Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
Susret Madone i igumana manastira Varlaam, oca Benedikta, bio je mnogo više od uobičajene posete svetske zvezde jednoj od najpoznatijih pravoslavnih svetinja Meteora. U razgovoru koji je, prema rečima igumana, bio ličan i usmeren na duhovne teme, američku pevačicu posebno su zanimali molitva, freske i brojanica koju je monah držao u rukama.
Madona je Manastir Varlam posetila 14. avgusta, uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. U Meteore je stigla iz pravca Krfa, gde je boravila tokom odmora u Grčkoj, a u manastiru se zadržala oko tri sata. Pošto je redovno vreme za posete već bilo završeno, manastir je posebno otvoren za njen dolazak.
Najviše pažnje privukao je njen susret sa igumanom. Otac Benedikt je sada za grčki list „Pravoslavna istina“ otkrio detalje razgovora koji nisu bili poznati javnosti.
- Naš razgovor se sve vreme vrtio oko spasenja naših duša. To ju je zanimalo, na to je želela da usmeri pažnju - rekao je iguman.
Prema njegovim rečima, Madona je u manastir došla nakon što je bio zatvoren za posetioce i ponašala se veoma jednostavno. Imala je, kako kaže, veliki broj pitanja.
- Došla je nakon što je manastir bio zatvoren, sasvim jednostavno. Istina je da je imala veoma mnogo pitanja. U sabornoj crkvi manastira pitala je o freskama. Zatim smo seli u gostoprimnici i razgovarali nasamo - ispričao je otac Benedikt.
Posebno ju je, međutim, zanimala vera iz jednog drugačijeg ugla. Iguman otkriva da ga je pitala o molitvi i brojanici, odnosno molitvenom užetu koje pravoslavni monasi i vernici koriste tokom molitve.
- Pre svega, želela je da vidi i jednu drugačiju stranu vere. Pitala me je o molitvi, o mojoj brojanici - rekao je iguman.
Madona je, kako prenosi otac Benedikt, tokom posete poželela da ostane duže u manastiru.
- Želela sam da ostanem duže, bilo mi je potrebno još vremena ovde - rekla je svojim saradnicima, prema njegovom svedočenju.
Poseta Varlaamu nije bila jedini susret slavne pevačice sa pravoslavnim svetinjama tokom avgusta. Nakon boravka na Krfu, gde je 16. avgusta proslavila 68. rođendan u društvu porodice i prijatelja, Madona je otputovala na Patmos. Tamo je od 17. do 19. avgusta boravila sa sinom Rokom, a posetila je Manastir Svetog Jovana Bogoslova i Pećinu Apokalipse.
Na fotografijama koje je potom objavila vidi se kako u jednom pravoslavnom hramu pali sveću i moli se, sa pokrivenom glavom. Uz fotografije sa Patmosa napisala je da je osećala „Božje prisustvo“ i da je povratak u Grčku sa sinom za nju predstavljao trenutak u kojem se „zatvara krug“.
Njena veza sa Grčkom seže mnogo dalje od ovogodišnjeg odmora. Kako je sama navela, prvi put je u Grčku došla kada je bila trudna sa Rokom, a sada se na Patmos vratila sa njim kao odraslim muškarcem. Uz objavu je dodala i kratku poruku: „Dobro za dušu!“
Tako se ovogodišnji boravak „kraljice popa“ u Grčkoj odvijao između raskošnog rođendanskog slavlja na Krfu i tihih trenutaka u pravoslavnim svetinjama. U Meteorima je razgovarala sa monahom o molitvi i spasenju duše, dok je na Patmosu sama govorila o Božjem prisustvu i molitvi.
Susret sa igumanom manastira Varlaam zato je otvorio i drugačiju priču o njenoj poseti Meteori. Umesto da ostane samo neobičan detalj odmora svetske zvezde, njen razgovor sa monahom pokazao je da su je u drevnoj pravoslavnoj svetinji privukle upravo teme vere, molitve i duhovnog života.
Poglavar Crkve Krita uputio je snažnu poruku Vladi Grčke, upozoravajući da intervencije koje narušavaju Statutarnu povelju i ugrožavaju autonomiju Crkve ne mogu biti tolerisane, naglašavajući principijelnu odbranu crkvene slobode.
Od molitve pred polazak do posete drevnim pravoslavnim hramovima širom Evrope, ovaj vodič otkriva kako vernici mogu da sačuvaju duhovnu vezu i tokom najbezbrižnijih dana u godini.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Maskirani muškarci preko zidina ušli su u Manastir Taksiarha na grčkom ostrvu Serifos, dvojica monaha bili u manastirskom komleksu i ništa nisu primetili.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Uz podršku Eparhije timočke i domaćina iz Grčke, porodice su devet dana uživale na obalama Egejskog mora, obilazile svetinje Olimpijske regije i iz Soluna ponele uspomene koje će dugo pamtiti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
