U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Na praznik Vozdviženja Časnog Krsta, verni narod okupio se u Hramu Svetog Save na Vračaru, gde je svetu Liturgiju služio patrijarh srpski Porfirije. U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio je o Časnom Krstu kao putokazu koji čoveka vraća Hristu, dok je patrijarh Porfirije na kraju Liturgije pozvao vernike da Krst u svom životu ne vezuju za osvetu, već za ljubav, žrtvu i zajednicu.
Poglavaru Srpske pravoslavne crkve sasluživali su vikarni episkopi novobrdski Ilarion i moravički Tihon, kao i brojno sveštenstvo.
Časni Krst kao putokaz
Posle čitanja jevanđeljskog začala besedio je vladika Ilarion. Govoreći o Svetosavskom hramu, podsetio je na Časni Krst koji je uzdignut na njegovoj kupoli i koji se vidi iz različitih delova grada.
- Blagosloven je Bog koji nas je doveo i danas na ovo mesto sveto, na mesto osvećeno Časnim Krstom koji je visoko uzdignut na kupoli ovog hrama da se vidi sa svih strana sveta, da označi svetinju i da nama svima bude putokaz koji nam govori da uvek imamo gde da se vratimo, da dođemo u hram Božji i da se vratimo živome Gospodu Hristu - rekao je episkop Ilarion.
Vladika je potom govorio o tome kako je Hristos svojim stradanjem promenio značenje Krsta. Ono što je predstavljalo užas i stradanje postalo je znamenje pobede, a prokletstvo je postalo blagoslov.
- Gospod Hristos je svojom božanskom silom, božanskom moći, svojim dodirom od Krsta, simbola užasa i stradanja, učinio znamenje pobede, a od prokletstva učinio blagoslov. Od nas zavisi da li ćemo svojim životnim izborom pred sobom da vidimo prokletstvo ili blagoslov, a to nam je Gospod Isus Hristos omogućio. On nam je omogućio da izoštrimo vid, da vidimo lepotu Božju i da vidim dolazeće Carstvo Njegovo, Carstvo Božje - poručio je episkop Ilarion.
Foto: SPC
Liturgija na Krstovdan u Hramu Svetog Save
"Ne može se doći do zagrljaja ako prethodno ne raširimo krstoliko ruke"
U nastavku besede vladika Ilarion podsetio je na pronalazak Časnog Krsta u Jerusalimu, kada ga je Sveta pravedna Jelena pronašla, a patrijarh Makarije uzdigao pred narodom. Govoreći o značenju tog događaja, istakao je da Krst hrišćaninu pokazuje put ka slobodi Carstva nebeskog i pomaže mu da se ne izgubi u borbama koje ne vode ka spasenju.
- Neka bi nam Bog dao, braćo i sestre, da svakoga dana vidimo pred sobom Vozdviženje Časnog Krsta kao u onaj veliki dan kada je u srušenom, poniženom gradu Jerusalimu vaskrslo znamenje Krsta, kada Ga je Sveta pravedna Jelena pronašla i kada Ga je patrijarh Makarije uzdigao tako da Ga svi vide kao znamenje pobede, kao znamenje koje nas uvodi u slobodu Carstva nebeskog i koje nas izvodi iz vrtloga ovog sveta i svih borbi koje ne vode ka spasenju - rekao je episkop Ilarion.
Vladika Ilarion je zatim govorio o odnosu hrišćanina prema ljudima sa kojima je u sukobu ili neslaganju. Umesto novih podela, poručio je, potrebno je pružiti ruku i tražiti put ka pomirenju.
- Noseći Krst Gospodnji budimo izmiritelji i mirotvorci koji će pružati svoje ruke i na jednu i na drugu stranu ne bi li smo braću, po ugledu na našeg Gospoda Hrista, privodili u zajednicu, a ne može se doći do zajednice, ne može se doći do zagrljaja ako prethodno ne raširimo krstoliko ruke - zaključio je episkop Ilarion.
Na kraju svete Liturgije, patrijarh srpski Porfirije čestitao je brojnim vernicima sabranim u Hramu Svetog Save pričešće i praznik. U svojoj očinskoj pouci posebno je govorio o tome kakav odnos prema Krstu hrišćanin treba da ima u svakodnevnom životu.
Patrijarh je naglasio da Krst ne treba povezivati sa osvetom. Njegova sila je, kako je rekao, sila ljubavi Božje, ali i čovekovog odgovora na tu ljubav. Krst je istovremeno znamenje žrtve i darivanja.
- Neka da Bog da Krst Hristov, koji je znamenje i sila Gospodnja, bude znamenje i sila ljubavi u našim životima, nikada sila osvete, nego sila ljubavi Božje, ali i našeg uzdarja na ljubav Božju, jer je Krst i znamenje žrtve i darivanja - rekao je patrijarh Porfirije.
KO JE KO NA IKONI VOZDVIŽENJA ČASNOG KRSTA: Pogledajte pažljivo, svaka figura ima svoje mesto i posebno značenje
Patrijarh je svoju poruku završio molitvom da Krst Gospodnji bude izvor dobra i ljubavi, ali i put ka zajedništvu sa Bogom i među ljudima.
- Neka Krst Gospodnji bude sila i znamenje pobede, pobede dobra, pobede vrline, pobede ljubavi, pobede zajednice sa Bogom i pobede jedinstva i zajednice među nama - poručio je patrijarh srpski Porfirije.
Poruke iz Svetosavskog hrama na praznik Vozdviženja Časnog Krsta bile su usmerene na ono što Krst znači za život hrišćanina: prihvatanje žrtve, ljubav prema Bogu i bližnjem i spremnost da se, umesto novih podela, napravi korak prema drugome. U rečima patrijarha Porfirija posebno se izdvaja poziv da sila Krsta bude sila ljubavi, a ne osvete.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da nijedno političko opredeljenje ne sme biti važnije od brata i sestre, upozorivši da mržnja, gnev i međusobne svađe vode ka tome da na kraju svi budu gubitnici.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
