Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Hram Spaljivanja moštiju Svetog Save u Barajevu obeležio je dve decenije postojanja, a jubilej je proslavljen liturgijom koju je na praznik Svetog apostola Kodrata služio mitropolit šumadijski Jovan. om prilikom osveštan je i živopis hrama, čime je obeležavanje velikog jubileja dobilo poseban značaj.
Za vernike Barajeva godišnjica hrama bila je prilika da se podsete značaja svetinje posvećene Svetom Savi, ali i da kroz molitveno sabranje čuju poruku o putu kojim je prvi srpski arhiepiskop usmerio svoj narod. Upravo je Sveti Sava bio u središtu besede mitropolita Jovana, koji je govorio o Pravoslavlju kao putu koji je svetitelj utvrdio ne samo za svoje vreme već i za buduće naraštaje.
- Radujem se što je Gospod blagoslovio da se saberemo danas u ovome hramu, da služimo svetu liturgiju, da se zajedno molimo Bogu u hramu posvećenom našem prvom prosvetitelju i učitelju, prvom Arhiepiskopu srpskom, Svetom Savi. Njemu treba da zablagodarimo, braćo i sestre, što nosimo ova imena koja nosimo i što pripadamo pravoslavnom narodu, jer smo u ličnosti Svetog Save postali Hristov kršten narod, kršten jedanput za svagda, narod koji ide putem Pravoslavlja. Sveti Sava nas je opredelio i sobom utvrdio nam put, ne samo u ono vreme kada je hodio ovom zemljom srpskom, nego i za naše vreme i za sva vremena do kraja sveta i veka. A koji je to put? To je onaj put o kojem pevamo u troparu Svetom Savi: „Puti vovdjašago žizanj“, put koji vodi u život večni. To je onaj uzani put o kome govori Gospod naš Isus Hristos, put raspeća. To je put raspeća svoje ostrašćene volje, svog egoizma i samoljubive prirode. To je put koji podrazumeva žrtvu, jer bez žrtve ništa ne može da se učini i ništa ne može da se ostvari. Što je veća žrtva i što veću žrtvu dajemo Bogu, to Bog sve nas više voli. Ta žrtva podrazumeva Krst koji je istovremeno jedini put pobede - besedio je mitropolit Jovan.
Govoreći pred okupljenim vernicima, mitropolit Jovan povezao je posvećenost hrama Svetom Savi sa suštinom hrišćanskog života. Poruka njegove besede nije bila vezana samo za istorijsku ulogu svetitelja već i za način na koji se njegov primer može živeti i danas.
Put koji je Sveti Sava utvrdio, kako je naglasio mitropolit, jeste put koji vodi ka životu večnom. On podrazumeva odricanje od ostrašćene volje i egoizma, ali i spremnost na žrtvu, jer se hrišćanski život ne može odvojiti od Krsta.
Upravo je u tome mitropolit Jovan prepoznao i smisao sabranja u hramu posvećenom Svetom Savi. Dve decenije od podizanja svetinje nisu samo datum koji se beleži u njenoj istoriji već i prilika da se vernici ponovo podsete kome pripadaju i kojim putem su pozvani da idu.
Svetoj liturgiji sasluživali su iguman Manastira Ćelija protosinđel Evstatije, iguman Manastira Tresija jeromonah Sionije, arhijerejski namesnik kosmajski protojerej-stavrofor Ljubiša Smiljković, arhijerejski namesnik kolubarsko-posavski protojerej-stavrofor Zlatko Dimitrijević, protonamesnik dr Dragan Popović, jerej Ognjen Kozlina, protođakon Ivan Gašić i đakon Nikolaj Vuković.
Jubilej hrama u Barajevu bio je i prilika da Crkva oda priznanje ljudima koji su svojim trudom doprineli životu ove svetinje i crkvene zajednice. Posle liturgije mitropolit Jovan uručio je visoka crkvena odlikovanja i priznanja. Ordenom Svetih kragujevačkih novomučenika prvog reda odlikovan je predsednik Crkvene opštine Barajevo Dragiša Damnjanović.
Ordenom vožda Karađorđa odlikovani su Branka Savić, Dana Kulundžić i Milan Kulundžić, kao i posthumno počivši Dušan Stojmirović. Arhijerejskim gramatama odlikovani su Milan Simić, Jugoslav Nešković, Saša Jošić, Dragan Mladenović, Ognjen Mioković, Nikola Dimić i Slavko Milković, kao i Biljana Vasić, Biljana Krsmanović, Snežana Milentijević i Nikolina Vuković.
Svi odlikovani su iz Barajeva, a priznanja su uručena u okviru obeležavanja dve decenije hrama posvećenog Spaljivanju moštiju Svetog Save.
BONUS VIDEO
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svečanost je protekla u znaku jubileja svetinje posvećene slovenskim prosvetiteljima, dok je patrijarh srpski u besedi govorio o Hristu, jedinstvu i ljubavi kao suštini hrišćanskog života.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
