Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Često želimo da pomognemo čoveku koji pati, ali ne znamo šta da učinimo kada reči nisu dovoljne, a njegove probleme ne možemo da rešimo. U takvim trenucima jedna pouka Svetog Porfirija Kavsokalivita podseća na snagu molitve za bližnjeg. Prema njegovim rečima, iskrena molitva i dobra namera mogu mu doneti pomoć, utehu i snagu.
- Kada se čovjek moli za svoga bližnjeg, iz njega ishodi jedna dobra sila, koja odlazi ka njemu, iscjeljuje ga, ukrepljuje i oživljava. Zaista, onaj ko u sebi nosi dobro, tu dobru silu tajanstveno i blago prenosi na druge. On šalje svome bližnjem svjetlost koja oko njega stvara krug zaštite i čuva ga od zla. Kada prema drugome imamo dobru i blagonaklonu namjeru i molimo se za njega, iscjeljujemo ga i pomažemo mu da se približi Bogu - govorio je Sveti Porfirije Kavsokalivit.
U ovoj pouci Sveti Porfirije govori o snazi dobra koje čovek može da prenese na drugoga, bez pritiska i nametanja. Kada se molimo za bližnjeg, ne pokušavamo da upravljamo njegovim životom niti da ga menjamo po svojoj meri. Umesto toga, pred Boga iznosimo njegovu muku i želimo mu dobro.
Zato molitva za drugoga nije samo nekoliko izgovorenih reči. Ona pokazuje da nam je do njega zaista stalo. Čoveku možda ne možemo da uklonimo problem, pronađemo rešenje ili promenimo okolnosti, ali možemo da ga pomenemo u molitvi. Prema pouci Svetog Porfirija, upravo tako naše dobro može postati pomoć drugome.
Čitanje Jevanđelja za subotu 11. sedmice po Duhovima
Shutterstock/Terelyuk
Jevanđelje
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 123 (1,3-9)
3. Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista. 4. Blagodarim neprestano Bogu mojemu za vas, na blagodati Božijoj koja vam je data u Hristu Isusu, 5. što se u svemu obogatiste u njemu, u svakoj reči i svakom znanju, 6. kao što se svedočanstvo Hristovo utvrdi u vama; 7. tako da ne oskudevate ni u jednom blagodatnom daru, vi koji čekate otkrivenje Gospoda našega Isusa Hrista, 8. koji će vas i utvrditi do kraja da budete besprekorni na dan Gospoda našega Isusa Hrista. 9. Veran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina svoga Isusa Hrista, Gospoda našega.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 78. (19,3-12)
3. I pristupiše mu fariseji da ga kušaju, i rekoše mu: Je li dopušteno čovjeku otpustiti ženu svoju za svaku krivicu? 4. A on odgovarajući reče im: Niste li čitali da je njih Tvorac od početka stvorio muško i žensko? 5. I rekao: Zbog toga će ostaviti čovjek oca svojega i mater, i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo, 6. Tako da nisu više dvoje, nego jedno telo; a što je Bog sastavio čovjek da ne rastavlja. 7. Rekoše mu: Što onda Mojsej zapovjedi da se dade knjiga otpusna i da se ona otpusti?
8. Reče im: Vama je Mojsej dopustio po okorjelosti srca vašega da otpuštate žene svoje; a iz početka nije bilo tako. 9. A ja vam kažem: Ko otpusti ženu svoju, osim za preljubu, i oženi se drugom, čini preljubu; i ko se oženi otpuštenicom, čini preljubu. 10. Rekoše mu učenici njegovi: Ako je tako čovjeku sa ženom, nije dobro ženiti se. 11. A on im reče: Ne mogu svi primiti tu reč do oni kojima je dano. 12. Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili Carstva radi nebeskoga. Ko može primiti, neka primi!
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
