Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
U životu svakog pravoslavnog hrišćanina postoje trenuci kada se posebno pripremamo za susret sa Gospodom.
Praznici nas podsećaju na najvažnije događaje iz života Hrista i Crkve, a jedan od najuzvišenijih trenutaka jeste pristupanje Svetoj tajni pričešća.
Ipak, Crkva nas uči da pričešću ne treba pristupati samo zato što je praznik, niti iz navike koja se vremenom može pretvoriti u puku formu.
Sveta tajna evharistije jeste središte života Crkve. Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Zato duhovna priprema nije samo ispunjavanje određenih pravila, već unutrašnje okretanje čoveka Bogu.
Posebno je važno da čovek pred pričešće ispita svoje srce, da se pomiri sa bližnjima, oprosti uvrede i iskreno se pokaje zbog svojih grehova.
Printscreen mitropolija
Pričešću se ne sme pristupati bez pripreme
Post, molitva i ispovest imaju svoj smisao upravo u tome da čoveka probude i podsete kome pristupa. Bez takve pripreme lako je da sveta tajna postane samo spoljašnji čin, lišen dubokog odnosa prema Gospodu.
O ozbiljnosti pristupanja svetim tajnama govorio je i starac Samson Sivers, upozoravajući vernike da se pričešću ne sme pristupati površno i bez strahopoštovanja:
- Bliži se neki praznik, a mi imamo običaj da pristupimo svetim Histovim tajnama, ali to činimo bez ikakvog truda na očišćenju srca. Zato posle pričešća bivamo sumorni, utučeni i ophrvani tugom, i pitamo se zašto. Pričešće radi običaja i radi praznika, forme radi je kada postoji nemar prema samom Gospodu Bogu, i predstavlja odsustvo strahopoštovanja, drskost, nepobožnost, maloverje i bezverje. Bojte se kao neke strašne smrtonosne bolesti toga da se pričešćujete na sud ili osudu svetim Hristovim tajnama.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
U besedi za petak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto čovek ne prepoznaje pogubnost greha i zašto je očišćenje uma prvi korak ka povratku Bogu.
Veliki hrišćanski svetitelj je još početkom 5. veka upozoravao na pogubne posledice lošeg društva i objašnjavao kako tuđe navike mogu promeniti čoveka.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
Svetom arhijerejskom liturgijom, uz sasluženje arhijereja iz tri pomesne crkve, odata je počast duhovniku čija su ljubav prema narodu i apostolska revnost ostavili neizbrisiv trag.
General Aleksus G. Grinkevič i komandant KFOR-a Robert Vergori razgovarali su sa mitropolitom o bezbednosti srpskog naroda, očuvanju manastira Visoki Dečani i uslovima za trajni mir na Kosovu i Metohiji.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
U besedi za petak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto čovek ne prepoznaje pogubnost greha i zašto je očišćenje uma prvi korak ka povratku Bogu.
Veliki hrišćanski svetitelj je još početkom 5. veka upozoravao na pogubne posledice lošeg društva i objašnjavao kako tuđe navike mogu promeniti čoveka.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Osam istorijskih Mercedesa, koje su pape koristile od 1930. godine, izloženo je u Vatikanskim muzejima. Postavka otkriva gotovo vek razvoja papamobila, od luksuznih detalja do savremenih bezbednosnih rešenja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
