Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Reči molitve lako mogu da postanu navika. Izgovaramo ih brzo, dok nam misli odlaze na ono što nas je tog dana opteretilo ili na ono što nas tek čeka. Tada se molimo usnama, ali nam je pažnja negde drugde. Kako se moliti tako da reči ne ostanu samo izgovorene, već da dotaknu srce, objašnjavao je Sveti Porfirije Kavsokalivit kroz jednostavnu i upečatljivu pouku.
Za ovog svetitelja, Isusova molitva nije bila stvar brzine, broja ponavljanja ili velikog napora. Važno je bilo sa kakvim osećanjem čovek izgovara ime Hristovo i koliko je u tom trenutku prisutan u molitvi. Zato je savetovao da se molitva izgovara tiho i nežno, poput majke koja šapuće svom detetu.
- Da bi Isusova molitva donela plod, izgovarajte je tiho, meko, bez naprezanja glasnih žica ili uma. Kao kada majka tiho šapuće iznad kolevke svog zaspalog deteta: "Dušo moja, zlato moje..." Eto, sa takvom nežnošću i ljubavlju treba govoriti: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." Tada ime Hristovo silazi direktno u srce i donosi umiljenje - govorio je Sveti Porfirije Kavsokalivit.
U ovoj kratkoj pouci nema poziva na forsiranje niti na komplikovanje molitve. Sveti Porfirije pažnju usmerava na nežnost, ljubav i unutrašnju sabranost. Za njega, molitva nije bila samo niz izgovorenih reči, već obraćanje Hristu sa poverenjem.
Zato je njegovo poređenje sa majkom koja šapuće nad kolevkom toliko upečatljivo. Ono pokazuje kakav odnos prema molitvi svetitelj savetuje: bez žurbe, bez unutrašnje napetosti i bez potrebe da se bilo šta na silu postigne. Nekoliko poznatih reči tada dobija drugačiju težinu, jer se izgovaraju sa pažnjom i ljubavlju.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 176 (4,6-15)
6. Jer Bog koji reče da iz tame zasija svetlost, On zasija u srcima našim radi prosvetljenja znanja slave Božije u licu Isusa Hrista. 7. A ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da preizobilje sile bude od Boga, a ne od nas. 8. Svačim smo ugnjetavani, ali ne potišteni; zbunjivani. ali ne očajni; 9. Progonjeni, ali nismo ostavljeni; oboreni, ali ne pogubljeni; 10. Svagda noseći na telu umiranje Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našemu pokaže.
11. Jer mi živi stalno se predajemo na smrt za Isusa, da se i život Isusov javi u smrtnome telu našem. 12. Tako da smrt dejstvuje u nama, a život u vama.13. Imajući pak isti duh vere kao što je napisano: „Verovah, zato govorih.” I mi verujemo, zato i govorimo. 14. Znajući da će Onaj koji vaskrse Gospoda Isusa, i nas vaskrsnuti kroz Isusa, i preda se postaviti s vama. 15. Jer je sve vas radi, da blagodat umnožena kroz mnoge preizobiluje blagodarenjem na slavu Božiju.
Jevanđelje po Mateju, začalo 92. (22,36-46)
36. „Učitelju, koja je zapovest najveća u Zakonu?“ 37. A Isus mu reče: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.“ 38. Ovo je prva i najveća zapovest. 39. A druga je kao i ova:„Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.“ 40. O ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci.“ 41. A kada se sabraše fariseji, upita ih Isus
42. govoreći: „Šta mislite za Hrista? Čiji je sin?“ Rekoše mu: „Davidov.“ 43. Reče im: „Kako, dakle, David njega u Duhu naziva Gospodom govoreći: 44. 'Reče Gospod Gospodu mojemu: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?' 45. Kada, dakle, David naziva njega Gospodom, kako mu je sin?“ 46. I niko mu ne mogaše odgovoriti ni reč; niti smede ko od toga dana da ga zapita više.
BONUS VIDEO
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Veliki svetitelj otkriva kako se ono čemu popuštamo u ranim godinama pretvara u navike, strasti i terete od kojih se kasnije mnogo teže oslobađamo.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Mitropolit mileševski Atanasije poželeo učenicima da budu radost svojim roditeljima, zavičaju, Srbiji i Srpskoj crkvi, a nakon molitve deca su primila blagoslov i prigodne poklone
U gradu u kojem pravoslavni život traje vekovima, svečani doček poglavara Srpske pravoslavne crkve bio je povod da se otvori i pitanje izgradnje novog bogoslužbenog prostora za sve brojniju zajednicu.
Jedni su podizali i obnavljali svetinje, drugi se odricali visokih položaja i birali samoću, a jedan je zbog vere završio na vešalima, ostavljajući iza sebe priče koje i danas pamti Crkva.
Susret vernika, sveštenstva i poglavara Srpske pravoslavne crkve uoči velikog jubileja Sabornog hrama u Ljubljani.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve ukazao je da zavisnost nije vezana samo za alkohol, već da čovek može izgubiti slobodu i kada više ne uspeva da kontroliše vreme provedeno uz ekran, društvene mreže i elektronske igre.
Duhovnici stalno upozoravaju na opasnost nemarnog odnosa prema ispovesti i pričešću.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Đaci osnovnih i srednjih škola sa svojim veroučiteljima okupiće se u zavetnom hramu na molitvi za mudrost, istrajnost i napredak u učenju.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
