Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
U životu svakog pravoslavnog hrišćanina postoje trenuci kada se posebno pripremamo za susret sa Gospodom.
Praznici nas podsećaju na najvažnije događaje iz života Hrista i Crkve, a jedan od najuzvišenijih trenutaka jeste pristupanje Svetoj tajni pričešća.
Ipak, Crkva nas uči da pričešću ne treba pristupati samo zato što je praznik, niti iz navike koja se vremenom može pretvoriti u puku formu.
Sveta tajna evharistije jeste središte života Crkve. Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Zato duhovna priprema nije samo ispunjavanje određenih pravila, već unutrašnje okretanje čoveka Bogu.
Posebno je važno da čovek pred pričešće ispita svoje srce, da se pomiri sa bližnjima, oprosti uvrede i iskreno se pokaje zbog svojih grehova.
Post, molitva i ispovest imaju svoj smisao upravo u tome da čoveka probude i podsete kome pristupa. Bez takve pripreme lako je da sveta tajna postane samo spoljašnji čin, lišen dubokog odnosa prema Gospodu.
O ozbiljnosti pristupanja svetim tajnama govorio je i starac Samson Sivers, upozoravajući vernike da se pričešću ne sme pristupati površno i bez strahopoštovanja:
- Bliži se neki praznik, a mi imamo običaj da pristupimo svetim Histovim tajnama, ali to činimo bez ikakvog truda na očišćenju srca. Zato posle pričešća bivamo sumorni, utučeni i ophrvani tugom, i pitamo se zašto. Pričešće radi običaja i radi praznika, forme radi je kada postoji nemar prema samom Gospodu Bogu, i predstavlja odsustvo strahopoštovanja, drskost, nepobožnost, maloverje i bezverje. Bojte se kao neke strašne smrtonosne bolesti toga da se pričešćujete na sud ili osudu svetim Hristovim tajnama.
Bonus video
Pričešće u pravoslavlju nije običaj, niti formalnost, već susret sa živim Bogom.
Sveto pričešće nije nagrada za besprekorne, nego lek i sila za one koji se bore, istakao je otac Dejan.
Vernici često zanemare kako prilaze Svetoj čaši.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
Testo se zamesi od nekoliko sastojaka, oblikuje za čas i kratko peče, a tokom posta mast može da se zameni posnim margarinom.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Iako ;ovek zabrinutost često doživljava kao znak odgovornosti, ona može prerasti u stalnu unutrašnju napetost.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
