U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Na praznik Vozdviženja Časnog Krsta, verni narod okupio se u Hramu Svetog Save na Vračaru, gde je svetu Liturgiju služio patrijarh srpski Porfirije. U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio je o Časnom Krstu kao putokazu koji čoveka vraća Hristu, dok je patrijarh Porfirije na kraju Liturgije pozvao vernike da Krst u svom životu ne vezuju za osvetu, već za ljubav, žrtvu i zajednicu.
Poglavaru Srpske pravoslavne crkve sasluživali su vikarni episkopi novobrdski Ilarion i moravički Tihon, kao i brojno sveštenstvo.
Posle čitanja jevanđeljskog začala besedio je vladika Ilarion. Govoreći o Svetosavskom hramu, podsetio je na Časni Krst koji je uzdignut na njegovoj kupoli i koji se vidi iz različitih delova grada.
- Blagosloven je Bog koji nas je doveo i danas na ovo mesto sveto, na mesto osvećeno Časnim Krstom koji je visoko uzdignut na kupoli ovog hrama da se vidi sa svih strana sveta, da označi svetinju i da nama svima bude putokaz koji nam govori da uvek imamo gde da se vratimo, da dođemo u hram Božji i da se vratimo živome Gospodu Hristu - rekao je episkop Ilarion.
Vladika je potom govorio o tome kako je Hristos svojim stradanjem promenio značenje Krsta. Ono što je predstavljalo užas i stradanje postalo je znamenje pobede, a prokletstvo je postalo blagoslov.
- Gospod Hristos je svojom božanskom silom, božanskom moći, svojim dodirom od Krsta, simbola užasa i stradanja, učinio znamenje pobede, a od prokletstva učinio blagoslov. Od nas zavisi da li ćemo svojim životnim izborom pred sobom da vidimo prokletstvo ili blagoslov, a to nam je Gospod Isus Hristos omogućio. On nam je omogućio da izoštrimo vid, da vidimo lepotu Božju i da vidim dolazeće Carstvo Njegovo, Carstvo Božje - poručio je episkop Ilarion.
U nastavku besede vladika Ilarion podsetio je na pronalazak Časnog Krsta u Jerusalimu, kada ga je Sveta pravedna Jelena pronašla, a patrijarh Makarije uzdigao pred narodom. Govoreći o značenju tog događaja, istakao je da Krst hrišćaninu pokazuje put ka slobodi Carstva nebeskog i pomaže mu da se ne izgubi u borbama koje ne vode ka spasenju.
- Neka bi nam Bog dao, braćo i sestre, da svakoga dana vidimo pred sobom Vozdviženje Časnog Krsta kao u onaj veliki dan kada je u srušenom, poniženom gradu Jerusalimu vaskrslo znamenje Krsta, kada Ga je Sveta pravedna Jelena pronašla i kada Ga je patrijarh Makarije uzdigao tako da Ga svi vide kao znamenje pobede, kao znamenje koje nas uvodi u slobodu Carstva nebeskog i koje nas izvodi iz vrtloga ovog sveta i svih borbi koje ne vode ka spasenju - rekao je episkop Ilarion.
Vladika Ilarion je zatim govorio o odnosu hrišćanina prema ljudima sa kojima je u sukobu ili neslaganju. Umesto novih podela, poručio je, potrebno je pružiti ruku i tražiti put ka pomirenju.
- Noseći Krst Gospodnji budimo izmiritelji i mirotvorci koji će pružati svoje ruke i na jednu i na drugu stranu ne bi li smo braću, po ugledu na našeg Gospoda Hrista, privodili u zajednicu, a ne može se doći do zajednice, ne može se doći do zagrljaja ako prethodno ne raširimo krstoliko ruke - zaključio je episkop Ilarion.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Na kraju svete Liturgije, patrijarh srpski Porfirije čestitao je brojnim vernicima sabranim u Hramu Svetog Save pričešće i praznik. U svojoj očinskoj pouci posebno je govorio o tome kakav odnos prema Krstu hrišćanin treba da ima u svakodnevnom životu.
Patrijarh je naglasio da Krst ne treba povezivati sa osvetom. Njegova sila je, kako je rekao, sila ljubavi Božje, ali i čovekovog odgovora na tu ljubav. Krst je istovremeno znamenje žrtve i darivanja.
- Neka da Bog da Krst Hristov, koji je znamenje i sila Gospodnja, bude znamenje i sila ljubavi u našim životima, nikada sila osvete, nego sila ljubavi Božje, ali i našeg uzdarja na ljubav Božju, jer je Krst i znamenje žrtve i darivanja - rekao je patrijarh Porfirije.
KO JE KO NA IKONI VOZDVIŽENJA ČASNOG KRSTA: Pogledajte pažljivo, svaka figura ima svoje mesto i posebno značenje
Patrijarh je svoju poruku završio molitvom da Krst Gospodnji bude izvor dobra i ljubavi, ali i put ka zajedništvu sa Bogom i među ljudima.
- Neka Krst Gospodnji bude sila i znamenje pobede, pobede dobra, pobede vrline, pobede ljubavi, pobede zajednice sa Bogom i pobede jedinstva i zajednice među nama - poručio je patrijarh srpski Porfirije.
Poruke iz Svetosavskog hrama na praznik Vozdviženja Časnog Krsta bile su usmerene na ono što Krst znači za život hrišćanina: prihvatanje žrtve, ljubav prema Bogu i bližnjem i spremnost da se, umesto novih podela, napravi korak prema drugome. U rečima patrijarha Porfirija posebno se izdvaja poziv da sila Krsta bude sila ljubavi, a ne osvete.
BONUS VIDEO
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio liturgiju u hramu Nerukotvorenog Obraza Gospodnjeg i pozvao vernike da u svakom čoveku prepoznaju lik Božji.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Krsna slava Hrama Rođenja Presvete Bogorodice proslavljena je liturgijom, molitvom i slavskom trpezom, a mitropolit dabrobosanski u besedi je govorio o milosti Božjoj i značaju Presvete Bogorodice u istoriji spasenja ljudskog roda.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Među sabranim narodom bilo je dosta bolesnih i nemoćnih, koji su u ovu svetinju došli na molitvu.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
