Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
U Beloj Vodi svečano je održana 50. "Belovodska rozeta", manifestacija koja već pola veka čuva i promoviše tradiciju kamenorezačkog i vajarskog stvaralaštva ovog kraja. Jubilarno izdanje bilo je prilika da se još jednom istakne značaj umetnosti koja iz kamena oblikuje lepotu, ali i da se oda priznanje ljudima čiji je rad ostavio dubok trag u srpskoj kulturi i duhovnosti.
Ovogodišnji laureat priznanja "Cvet u kamenu" jeste mitropolit kruševački David. Nagrada mu je uručena za lični doprinos razvoju srpske duhovnosti, kulture, umetnosti i nauke.
Manifestacija "Belovodska rozeta" nastala je 1976. godine sa ciljem da se sačuva i promoviše tradicija kamenorezačkog vajarstva karakteristična za Belu Vodu i ovaj deo Srbije. Tokom pet decenija manifestacija je prerasla lokalne okvire, a priznanje „Cvet u kamenu“ postalo je njeno najprepoznatljivije obeležje.
Govoreći o priznanju koje mu je uručeno, mitropolit David nije se zadržao samo na umetničkoj vrednosti „Belovodske rozete“. U njenoj simbolici prepoznao je nešto mnogo dublje, povezujući lepotu sa dobrotom i ljubavlju.
„Belovodska rozeta“ nije samo simbol, ona zrači, spaja i ugrađuje se u naše biće. To je moguće zato što je naše biće prijemčivo za lepotu i dobrotu. Sada smo već uhvatili sebe u koštac i zamku da moramo govoriti o ljubavi. Ogledati se u tajni ljubavi, jer je to simbol, znak za sve i sva jeste ljubav.
U pravoslavnom razumevanju lepota nije odvojena od dobra i istine. Zato je mitropolit David govorio o simbolu koji čoveka povezuje sa lepotom i dobrotom, a zatim je pažnju usmerio ka dubljem pitanju čovekovog odnosa prema Bogu i bližnjima.
Kamen koji umetnik obrađuje i pretvara u umetničko delo tako je postao povod za govor o čovekovom unutrašnjem životu i onome što ga oblikuje. Za mitropolita Davida to je ljubav, koja svoj puni smisao dobija u odnosu prema Bogu i bližnjem.
Ljubav kao put prema Bogu i bližnjem
Mitropolit David je posebno govorio o ljubavi kao temelju odnosa čoveka prema Bogu, drugim ljudima i Crkvi. Istakao je da ona nije tek osećanje, već da kroz nju čovek ostvaruje zajedništvo sa Bogom i bližnjima.
„Svi mi ljudi, svetitelji, ali i nebeska bića, pričesnici smo božanstvene ljubavne energije kojom mi zračimo i delamo. Preko te energije mi istinski opštimo sa Bogom, ljudima, a tako i sa Crkvom. Tajna ljubavi je dvojediljna, usmerena ka Bogu i bližnjima. Ustanovitelj prve Božje zapovesti u ljubavi jeste Gospod Isus Hristos. Tako su i druge zapovesti istovetne prvoj i o njima govore apostoli.
U središtu njegovih reči nalazi se hrišćanska zapovest ljubavi prema Bogu i bližnjem, koju je Gospod Isus Hristos postavio kao osnovu života svojih sledbenika. Zbog toga je i priznanje koje dolazi iz sredine posvećene umetnosti mitropolit David povezao sa pitanjem šta čoveka čini prijemčivim za lepotu, dobrotu i ljubav.
I sama simbolika „Cveta u kamenu“ u tom smislu dobija posebno značenje. Kamen je čvrst i postojan, ali kroz ruke umetnika dobija novi oblik i postaje nosilac lepote. Slično tome, čovek kroz veru, ljubav i život u Crkvi nastoji da svoje biće usmeri ka dobru.
Foto: SPC
Vladika David
"Ljubav je najizloženija zloupotrebi"
Mitropolit David govorio je i o opasnosti da se ljubav zloupotrebi i tako udalji od svog istinskog smisla. Ukazao je na iskušenja koja čoveka navode da prolazna dobra pretpostavi večnim vrednostima.
- Ljubav je najizloženija zloupotrebi. Božiji neprijatelj, ali i naš, đavo, neprijatelj je pre svega božanske ljubavi. Iz mržnje prema Bogu, on donosi smrt prema ljudima. Putem naslade, on uverava naše izvoljenje da izaberemo privremena, a nikako večna dobra. Tako krade našu duševnu želju, a nas udaljava od Božanske ljubavi. U vezi sa svim ovim rečenim, svakako se treba setiti mnogostradalnog Jova. Zahvaljujući njemu, neka za nas kao olakšica važi činjenica da sve što nam se dešava biva sa znanjem i očinjskim dopuštenjem Božjim radi našeg savršenstva, odnosno radi upotpunjenja Bogom - kazao je vladika David.
Podsećanje na mnogostradalnog Jova otvorilo je i pitanje stradanja, iskušenja i poverenja u Boga. Jov u Starom zavetu ostaje primer čoveka koji, uprkos velikim stradanjima, ne prekida svoj odnos sa Bogom. Mitropolit David njegov primer povezuje sa verom u Božije promišljanje i uverenjem da i ono što čovek teško razume može imati smisao u njegovom duhovnom životu.
Pola veka nakon osnivanja, "Belovodska rozeta" i dalje povezuje umetnost sa širim kulturnim i duhovnim nasleđem Srbije. Priznanje "Cvet u kamenu" mitropolitu Davidu nastavilo je niz u kojem su se tokom prethodnih decenija našli književnici, umetnici, naučnici i duhovnici.
Ovogodišnji laureat, međutim, simboliku priznanja nije zadržao u granicama umetnosti. U svom obraćanju govorio je o lepoti koja čoveka otvara za dobrotu, o ljubavi koja ga povezuje sa Bogom i bližnjima i o veri koja i kroz iskušenja traži put ka Bogu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovoj svetlosti na gori Tavor i podsetio vernike da vera nije samo svedočanstvo o prošlom događaju, već poziv da dopustimo Božjoj ljubavi da preobražava, izbavlja i isceljuje naš život.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Pokrov Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu. Katolička crkva spominje Svetog Kalista Prvog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
