Svečanost je protekla u znaku jubileja svetinje posvećene slovenskim prosvetiteljima, dok je patrijarh srpski u besedi govorio o Hristu, jedinstvu i ljubavi kao suštini hrišćanskog života.
Više od hiljadu bogočežnjivih duša sabralo se danas u Ljubljani kako bi zajedno sa svojim pastirima proslavilo značajan jubilej Sabornog hrama Svetih Kirila i Metodija. Vernici su ispunili hram, portu i okolne ulice, deleći radost ovog velikog dana sa sveštenstvom svoje crkvene zajednice.
Svečanu liturgiju služio je patrijarh srpski Porfirije. Sasluživali su mu episkop pakračko-slavonski Jovan, vikarni episkop hvostanski Aleksej, vikarni episkop jenopoljski Nikon i episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički i administrator zagrebačko-ljubljanski Kirilo, kao i osam sveštenika i pet đakona.
Svečanost je svojim pojanjima upotpunio Ženski hor Crkvene opštine u Ljubljani, kojim je rukovodila Sofija Antić, kao i Muški vizantijski hor pod vođstvom đakona Petra Kozikijevića.
Svečanosti su prisustvovali i predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, političkog, kulturnog i javnog života Ljubljane, diplomatskog kora, kao i dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije.
Poseban trenutak tokom proslave bilo je odlikovanje dvojice sveštenika. Patrijarh Porfirije odlikovao je starešinu hrama, protojereja Borislava Livopoljca, i arhijerejskog namesnika ljubljanskog, protojereja Aleksandra Obradovića, pravom nošenja naprsnog krsta.
Foto: SPC
Doček patrijarha i vladika ispred Sabornog hrama u Ljubljani
"Veliki blagoslov izlio se na ovaj hram i ovaj grad"
Obraćajući se okupljenim vernicima, patrijarh Porfirije govorio je o značaju jubileja i svetinje u kojoj su se sabrali. Istakao je da se ovaj dan ne tiče samo jednog hrama, već i pravoslavnog naroda koji je u Ljubljani okupljen oko svoje crkvene zajednice.
- Danas se veliki blagoslov izlio na ovom svetom mestu, na ovaj sveti hram i na ovaj grad, a naročito na pravoslavni verni srpski narod, jer Gospod nas je sabrao da proslavimo devedeset godina otkako je prva liturgija služena u slavu Božju ovde na ovom mestu - poručio je patrijarh Porfirije.
Govoreći o hramu posvećenom Svetim Kirilu i Metodiju, patrijarh je pažnju usmerio na dvojicu svetitelja koji su svojom misijom povezivali narode i jezike, ali im pre svega donosili Jevanđelje i ime Hristovo.
- Sabrali smo se u hramu koji je posvećen Svetom Kirilu i Metodiju, velikim slovenskim ravnoapostolnim učiteljima i prosvetiteljima, dvojici braće koja su izašla iz svoga naroda, prešla preko granice svoga naroda, prešla preko granice svoga jezika i noseći u srcu svome ime Božje, ime Gospoda Isusa Hrista, došli na sva mesta gde je slovenski narod živeo i doneli Gospoda Isusa Hrista - rekao je patrijarh.
"Dobili smo Novu Reč, dobili smo Gospoda Isusa Hrista"
U nastavku besede patrijarh Porfirije govorio je o jeziku koji su Sveti Kirilo i Metodije doneli slovenskim narodima. Njihova misija, kako je objasnio, nije bila samo u tome da se ljudima približi jezik bogosluženja, već da kroz njega prime Hristovu reč i da se međusobno povežu u veri.
- Doneli su novi jezik. Svako je pored svoga jezika, jezika svoje zajednice, ne samo obogaćen i proširen, nego je dobio pečat i smisao novog jezika, dobio Novu Reč, dobio je Gospoda Isusa Hrista, da otada pa do kraja sveta i veka i u sve vekove misli, diše i govori imenom Hristovim, da međusobno opšti imenom Hristovim, da se u Hristu sabiraju i u Hristu postaju jedno, i da kao hristonosan daruje sebe drugome i prima istim tim putem drugoga, obogaćuje sebe drugim i obogaćuje drugoga. Jer svi su u Hristu Gospodu pozvani da jedno budu, da jedno budu po ljubavi.
U toj poruci o jedinstvu u Hristu nalazi se i jedna od važnih poruka današnje besede. Patrijarh je podsetio da hrišćansko zajedništvo ne znači da svi treba da budu isti, već da ljudi u Hristu treba da se međusobno primaju, daruju jedni drugima i zajedno rastu u ljubavi.
Od mnoštva zabrana do zapovesti ljubavi
Tumačeći odlomak iz Jevanđelja po Mateju koji je danas pročitan na svetoj liturgiji, patrijarh Porfirije govorio je i o odnosu Starog i Novog Zaveta, posebno se zadržavajući na pitanju zapovesti.
Podsetio je da se Stari Zavet sastojao od mnogih zapovesti i da je veliki deo njih bio izrečen u formi zabrana. Nasuprot tome, Hristos donosi „novu tvar“, govori o novom čoveku i novom svetu.
- Više od šest stotina takvih uputstava koje su zabrane stoje u Starom Zavetu i te zapovesti su ustrojavale i upravljale životom onih koji su verovali u Boga. Ali evo, Gospod nam donosi novu tvar. On govori o novom čoveku, o novom svetu. Sve je u Njemu novo, pa i nova zapovest i Novi zavet - rekao je patrijarh.
Govoreći o tome šta je najvažnije u zakonu Božjem, patrijarh je podsetio na odgovor koji Hristos daje onima koji su Ga pitali koja je zapovest najveća. Umesto mnoštva propisa, Gospod pokazuje put ljubavi prema Bogu i bližnjem.
- I kada su Ga pitali oni koji su se držali zapovesti Starog Zaveta šta je najvažnije u zakonu Božjem, Gospod je umesto zabrana pokazao da se sav zakon, stari zakon i zakon o kojem su govorili proroci, može smestiti, tj. otići korak dalje i otvoriti perspektivu ka nebu, u dve zapovesti, dva uputstva, dva saveta koja nam sam Gospod daje - poručio je patrijarh Porfirije.
Foto: SPC
Saborni hram u Ljubljani
"I to je jedino što je potrebno"
Patrijarh je naglasio da Hristove zapovesti nisu teret koji čoveka pritiska, već putokaz i pomoć na putu vere.
- Jer zapovesti Gospodnje su saveti, to su pomoćna sredstva“, rekao je patrijarh, podsećajući da se ta dvojedina zapovest svodi na ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem. I ta zapovest, dvojedina zapovest, jeste zapovest o ljubavi: Voli Gospoda Boga čitavim svojim bićem, umom, srcem, telom, svim onim što jesi, a onda voli i bližnjega kao samoga sebe. I to je jedino što je potrebno.
U godini kada se u Ljubljani proslavlja 90 godina od osvećenja hrama Svetih Kirila i Metodija, ove reči patrijarha Porfirija bile su deo svečanosti koja je okupila veliki broj vernika. Hram koji nosi ime dvojice velikih slovenskih prosvetitelja bio je danas mesto molitve, zahvalnosti i zajedničke radosti, ali i podsećanja na suštinu hrišćanskog života: da se u Hristu ljudi sabiraju, da jedni druge primaju i da „jedno budu po ljubavi“.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Patrijarh srpski Porfirije služio je Svetu liturgiju i obavio čin velikog osvećenja hrama, a nastojateljicu manastira, monahinju Zlatu, odlikovao činom igumanije.
U gradu u kojem pravoslavni život traje vekovima, svečani doček poglavara Srpske pravoslavne crkve bio je povod da se otvori i pitanje izgradnje novog bogoslužbenog prostora za sve brojniju zajednicu.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
