SUTRA JE PRETPRAZNIŠTVO VELIKE GOSPOJINE: Evo zbog čega Crkva velike praznike počinje da slavi dan ranije

Ako u crkvenom kalendaru vidimo da je neki dan označen kao „pretprazništvo“, to ne znači samo da je veliki praznik blizu. Crkva je već počela da ga proslavlja. U tome se ogleda jedna od lepota pravoslavnog bogoslužbenog života: veliki praznik ne dolazi iznenada, kao datum koji je jednostavno stigao u kalendaru. Vernici se za njega postepeno pripremaju, a bogoslužbene pesme i molitve već počinju da govore o događaju koji će narednog dana biti svečano proslavljen.

Tako je i sa pretprazništvom Uspenja Presvete Bogorodice, koje se po crkvenom kalendaru obeležava 27. avgusta, uoči Velike Gospojine, odnosno Uspenja Presvete Bogorodice, koje se slavi 28. avgusta. Zvanični sajt Srpske pravoslavne crkve u svojim objavama potvrđuje da se praznovanje Uspenja započinje večernjim bogosluženjem uoči samog praznika, dok bogoslužbeni poredak za pretprazništvo predviđa posebne stihire posvećene ovom događaju.

Šta zapravo znači pretprazništvo?

Sama reč daje odgovor: pretprazništvo je vreme neposredne pripreme za određeni veliki praznik. Ali ta priprema nije samo organizaciona. Nije reč o tome da se uoči praznika ukrasi hram, pripremi slavska trpeza ili jednostavno sačeka sutrašnji dan. Pretprazništvo je pre svega liturgijska priprema.

Crkva u tim danima već počinje da govori jezikom praznika. U bogoslužbenim pesmama pojavljuju se teme, slike i događaji koje će vernici narednog dana slušati i proslavljati u punoj meri. Praznik se tako postepeno približava čoveku, a čovek se kroz molitvu i bogosluženje priprema da ga dočeka. Zato pretprazništvo možemo razumeti kao prag velikog praznika. Još nije nastupio sam praznični dan, ali više nije reč o običnom danu koji mu prethodi. Crkva je već usmerena ka prazniku.

Foto: SPC

 

Kako se pretprazništvo vidi na bogosluženju?

Najvažnije je upravo ono što se događa u hramu. Na bogosluženjima se ne pevaju samo uobičajeni tekstovi određenog dana. U službu se uvode posebne pesme pretprazništva, kojima se verni pripremaju za ono što će Crkva narednog dana proslaviti.

Bogoslužbeni poredak za pretprazništvo Uspenja pokazuje da se već tada pevaju posebne stihire pretprazništva. To jasno pokazuje da je praznik već prisutan u molitvenom životu Crkve, iako njegov glavni dan još nije nastupio.

Isto se vidi i u bogoslužbenoj praksi drugih pravoslavnih Crkava. Orthodox Church in America pretprazništvo Uspenja 14. avgusta navodi kao poseban liturgijski spomen, sa posebnim troparom i kondakom. Tropar poziva vernike da se okupe u radosti, jer se Bogorodica približava svom odlasku sa zemlje u nebesku slavu.

To je veoma važno: pretprazništvo nije samo odbrojavanje do praznika, već početak njegovog liturgijskog proslavljanja.

Zašto je Crkvi potrebno pretprazništvo?

Zato što pravoslavno praznovanje nije puko prisećanje na događaj koji se nekada davno dogodio. U bogoslužbenom životu Crkve praznik nije samo uspomena na prošlost. Kroz molitve, pesme i čitanja vernici se uvode u njegovu poruku i duhovni smisao.

Kada slušaju praznične stihire, pevaju tropar ili učestvuju na večernjem bogosluženju, oni nisu samo slušaoci priče o nečemu što se dogodilo u prošlosti. Liturgijski tekstovi usmeravaju njihove misli ka samoj tajni praznika.

Zato Crkva ima pretprazništvo, praznik, a kod mnogih velikih praznika i poprazništvo, kao i završetak praznovanja, odnosno odanje praznika. Dužina pretprazništva nije ista za sve praznike i zavisi od konkretnog praznika. Kod Uspenja Presvete Bogorodice pretprazništvo traje jedan dan. U pravoslavnoj liturgijskoj praksi ono se obeležava  27. avgusta.

Shutterstock/lightman_pic

 

Šta se na pretprazništvo Velike Gospojine zapravo praznuje?

Već sam naziv „Uspenje“ nosi duboku poruku pravoslavne vere. Uspenje znači usnuće, a praznik govori o završetku zemaljskog života Presvete Bogorodice i njenom prelasku u život sa Bogom. Crkva ovaj događaj ne doživljava kao običnu tragediju smrti, već kao tajnu prelaska iz zemaljskog života u večni život.

Pravoslavno predanje Uspenje Presvete Bogorodice povezuje sa njenom smrću, vaskrsenjem i proslavljenjem. Praznik tako svedoči o nadi u život sa Bogom i o pobedi života nad smrću.

Zato je posebno zanimljivo što se na pretprazništvo već pojavljuje radost zbog događaja koji predstoji. U liturgijskim pesmama naglašava se da se Bogorodica približava svom odlasku sa zemlje u nebesku slavu. U tome se nalazi jedna od najdubljih poruka Velike Gospojine: za hrišćanina smrt nije poslednja reč. Na praznik Uspenja Crkva proslavlja smrt, vaskrsenje i proslavljenje Majke Božije, a praznična služba govori o nadi da život u Hristu ne završava grobom.

Pretprazništvo priprema i čoveka

Možda se upravo ovde nalazi najvažnija poruka pretprazništva za svakog vernika. Crkva ne priprema samo svoje bogosluženje. Ona priprema čoveka. Kao što se za važan događaj ne ulazi bez pripreme, tako se ni u dubinu velikog praznika ne ulazi samo čitanjem datuma u kalendaru. Pretprazništvo poziva vernika da zastane, da se seti praznika koji dolazi i da svoje misli usmeri prema njegovoj poruci.

Zato je pretprazništvo Uspenja posebno značajno na kraju Gospojinskog posta. Posle dana posta, molitve i uzdržanja dolazi trenutak kada Crkva kroz bogoslužbene pesme još neposrednije usmerava pažnju vernika ka Velikoj Gospojini. Praznik tako ne počinje tek kada se na kalendaru promeni datum. On počinje u srcu čoveka koji se za njega priprema.

Zašto se na pretprazništvo već pevaju praznične pesme?

Zato što je u pravoslavnom bogosluženju pesma jedan od načina na koji Crkva tumači praznik. Posebne stihire i tropari nisu samo ukras bogosluženja. Oni izražavaju teološki smisao događaja koji se praznuje.

Na pretprazništvo Uspenja to je naročito upečatljivo. U troparu pretprazništva vernici se pozivaju na radost i okupljanje, jer se Bogorodica približava svom odlasku sa zemlje u nebesku slavu. Drugim rečima, Crkva već na pretprazništvo daje ključ za razumevanje onoga što sledi: ne treba gledati samo na smrt, već i na život koji joj sledi.

Pogled na praznik koji sledi

Zbog toga bi bilo pogrešno pretprazništvo posmatrati kao nevažan „dan pre velikog praznika“. U crkvenom kalendaru ono možda zauzima samo jedan red, ali u liturgijskom životu ima jasnu ulogu. Vernike uvodi u praznik, najavljuje njegovu temu i već kroz molitve i pesme otvara ono što će narednog dana biti proslavljeno u punoj meri.

Kod Uspenja Presvete Bogorodice ta priprema ima posebno snažan smisao. Dok se svet često zaustavlja pred smrću kao pred krajem svega, Crkva pred Veliku Gospojinu govori drugačije. Ona pokazuje da se u Hristu čak i smrt može razumeti kao usnuće i prelazak u život. Zato pretprazništvo nije samo najava Velike Gospojine. To je poziv da u praznik ne uđemo samo kao posmatrači, već kao ljudi koji su već počeli da ga žive.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara