i nade u večni život.
Duhovske zadušnice pominju se već od 12. veka i obežavaju se uoči praznika Svete Trojice ili Duhova, koji padaju 50. dana posle Vaskrsa i desetog posle Spasovdana.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Crkva kroz molitve, troparе i stihire postepeno uvodi vernike u tajnu događaja koji se proslavlja, a ovaj čin ima duboko liturgijsko značenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Ipolita i Odanije Preobraženja Gospodnjeg po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Adrijan i Natalija. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Zefirina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Prešao je hiljade kilometara kako bi primio Svetu Tajnu Krštenja, a novi život u veri započeo je pod imenom velikog srpskog svetitelja.
Episkop novobrdski Ilarion istakao da telesna snaga i sportski uspeh treba da budu praćeni duhovnim uzrastanjem, negovanjem vrlina i živim odnosom sa Bogom.
Crkva kroz molitve, troparе i stihire postepeno uvodi vernike u tajnu događaja koji se proslavlja, a ovaj čin ima duboko liturgijsko značenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
