U besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava vezu između nevolje jednog grada i spasenja celog ljudskog roda.
Najveće čudo proročanstva proroka Isaije nije u tome što je izrečeno u času kada je Jerusalim bio pred naizgled neizbežnom propašću, već u tome što je usred tog očajanja najavljen događaj koji će promeniti istoriju čovečanstva. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima otkriva kako se iza reči o devojci koja će začeti i roditi sina krije proročki pogled ka Hristu, Emanuilu, čije ime znači "s nama Bog", i podseća da Božja pomoć dolazi upravo tamo gde čovek više ne vidi izlaz.
"Gle, devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil." (Isa. 7, 14)
Ovo slavno proročanstvo o rođenju Gospoda od Deve izrekao je Bogovidac Isaija u trenutku najvećeg očajanja, u kome se nalazio Jerusalim. Bezbrojna vojska Sirska i Jefremova beše opkolila grad okolo samih zidova gradskih. Car Ahaz, bez vojske i oružja, i Jerusalimljani behu u samrtnom strahu. Srce Ahazovo i srce naroda njegova ustrepta kao drveće u šumi od vjetra.
U tom času krajnjeg očajanja carevog izađe Isaija pred cara i po naredbi Božjoj reče mu: ne boj se, i srce tvoje neka se ne plaši. Pa onda proreče Isaija da neprijatelji neće uzeti Jerusalim. Pa videći da mu car ne poverova, on mu reče da ište znak, čudo, bilo s neba ili sa zemlje.
Ali neverni car ne hte iskati, no osta pri svojoj sumnji. Tada prorok reče da će im Bog dati znak, ma ga i ne iskali. Taj znak odnosi se na udaljena vremena i tiče se spasenja vascelog roda ljudskog.
Devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što će reći: s nama Bog. Zašto prorok ne dade odmah neki znak, da bi car poverovao? Zato što je ono proročanstvo o spasenju Jerusalima u času kada je car mislio da je sve propalo, dovoljno bilo da se pokaže i sila Božja i neverovanje carevo.
A zašto prorok baš u tom času i takvoj prilici iskazuje proročanstvo o rođenju Spasitelja? Zato što će čovečji rod u vreme dolaska Spasitelja biti u istom takvom očajanju, pritešnjen i opkoljen silama demonskim kao što je Jerusalim bio u tome trenutku.
Da li je prorok spomenuo izrikom devojku, a ne ženu? Naravno, devojku je spomenuo. Jer da je reč o ženi, kakvo bi to čudo bilo, i kakav znak? Ne rađaju li se svi ljudi od žene? Sva je težina naglaska na reči devojka. Tako svevideći Bog zna da vezuje blisko sa dalekim, i da ispunjenim jednim proroštvom u sadašnjosti potvrđuje drugo proroštvo u budućnosti.
Emanuil "s nama Bog" spasao je Jerusalim onda kao nevidljivi Bog. Emanuil "s nama Bog" spašće rod čovečji u sličnoj opasnosti docnije kao ovaploćeni Bog, kao Bogočovek, rođeni od Prečiste Deve i Duha Svetoga.
O Gospode, koji dade prorocima silu da vide istinu gde dolazi izdaleka, daj i nama silu da usvojimo tu istinu koja je već došla. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za subotu 11. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ogridski i Žički kroz reči proroka Isaije govori o nezahvalnosti, idolopoklonstvu i opasnosti udaljavanja od Gospoda, upućujući opomenu svakom verujućem čoveku.
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
U besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava vezu između nevolje jednog grada i spasenja celog ljudskog roda.
Probajte paprikaš od svežih pečurki po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Treću pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Josifa Isihaste.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Ipolita i Odanije Preobraženja Gospodnjeg po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Adrijan i Natalija. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Zefirina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Na visokom prestolu ukazao mu se Gospod, dok su šestokrilni serafimi objavljivali Njegovu svetost, a vladika Nikolaj objašnjava šta je čoveku zaista dato da vidi.
U besedi za ponedeljak 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj govori o lepoti, raskoši i sujeti, upozoravajući šta se iza spoljašnjeg sjaja može kriti u čovekovoj duši.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 12. sedmice po Duhovima vodi nas mnogo dalje od priče o drevnom idolopoklonstvu i suočava sa pitanjem čemu danas poklanjamo svoje srce.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Probajte paprikaš od svežih pečurki po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Treću pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Josifa Isihaste.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Otac Varsanufije je stradao u blizini Svetog Nikolajevskog hrama, dok su inok Grigorije i izbeglica Andrej Kirijenko sa teškim povredama prevezeni u bolnicu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
