Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Srpska pravoslavna crkva ove godine Duhovske, odnosno Velike letnje zadušnice, kako se u narodu nazivaju, obeležava u subotu, 30. maja, dan kada se vernici posebno sećaju svojih upokojenih i za njih upućuju molitve.
U narodnoj tradiciji zadušnice su mnogo više od običnog odlaska na groblje. To su dani kada porodice obilaze grobove predaka, pale sveće, uređuju humke i, bez mnogo reči, obnavljaju vezu sa onima kojih više nema na ovom svetu. U pravoslavlju, međutim, smisao zadušnica nije samo u sećanju, već prvenstveno u molitvi za pokoj duše.
Crkva se tokom cele godine moli za upokojene, naročito subotama, koje su još od ranih hrišćanskih vremena posvećene mrtvima. Posebno mesto imaju druga, treća i četvrta subota Vaskršnjeg posta, ali postoje i posebni dani u crkvenom kalendaru koji su namenjeni zajedničkom pomenu svih upokojenih vernika. Ti dani nazivaju se zadušnice i uvek padaju u subotu.
Duhovske zadušnice u crkvenom kalendaru nemaju fiksan datum i poznate su i kao letnje zadušnice jer dolaze uoči praznika Duhova, odnosno Silaska Svetog Duha na apostole. Toga dana Crkva vrši pomen „od veka usopšim blagočastivim hrišćanima“, moleći se za sve preminule, bez obzira na to gde su živeli, stradali ili skončali. U molitvama se pominju svi: od careva i arhijereja do običnih ljudi, monaha, roditelja, dece i predaka „od Adama do danas“.
U mnogim krajevima Srbije običaj je da porodice rano ujutru odlaze na liturgiju i parastos. Kako navodi portal prijateljbozji.com, sveštenik tada preliva vinom žito, odnosno koljivo, simbol vaskrsenja i večnog života. Nakon službe odlazi se na groblja, gde se pale sveće i uređuju grobovi, dok sveštenici kade i čitaju molitve za pokoj duša.
Zbog toga je potrebno na vreme pripremiti žito za koljivo, vino i sveće. U različitim krajevima, povodom zadušnica priprema se i hrana, ali to nije deo crkvenog učenja, već deo narodne tradicije.
Iako su groblja tih dana puna ljudi, suština praznika nije u spoljašnjem običaju, već u veri da molitva živih može biti uteha upokojenima. Zato Crkva naglašava i važnost milostinje. Veruje se da je dobro tog dana pomoći siromašnima, podeliti hranu ili dati prilog onima kojima je potreban, kao delo ljubavi i sećanja na preminule.
Za mnoge porodice u Srbiji Duhovske zadušnice ostaju jedan od retkih trenutaka kada se cela familija okuplja oko grobova predaka. U vremenu brzog života i udaljavanja od običaja, taj dan podseća da sećanje nije samo uspomena, već i deo identiteta, porodične priče i vere da ljubav prema bližnjima ne prestaje smrću.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve pridružio se humanitarnoj akciji na Vračaru i pozvao vernike da svojim darom pomognu onima kojima je krv najpotrebnija.
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Otac Dušan mu je odgovorio da je tačno da je učinio greh, ali da nije trebalo sam sebi da određuje epitimiju.
Crkva od najranijih vremena upozorava da odluka o stupanju u brak ne sme biti ishitrena niti zasnovana na prolaznim interesima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Hiljade vernika danas obilaze grobove svojih predaka, zbog čega na gradskim grobljima važe posebne mere, dok su za starije građane i osobe koje se otežano kreću obezbeđena vozila za prevoz do najudaljenijih parcela.
Uoči praznika Silaska Svetog Duha, vernici pale sveće i uznose molitve, verujući da se u zajedničkom bogosluženju briše granica između sećanja i nade u večni život.
Duhovske zadušnice pominju se već od 12. veka i obežavaju se uoči praznika Svete Trojice ili Duhova, koji padaju 50. dana posle Vaskrsa i desetog posle Spasovdana.
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Jedan od najpoštovanijih praznika Pravoslavne crkve otkriva priču o dvojici Hristovih apostola čije je propovedanje promenilo svet, ali i o narodnim običajima koji su se sačuvali do danas uz molitvu, liturgiju i sećanje na sveto predanje.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
