Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Reči molitve lako mogu da postanu navika. Izgovaramo ih brzo, dok nam misli odlaze na ono što nas je tog dana opteretilo ili na ono što nas tek čeka. Tada se molimo usnama, ali nam je pažnja negde drugde. Kako se moliti tako da reči ne ostanu samo izgovorene, već da dotaknu srce, objašnjavao je Sveti Porfirije Kavsokalivit kroz jednostavnu i upečatljivu pouku.
Za ovog svetitelja, Isusova molitva nije bila stvar brzine, broja ponavljanja ili velikog napora. Važno je bilo sa kakvim osećanjem čovek izgovara ime Hristovo i koliko je u tom trenutku prisutan u molitvi. Zato je savetovao da se molitva izgovara tiho i nežno, poput majke koja šapuće svom detetu.
- Da bi Isusova molitva donela plod, izgovarajte je tiho, meko, bez naprezanja glasnih žica ili uma. Kao kada majka tiho šapuće iznad kolevke svog zaspalog deteta: "Dušo moja, zlato moje..." Eto, sa takvom nežnošću i ljubavlju treba govoriti: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." Tada ime Hristovo silazi direktno u srce i donosi umiljenje - govorio je Sveti Porfirije Kavsokalivit.
U ovoj kratkoj pouci nema poziva na forsiranje niti na komplikovanje molitve. Sveti Porfirije pažnju usmerava na nežnost, ljubav i unutrašnju sabranost. Za njega, molitva nije bila samo niz izgovorenih reči, već obraćanje Hristu sa poverenjem.
Zato je njegovo poređenje sa majkom koja šapuće nad kolevkom toliko upečatljivo. Ono pokazuje kakav odnos prema molitvi svetitelj savetuje: bez žurbe, bez unutrašnje napetosti i bez potrebe da se bilo šta na silu postigne. Nekoliko poznatih reči tada dobija drugačiju težinu, jer se izgovaraju sa pažnjom i ljubavlju.
Čitanje Jevanđelja za nedelju 15. sedmice po Duhovima
Foto: SPC
Jevanđelje
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 176 (4,6-15)
6. Jer Bog koji reče da iz tame zasija svetlost, On zasija u srcima našim radi prosvetljenja znanja slave Božije u licu Isusa Hrista. 7. A ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da preizobilje sile bude od Boga, a ne od nas. 8. Svačim smo ugnjetavani, ali ne potišteni; zbunjivani. ali ne očajni; 9. Progonjeni, ali nismo ostavljeni; oboreni, ali ne pogubljeni; 10. Svagda noseći na telu umiranje Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našemu pokaže.
11. Jer mi živi stalno se predajemo na smrt za Isusa, da se i život Isusov javi u smrtnome telu našem. 12. Tako da smrt dejstvuje u nama, a život u vama.13. Imajući pak isti duh vere kao što je napisano: „Verovah, zato govorih.” I mi verujemo, zato i govorimo. 14. Znajući da će Onaj koji vaskrse Gospoda Isusa, i nas vaskrsnuti kroz Isusa, i preda se postaviti s vama. 15. Jer je sve vas radi, da blagodat umnožena kroz mnoge preizobiluje blagodarenjem na slavu Božiju.
Jevanđelje po Mateju, začalo 92. (22,36-46)
36. „Učitelju, koja je zapovest najveća u Zakonu?“ 37. A Isus mu reče: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.“ 38. Ovo je prva i najveća zapovest. 39. A druga je kao i ova:„Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.“ 40. O ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci.“ 41. A kada se sabraše fariseji, upita ih Isus
42. govoreći: „Šta mislite za Hrista? Čiji je sin?“ Rekoše mu: „Davidov.“ 43. Reče im: „Kako, dakle, David njega u Duhu naziva Gospodom govoreći: 44. 'Reče Gospod Gospodu mojemu: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?' 45. Kada, dakle, David naziva njega Gospodom, kako mu je sin?“ 46. I niko mu ne mogaše odgovoriti ni reč; niti smede ko od toga dana da ga zapita više.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz biblijske primere objašnjava kako anđeli pomažu pravednicima i zašto su vera, molitva i pokajanje važni za Božju milost.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
