Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Kada se čovek nađe pred nevoljom, prvo pitanje koje često izgovori jeste: „Zašto se ovo meni događa?“ Teški trenuci, nepravde, bolesti i razočaranja mogu da poljuljaju mir duše i probude osećaj usamljenosti ili ogorčenosti. Ipak, u pravoslavnom predanju iskušenja se ne posmatraju samo kao udarci i prepreke. Sveti Nektarije Eginski u jednoj svojoj pouci objašnjava da ona mogu da otkriju ono što je u čoveku skriveno i pomognu mu da se suoči sa sopstvenim slabostima.
Sveti Nektarije Eginski, veliki grčki svetitelj 20. veka, podseća da iskušenja nisu samo teškoće koje treba pretrpeti, već i prilike za duhovno sazrevanje. Ona otkrivaju unutrašnje borbe i slabosti, ali istovremeno uče čoveka da svoju nadu ne zasniva samo na sopstvenoj snazi, već na pomoći Božijoj.
- Iskušenja se šalju da bi se otkrile skrivene strasti i da bi čovek mogao da se bori s njima, kako bi se tako iscelila duša. I ona su takođe znak milosti Božije; zato se s poverenjem predaj u ruke Božije i moli Njegovu pomoć, da te ukrepi u tvojoj borbi. Nada u Boga nikada ne dovodi do očajanja. Iskušenja donose smirenoumlje. Bog zna koliko svako od nas može da podnese i dopušta iskušenja prema našim snagama. Ali i mi treba da pazimo da budemo budni i pažljivi, da sami sebe ne uvedemo u iskušenje.
Pouzdajte se u Boga Blagoga, Krepkoga, Živoga, i On će vas privesti u mesto pokoja. Pamtite da posle iskušenja dolazi duhovna radost i da Gospod motri na one koji podnose iskušenja i stradanja radi Njegove ljubavi. Zato ne malodušite i ne bojte se.
Ne želim da stradate i da se smućujete zbog svega što se događa protiv vaše volje, ma koliko ona bila opravdana. Takva patnja svedoči o postojanju egoizma. Pazite na egoizam koji se krije pod maskom pravednosti. Pazite i na neumesno žaljenje koje se rađa posle pravednog razobličenja. Prekomerna žalost je iskušenje. Jedina istinska žalost jeste ona koja nastaje kada duboko spoznamo žalosno stanje svoje duše. Sve ostale žalosti nemaju nikakve veze sa blagodaću Božijom.
Trudite se da čuvate srce, da biste sačuvali radost Duha Svetoga i ne dozvolili lukavome da u nas uliva svoj otrov. Budite pažljivi da se raj, koji je u vama, ne pretvori u pakao - govorio je Sveti Nektarije Eginski.
Pouka Svetog Nektarija ne poziva čoveka da prihvati patnju kao nešto poželjno, već da kroz nju ne izgubi unutrašnji mir i poverenje u Boga. Iskušenja se ne mere samo onim što nam se događa, već i načinom na koji na njih odgovaramo. Ako čovek sačuva srce od ogorčenosti, straha i samosažaljenja, čak i težak period može postati prilika za duhovno sazrevanje, a ne razlog za udaljavanje od Boga.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 161 (15,29-38)
29. Inače, šta će činiti oni koji se krštavaju za mrtve; ako mrtvi uopšte ne vaskrsavaju? Zašto se i krštavaju za mrtve? 30. Zašto se i mi izlažemo opasnosti svaki čas? 31. Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše pohvale, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem. 32. Jer ako se po čoveku borih sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist? Ako mrtvi ne ustaju - da jedemo i pijemo, jer sutra ćemo umreti!
33. Ne varajte se: Zli razgovori kvare dobre običaje. 34. Otreznite se kao što treba, i ne grešite; jer neki ne poznaju Boga; na sramotu vama kažem. 35. Ali reći će neko: „Kako će ustati mrtvi? I u kakvom će telu doći?” 36. Bezumniče, ono što ti seješ neće oživeti ako ne umre. 37. I što seješ, ne seješ telo koje će nastati, nego golo zrno, bilo pšenično ili neko drugo. 38. A Bog mu daje telo kako hoće, i svakome semenu svoje telo.
Jevanđelje po Mateju, začalo 85. (21,23-27)
23. I kad uđe u hram i stade učiti, pristupiše mu prvosveštenici i starešine narodne govoreći: „Kakvom vlašću to činiš? I ko ti dade tu vlast?” 24. A Isus odgovarajući reče im: „I ja ću vas upitati jednu reč, koju ako mi kažete, i ja ću vama reći kakvom vlašću ovo činim. 25. Krštenje Jovanovo otkuda beše? S neba, ili od ljudi?” A oni razmišljahu u sebi govoreći: „Ako kažemo: s neba, reći će nam: ‘Zašto mu, dakle, ne verovaste?‘ 26. Ako li rečemo: ‘Od ljudi‘, bojimo se naroda; jer svi Jovana drže za proroka.” 27. I odgovarajući Isusu rekoše: „Ne znamo.” Reče i on njima: „Ni ja vama neću kazati kakvom vlašću ovo činim.”
Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.
Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Posle greške mnogi ostaju zarobljeni u krivici i beznađu, ali veliki gruzijski svetitelj podseća da pravi put nije očajavanje, već iskreno pokajanje i hrabar povratak Bogu
Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
Praznik Svete Marije Magdaline posebno se proslavlja u Simonopetri, jer se u ovom manastiru čuva njena sveta ruka, pred kojom se vekovima mole pravoslavni vernici.
Otac Andrej kaže da se duhovno stanje čoveka prepoznaje po njegovom ponašanju prema bližnjima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sve više ljudi ulazi u veze iz straha od samoće, a ne iz istinske spremnosti da voli. Pouka jednog od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja pokazuje zbog čega ljubav dolazi tek kada prestane da bude odgovor na sopstveni strah.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
Otac Andrej kaže da se duhovno stanje čoveka prepoznaje po njegovom ponašanju prema bližnjima.
Govoreći o vernicima koji tokom posete svetinjama odmah posežu za telefonima, igumanija je istakla da takva praksa odvlači pažnju od onoga zbog čega se u crkvu dolazi - molitve.
Crkva uči da je unutrašnja borba sastavni deo duhovnog života, ali i da nijedna loša misao nije jača od Božje blagodati ukoliko joj čovek otvori svoje srce.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Crkva uči da je unutrašnja borba sastavni deo duhovnog života, ali i da nijedna loša misao nije jača od Božje blagodati ukoliko joj čovek otvori svoje srce.
Zašto postoje dogmati, kanoni i crkveni običaji, šta vernici često pogrešno razumeju i kako pravila mogu postati put ka duhovnoj slobodi, a ne prepreka na putu vere?
Ova puta iz južnjačke kuhinje osvaja jednostavnošću i posebnim načinom pripreme: testo se seče pre pečenja, a nekoliko domaćih sastojaka pretvara je u ukusan obrok za porodičnu trpezu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
