Posle hodočasničke posete Meteorima, koja je privukla veliku pažnju međunarodnih medija, Madona je tokom boravka u Grčkoj planirala da poseti još jedan pravoslavni hram. Ovoga puta nameravala je da ode u crkvu Presvete Bogorodice u selu Kuramades na Krfu, ali je poseta u poslednjem trenutku otkazana iz bezbednosnih razloga.
Madona je tokom boravka na Krfu izrazila želju da poseti hram u Kuramadesima, gde je proslavila i rođendan. Poseta je organizovana diskretno, a tamošnji sveštenik otvorio je crkvu posebno zbog njenog dolaska i čekao je da stigne.
Vest o Madoninom dolasku brzo se proširila
Plan je, međutim, morao da bude promenjen kada je informacija o Madoninom prisustvu počela da se širi među meštanima. Ubrzo su ljudi počeli da se okupljaju u selu, što je izazvalo zabrinutost njenog tima za bezbednost.
Madonini saradnici su rekli da su se za kratko vreme u selu okupili brojni ljudi.
- Počeli su da se okupljaju ljudi u selu i da se širi informacija da smo ovde. Iz bezbednosnih razloga odlučili smo da ne idemo u crkvu - naveli su njeni saradnici, prenosi vimaorthodoxias.gr.
Zbog toga Madona na kraju nije otišla do hrama, iako je sve bilo pripremljeno za njenu posetu. Umesto toga, otišla je na ručak.
Posle Meteora, pažnja javnosti usmerena i na Krf
Njena planirana poseta Krfu usledila je svega nekoliko dana nakon što je njen boravak na Meteorima privukao pažnju svetskih medija.
Madona se tada pojavila u manastiru Varlaam odevena u belo, a njene fotografije iz jednog od najpoznatijih monaških odredišta pravoslavnog sveta obišle su međunarodne medije.
I na Krfu je želela da poseti pravoslavni hram. Međutim, kada se pročulo da se nalazi u selu Kuramades, njeno obezbeđenje procenilo je da bi odlazak u crkvu mogao da predstavlja bezbednosni rizik.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Uz podršku Eparhije timočke i domaćina iz Grčke, porodice su devet dana uživale na obalama Egejskog mora, obilazile svetinje Olimpijske regije i iz Soluna ponele uspomene koje će dugo pamtiti.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
