Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
U Beloj Vodi svečano je održana 50. "Belovodska rozeta", manifestacija koja već pola veka čuva i promoviše tradiciju kamenorezačkog i vajarskog stvaralaštva ovog kraja. Jubilarno izdanje bilo je prilika da se još jednom istakne značaj umetnosti koja iz kamena oblikuje lepotu, ali i da se oda priznanje ljudima čiji je rad ostavio dubok trag u srpskoj kulturi i duhovnosti.
Ovogodišnji laureat priznanja "Cvet u kamenu" jeste mitropolit kruševački David. Nagrada mu je uručena za lični doprinos razvoju srpske duhovnosti, kulture, umetnosti i nauke.
Manifestacija "Belovodska rozeta" nastala je 1976. godine sa ciljem da se sačuva i promoviše tradicija kamenorezačkog vajarstva karakteristična za Belu Vodu i ovaj deo Srbije. Tokom pet decenija manifestacija je prerasla lokalne okvire, a priznanje „Cvet u kamenu“ postalo je njeno najprepoznatljivije obeležje.
Govoreći o priznanju koje mu je uručeno, mitropolit David nije se zadržao samo na umetničkoj vrednosti „Belovodske rozete“. U njenoj simbolici prepoznao je nešto mnogo dublje, povezujući lepotu sa dobrotom i ljubavlju.
„Belovodska rozeta“ nije samo simbol, ona zrači, spaja i ugrađuje se u naše biće. To je moguće zato što je naše biće prijemčivo za lepotu i dobrotu. Sada smo već uhvatili sebe u koštac i zamku da moramo govoriti o ljubavi. Ogledati se u tajni ljubavi, jer je to simbol, znak za sve i sva jeste ljubav.
U pravoslavnom razumevanju lepota nije odvojena od dobra i istine. Zato je mitropolit David govorio o simbolu koji čoveka povezuje sa lepotom i dobrotom, a zatim je pažnju usmerio ka dubljem pitanju čovekovog odnosa prema Bogu i bližnjima.
Kamen koji umetnik obrađuje i pretvara u umetničko delo tako je postao povod za govor o čovekovom unutrašnjem životu i onome što ga oblikuje. Za mitropolita Davida to je ljubav, koja svoj puni smisao dobija u odnosu prema Bogu i bližnjem.
Ljubav kao put prema Bogu i bližnjem
Mitropolit David je posebno govorio o ljubavi kao temelju odnosa čoveka prema Bogu, drugim ljudima i Crkvi. Istakao je da ona nije tek osećanje, već da kroz nju čovek ostvaruje zajedništvo sa Bogom i bližnjima.
„Svi mi ljudi, svetitelji, ali i nebeska bića, pričesnici smo božanstvene ljubavne energije kojom mi zračimo i delamo. Preko te energije mi istinski opštimo sa Bogom, ljudima, a tako i sa Crkvom. Tajna ljubavi je dvojediljna, usmerena ka Bogu i bližnjima. Ustanovitelj prve Božje zapovesti u ljubavi jeste Gospod Isus Hristos. Tako su i druge zapovesti istovetne prvoj i o njima govore apostoli.
U središtu njegovih reči nalazi se hrišćanska zapovest ljubavi prema Bogu i bližnjem, koju je Gospod Isus Hristos postavio kao osnovu života svojih sledbenika. Zbog toga je i priznanje koje dolazi iz sredine posvećene umetnosti mitropolit David povezao sa pitanjem šta čoveka čini prijemčivim za lepotu, dobrotu i ljubav.
I sama simbolika „Cveta u kamenu“ u tom smislu dobija posebno značenje. Kamen je čvrst i postojan, ali kroz ruke umetnika dobija novi oblik i postaje nosilac lepote. Slično tome, čovek kroz veru, ljubav i život u Crkvi nastoji da svoje biće usmeri ka dobru.
Foto: SPC
Vladika David
"Ljubav je najizloženija zloupotrebi"
Mitropolit David govorio je i o opasnosti da se ljubav zloupotrebi i tako udalji od svog istinskog smisla. Ukazao je na iskušenja koja čoveka navode da prolazna dobra pretpostavi večnim vrednostima.
- Ljubav je najizloženija zloupotrebi. Božiji neprijatelj, ali i naš, đavo, neprijatelj je pre svega božanske ljubavi. Iz mržnje prema Bogu, on donosi smrt prema ljudima. Putem naslade, on uverava naše izvoljenje da izaberemo privremena, a nikako večna dobra. Tako krade našu duševnu želju, a nas udaljava od Božanske ljubavi. U vezi sa svim ovim rečenim, svakako se treba setiti mnogostradalnog Jova. Zahvaljujući njemu, neka za nas kao olakšica važi činjenica da sve što nam se dešava biva sa znanjem i očinjskim dopuštenjem Božjim radi našeg savršenstva, odnosno radi upotpunjenja Bogom - kazao je vladika David.
Podsećanje na mnogostradalnog Jova otvorilo je i pitanje stradanja, iskušenja i poverenja u Boga. Jov u Starom zavetu ostaje primer čoveka koji, uprkos velikim stradanjima, ne prekida svoj odnos sa Bogom. Mitropolit David njegov primer povezuje sa verom u Božije promišljanje i uverenjem da i ono što čovek teško razume može imati smisao u njegovom duhovnom životu.
Pola veka nakon osnivanja, "Belovodska rozeta" i dalje povezuje umetnost sa širim kulturnim i duhovnim nasleđem Srbije. Priznanje "Cvet u kamenu" mitropolitu Davidu nastavilo je niz u kojem su se tokom prethodnih decenija našli književnici, umetnici, naučnici i duhovnici.
Ovogodišnji laureat, međutim, simboliku priznanja nije zadržao u granicama umetnosti. U svom obraćanju govorio je o lepoti koja čoveka otvara za dobrotu, o ljubavi koja ga povezuje sa Bogom i bližnjima i o veri koja i kroz iskušenja traži put ka Bogu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovoj svetlosti na gori Tavor i podsetio vernike da vera nije samo svedočanstvo o prošlom događaju, već poziv da dopustimo Božjoj ljubavi da preobražava, izbavlja i isceljuje naš život.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Patrijarh srpski razgovarao je sa predsednikom slovenačke vlade o položaju Crkve, slobodi veroispovesti i odnosima države i verskih zajednica, na dan kada je obeleženo 90 godina od osnivanja crkve Svetih Kirila i Metodija.
Svečanost je protekla u znaku jubileja svetinje posvećene slovenskim prosvetiteljima, dok je patrijarh srpski u besedi govorio o Hristu, jedinstvu i ljubavi kao suštini hrišćanskog života.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
Patrijarh srpski razgovarao je sa predsednikom slovenačke vlade o položaju Crkve, slobodi veroispovesti i odnosima države i verskih zajednica, na dan kada je obeleženo 90 godina od osnivanja crkve Svetih Kirila i Metodija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
