U besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava vezu između nevolje jednog grada i spasenja celog ljudskog roda.
Najveće čudo proročanstva proroka Isaije nije u tome što je izrečeno u času kada je Jerusalim bio pred naizgled neizbežnom propašću, već u tome što je usred tog očajanja najavljen događaj koji će promeniti istoriju čovečanstva. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima otkriva kako se iza reči o devojci koja će začeti i roditi sina krije proročki pogled ka Hristu, Emanuilu, čije ime znači "s nama Bog", i podseća da Božja pomoć dolazi upravo tamo gde čovek više ne vidi izlaz.
"Gle, devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil." (Isa. 7, 14)
Ovo slavno proročanstvo o rođenju Gospoda od Deve izrekao je Bogovidac Isaija u trenutku najvećeg očajanja, u kome se nalazio Jerusalim. Bezbrojna vojska Sirska i Jefremova beše opkolila grad okolo samih zidova gradskih. Car Ahaz, bez vojske i oružja, i Jerusalimljani behu u samrtnom strahu. Srce Ahazovo i srce naroda njegova ustrepta kao drveće u šumi od vjetra.
U tom času krajnjeg očajanja carevog izađe Isaija pred cara i po naredbi Božjoj reče mu: ne boj se, i srce tvoje neka se ne plaši. Pa onda proreče Isaija da neprijatelji neće uzeti Jerusalim. Pa videći da mu car ne poverova, on mu reče da ište znak, čudo, bilo s neba ili sa zemlje.
Ali neverni car ne hte iskati, no osta pri svojoj sumnji. Tada prorok reče da će im Bog dati znak, ma ga i ne iskali. Taj znak odnosi se na udaljena vremena i tiče se spasenja vascelog roda ljudskog.
Devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što će reći: s nama Bog. Zašto prorok ne dade odmah neki znak, da bi car poverovao? Zato što je ono proročanstvo o spasenju Jerusalima u času kada je car mislio da je sve propalo, dovoljno bilo da se pokaže i sila Božja i neverovanje carevo.
A zašto prorok baš u tom času i takvoj prilici iskazuje proročanstvo o rođenju Spasitelja? Zato što će čovečji rod u vreme dolaska Spasitelja biti u istom takvom očajanju, pritešnjen i opkoljen silama demonskim kao što je Jerusalim bio u tome trenutku.
Da li je prorok spomenuo izrikom devojku, a ne ženu? Naravno, devojku je spomenuo. Jer da je reč o ženi, kakvo bi to čudo bilo, i kakav znak? Ne rađaju li se svi ljudi od žene? Sva je težina naglaska na reči devojka. Tako svevideći Bog zna da vezuje blisko sa dalekim, i da ispunjenim jednim proroštvom u sadašnjosti potvrđuje drugo proroštvo u budućnosti.
Emanuil "s nama Bog" spasao je Jerusalim onda kao nevidljivi Bog. Emanuil "s nama Bog" spašće rod čovečji u sličnoj opasnosti docnije kao ovaploćeni Bog, kao Bogočovek, rođeni od Prečiste Deve i Duha Svetoga.
O Gospode, koji dade prorocima silu da vide istinu gde dolazi izdaleka, daj i nama silu da usvojimo tu istinu koja je već došla. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za subotu 11. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ogridski i Žički kroz reči proroka Isaije govori o nezahvalnosti, idolopoklonstvu i opasnosti udaljavanja od Gospoda, upućujući opomenu svakom verujućem čoveku.
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
