Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Srpska pravoslavna crkva ove godine Duhovske, odnosno Velike letnje zadušnice, kako se u narodu nazivaju, obeležava u subotu, 30. maja, dan kada se vernici posebno sećaju svojih upokojenih i za njih upućuju molitve.
U narodnoj tradiciji zadušnice su mnogo više od običnog odlaska na groblje. To su dani kada porodice obilaze grobove predaka, pale sveće, uređuju humke i, bez mnogo reči, obnavljaju vezu sa onima kojih više nema na ovom svetu. U pravoslavlju, međutim, smisao zadušnica nije samo u sećanju, već prvenstveno u molitvi za pokoj duše.
Crkva se tokom cele godine moli za upokojene, naročito subotama, koje su još od ranih hrišćanskih vremena posvećene mrtvima. Posebno mesto imaju druga, treća i četvrta subota Vaskršnjeg posta, ali postoje i posebni dani u crkvenom kalendaru koji su namenjeni zajedničkom pomenu svih upokojenih vernika. Ti dani nazivaju se zadušnice i uvek padaju u subotu.
Duhovske zadušnice u crkvenom kalendaru nemaju fiksan datum i poznate su i kao letnje zadušnice jer dolaze uoči praznika Duhova, odnosno Silaska Svetog Duha na apostole. Toga dana Crkva vrši pomen „od veka usopšim blagočastivim hrišćanima“, moleći se za sve preminule, bez obzira na to gde su živeli, stradali ili skončali. U molitvama se pominju svi: od careva i arhijereja do običnih ljudi, monaha, roditelja, dece i predaka „od Adama do danas“.
U mnogim krajevima Srbije običaj je da porodice rano ujutru odlaze na liturgiju i parastos. Kako navodi portal prijateljbozji.com, sveštenik tada preliva vinom žito, odnosno koljivo, simbol vaskrsenja i večnog života. Nakon službe odlazi se na groblja, gde se pale sveće i uređuju grobovi, dok sveštenici kade i čitaju molitve za pokoj duša.
Zbog toga je potrebno na vreme pripremiti žito za koljivo, vino i sveće. U različitim krajevima, povodom zadušnica priprema se i hrana, ali to nije deo crkvenog učenja, već deo narodne tradicije.
Iako su groblja tih dana puna ljudi, suština praznika nije u spoljašnjem običaju, već u veri da molitva živih može biti uteha upokojenima. Zato Crkva naglašava i važnost milostinje. Veruje se da je dobro tog dana pomoći siromašnima, podeliti hranu ili dati prilog onima kojima je potreban, kao delo ljubavi i sećanja na preminule.
Za mnoge porodice u Srbiji Duhovske zadušnice ostaju jedan od retkih trenutaka kada se cela familija okuplja oko grobova predaka. U vremenu brzog života i udaljavanja od običaja, taj dan podseća da sećanje nije samo uspomena, već i deo identiteta, porodične priče i vere da ljubav prema bližnjima ne prestaje smrću.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Duhovske zadušnice pominju se već od 12. veka i obežavaju se uoči praznika Svete Trojice ili Duhova, koji padaju 50. dana posle Vaskrsa i desetog posle Spasovdana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Pahomija Velikog po starom i Prepodobnog Nikite Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Germana Pariskog, dok muslimani obeležavaju drugi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Nekadašnji vojnik i neznabožac tvrdio je da izvršava Božju zapovest kada je podizao kelije u pustom kraju Egipta, a ubrzo su mu počele pristizati hiljade monaha i učenika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Isidora po starom i Svetog mučenika Teraponta Sardijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Augustina Kenterberijskog, dok muslimani obeležavaju prvi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Uprkos teškim mučenjima, ostao je veran svojim uverenjima, dok je njegov sudija ubrzo doživeo iznenadnu kaznu, koja je šokirala vojni vrh.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
