Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Grčki parlament usvojio je novi zakon Ministarstva kulture kojim se menjaju određeni načini upravljanja, predstavljanja i ekonomskog korišćenja kulturne baštine. Najvažnija novina je osnivanje akcionarskog društva „Hellenic Heritage Organisation“, koje će delovati kao operativna podrška Organizaciji za upravljanje i razvoj kulturnih resursa (ODAP), državnom telu zaduženom za upravljanje prihodima i uslugama povezanim sa kulturnim dobrima.
Nova organizacija, međutim, neće postati vlasnik spomenika kulture, crkava, manastira niti drugih kulturnih dobara. Vlasništvo ostaje postojećim vlasnicima, dok se zaštita kulturne baštine i dalje uređuje Ustavom Grčke i zakonima o zaštiti arheoloških i istorijskih spomenika.
Za Grčku pravoslavnu crkvu i manastire važno pitanje jeste da li će nova ovlašćenja države uticati na hramove, manastirske komplekse, vizantijske ikone, rukopise, crkvene riznice i nepokretnu imovinu koja ima status zaštićenog kulturnog dobra.
Prema odredbama novog zakona, takva opasnost ne postoji, jer se vlasništvo nad crkvenom imovinom ne prenosi na novu organizaciju. Crkve i manastiri ostaju vlasnici svoje imovine, dok se način njene zaštite i dalje uređuje postojećim propisima.
Brojni hramovi i manastirski kompleksi u Grčkoj imaju dvostruki značaj: oni su mesta na kojima se i dalje služi bogosluženje, ali istovremeno predstavljaju spomenike velike istorijske i umetničke vrednosti. Zbog toga su i do sada za obnovu, konzervaciju, osvetljenje ili postavljanje novih sadržaja bile potrebne saglasnosti crkvenih vlasti i nadležnih službi Ministarstva kulture.
Novi zakon može da donese dodatne mogućnosti za digitalno predstavljanje kulturne baštine, izradu vernih kopija umetničkih dela, razvoj prodajnih prostora u okviru poseta kulturnim lokalitetima i poboljšanje uslova za hodočasnike i turiste.
Ipak, nova organizacija neće moći da raspolaže ikonama, svetim relikvijama, rukopisima ili manastirskom imovinom bez saglasnosti nadležnih crkvenih institucija i bez sprovođenja procedura koje već postoje u oblasti zaštite kulturnih dobara.
Posebna pažnja biće potrebna kada je reč o komercijalnoj upotrebi fotografija, naziva i prikaza crkvenih spomenika. Razlika je između predstavljanja kulturnog značaja nekog hrama ili manastira i korišćenja njegove duhovne i verske simbolike u tržišne svrhe. Zbog toga će biti neophodni jasni ugovori, kontrola sadržaja i poštovanje svetog karaktera crkvenih prostora.
Pitanje Svete Gore ima dodatnu težinu zbog njenog posebnog položaja. Atonska monaška zajednica, poznata kao Sveta Gora, ima ustavom zagarantovan stepen samouprave u okviru grčke države. Njom upravlja Sveta opština, telo koje čine predstavnici dvadeset svetogorskih manastira, dok je u duhovnom pogledu povezana sa Vaseljenskom patrijaršijom u Carigradu.
Svetogorski manastiri samostalno upravljaju svojom imovinom, bibliotekama, arhivima i drevnim riznicama koje sadrže neke od najvrednijih primera pravoslavne umetnosti i hrišćanske kulturne baštine.
Zbog toga nova državna organizacija ne može automatski da preuzme upravljanje svetogorskim manastirima, njihovim riznicama ili prostorima koje posećuju hodočasnici. Svaka eventualna saradnja mora da poštuje poseban pravni položaj Svete Gore, prava manastira na sopstvenu imovinu, odluke Svete opštine i pravila zaštite svetogorskih spomenika.
Novi zakon ipak može da bude koristan u oblastima kao što su digitalizacija starih rukopisa, međunarodno predstavljanje svetogorske baštine, zaštita umetničkih dela i izrada odobrenih kopija dragocenih predmeta.
Najvažnije pitanje jeste pronalaženje ravnoteže između bolje zaštite kulturnog nasleđa i njegovog predstavljanja javnosti, a da se pritom ne ugrozi duhovni i monaški karakter Svete Gore. Ona ne sme postati samo turistička destinacija, već mora ostati ono što vekovima jeste, mesto molitve i monaškog života.
Za Crkvu i Svetu Goru novi zakon ne predstavlja promenu vlasništva nad svetinjama i crkvenom imovinom. On, međutim, otvara mogućnost za nove oblike saradnje države i crkvenih institucija. Njegova stvarna primena zavisiće od budućih odluka, ugovora i stepena poštovanja crkvene samostalnosti.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Na stenama koje se obrušavaju ka Egejskom moru, u mreži lanaca, merdevina i čekrka, Karulja čuva život sveden na tišinu, molitvu i odricanje kakvo se retko može videti.
Više od 163.000 putnika krenulo je ka svetogorskim manastirima za manje od šest meseci, ali se iza povećanog interesovanja kriju velike promene među poklonicima i višegodišnji problemi sa prevozom gostiju.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Više od jednog veka zaboravljen letak iz manastirske apoteke opisuje napitak od koke i kole, čiji sastav podseća na recept iz kojeg je kasnije nastala Koka-kola, otvarajući veliku istorijsku misteriju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Vatrogasna služba u Kareji pojačala pripravnost, kontrolišu se putevi, održavaju vežbe i uvode novi sistemi za rano otkrivanje dima.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Snažan udar od 4,9 stepeni pokrenuo je seriju slabijih potresa u kratkom razmaku, dok stručnjaci prate razvoj situacije i upozoravaju da će naredni sati biti ključni, iako za sada nema izveštaja o šteti i povređenima.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Otac Hrizostom je naglasio da temelj svakodnevne molitve treba da budu reči kojima čovek traži Božiju milost, oproštaj grehova i spasenje, kako za sebe, tako i za svoje bližnje.
Sveti oci učili su da hrišćanin ne sme da gradi svoje odnose na praznim rečima i prolaznim pohvalama.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Jednostavan obrok za post na vodi priprema se od sastojaka koje gotovo svi imaju kod kuće, a retko se pojavljuje na savremenim kulinarskim sajtovima.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
