Veliki duhovnik 20. veka objasnio je zašto prihvatanje bližnjeg predstavlja pravi put ljubavi i ukazao na grešku koju ljudi najčešće prave u odnosima.
Najviše sukoba među ljudima ne nastaje zato što ne vidimo tuđe slabosti, već zato što teško primećujemo sopstvene. U porodici, među prijateljima, pa čak i među vernicima, lako postajemo sudije tuđih postupaka, navika i karaktera, dok sopstvene slabosti ostaju po strani. Na pitanje kako voleti čoveka koji nije onakav kakav bismo želeli da bude, odgovor nudi jedna pouka starca Jefrema Arizonskog, koji je govorio o prihvatanju bližnjih i opasnosti skrivene u želji da ih preoblikujemo prema sopstvenim merilima.
- Ako voliš nekoga takvog kakav jeste, onda ga voliš. Ako pokušaš da ga radikalno promeniš, onda voliš sebe. To je sve. Iako smo svi ranjeni, prekriveni ranama i pogođeni grehom, i dalje sudimo drugima. U bolnici su svi bolesni, ali niko ko je bolestan ne sudi drugom. Niko ne kritikuje svog bližnjeg: "Bolestan si!" jer vidi da je i sam bolestan. Ali mi, iako smo još uvek bolesni duhom, ipak ranjavamo jedni druge. To je kao da neko koga boli oko sudi nekome koga bole pluća. To je ono što mi, nesrećnici, radimo, a da to čak ni ne primećujemo - govorio je starac Jefrem Arizonski.
Ove reči podsećaju da hrišćanska ljubav nije pokušaj da drugog oblikujemo prema sopstvenim očekivanjima, već spremnost da u njemu vidimo čoveka koji, kao i mi, nosi svoje borbe. Pravo ispravljanje počinje onda kada prvo prepoznamo sopstvene rane, a ne kada tražimo tuđe.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 169 (1,12-20)
12. Jer je ovo naša hvala, svedočanstvo savesti naše, da u prostoti i iskrenosti Božijoj, ne po mudrosti telesnoj, nego po blagodati Božijoj živesmo u svetu, a osobito prema vama. 13. Jer vam drugo ne pišemo nego što čitate i što razumete, a nadam se da ćete i do kraja razumeti, 14. kao što nas unekoliko i razumeste, da smo mi vaša hvala, kao i vi naša, u dan Gospoda Isusa.
15. I u ovom pouzdanju htedoh doći prvo vama, da drugu blagodat imate; 16. i posle vas da odem u Makedoniju, i opet iz Makedonije da dođem vama, i vi da me otpratite u Judeju. 17. Želeći, dakle, ovo zar lakomisleno postupih? Ili ovo što se odlučujem, po telu se odlučujem, da bude kod mene i da da, i ne ne? 18. Ali je Bog veran, da reč naša vama ne postade da i ne. 19. Jer Sin Božiji Isus Hristos, koga mi vama propovedasmo, ja i Siluan i Timotej, ne postade da i ne, nego u Njemu postade da. 20. Jer koliko je obećanja Božijih, u Njemu su da, i u Njemu su amin, Bogu na slavu kroz nas.
Jevanđelje po Mateju, začalo 91. (22,23-33)
23. U taj isti dan pristupiše mu sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše ga 24. Govoreći: „Učitelju, Mojsej reče: ‘Ako umre ko bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i podigne seme bratu svome.‘ 25. U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svome. 26. A tako i drugi, i treći, sve do sedmoga.
27. A posle sviju umre i žena. 28. O vaskrsenju, dakle, kojega će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.” 29. A Isus odgovarajući reče im: „Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božije. 30. Jer o vaskrsenju niti se žene niti se udaju, nego su kao anđeli Božiji na nebu. 31. A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći: 32. Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Bog nije Bog mrtvih, nego živih.” 33. I narod čuvši divljaše se nauci njegovoj.
Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
Svetogorski starac u knjizi „Povratak Bogu – od zemlje ka Nebu“ otkrio je zašto čovek, uprkos obilju, često gubi pravi mir.
Veliki duhovnik 20. veka objasnio je zašto prihvatanje bližnjeg predstavlja pravi put ljubavi i ukazao na grešku koju ljudi najčešće prave u odnosima.
Na skupu pro-LGBT katoličke organizacije u Meksiku, biskup Vera Lopes rekao je da seksualna orijentacija pripada ljudskoj prirodi, što je otvorilo raspravu o granicama pastoralnog pristupa i tradicionalnog crkvenog učenja.
Lopovi odneli mošti Svetog Martina Turskog iz hrama u Nemačkoj, a iza njih ostali razbijeno staklo i tragovi koji bi mogli pomoći istražiteljima da otkriju identitet osumnjičenih.
Sveta Ana je majka Presvete Bogorodice.
Otac Džon Brek, profesor i pisac, govorio je o svom traganju za smislom vere, susretu sa pravoslavnim predanjem i gubitku osećaja za molitvu, tišinu i Božiju tajnu u savremenom svetu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Jedna od pouka velikog pravoslavnog duhovnika otkriva zašto čovek često vodi najteže borbe sa sopstvenim mislima, a ne sa onim što se zaista dogodilo.
U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
Otac Džon Brek, profesor i pisac, govorio je o svom traganju za smislom vere, susretu sa pravoslavnim predanjem i gubitku osećaja za molitvu, tišinu i Božiju tajnu u savremenom svetu.
Ništa se ne dešava bez Božijeg dopuštenja, govorio je starac Jefrem.
Crkva nije prostor za odmor, već mesto susreta čoveka sa Bogom.
Njihovo poreklo vodi do Hrista i apostola, a njihovo značenje vekovima ostaje temelj duhovnog života pravoslavnih hrišćana.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Crkva nije prostor za odmor, već mesto susreta čoveka sa Bogom.
Parena torta nije osvajala izgledom, već mirisom, jednostavnošću i ukusom koji se dugo pamti.
Njihovo poreklo vodi do Hrista i apostola, a njihovo značenje vekovima ostaje temelj duhovnog života pravoslavnih hrišćana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
