Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Vozdviženje Časnog krsta, u narodu poznato i kao jesenji Krstovdan, Srpska pravoslavna crkva proslavlja 27. septembra. Praznik je posvećen pronalasku Časnog krsta na Golgoti, ali i njegovom povratku u Jerusalim nakon što su ga Persijanci odneli iz Svetog grada. Prema crkvenom predanju, sveta carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, zaslužna je za pronalazak Časnog krsta. Dok je obilazila Svetu Zemlju, carica je poželela da pronađe Krst na kojem je Hristos raspet.
Jedan starac Jevrejin po imenu Juda znao je gde je Krst bio sakriven. Pokazao je carici mesto na Golgoti, gde je rimski car Adrijan ranije podigao hram posvećen boginji Veneri. Carica Jelena naredila je da se paganski hram sruši i da se počne sa iskopavanjem. Radnici su u zemlji pronašli tri krsta, ali nije bilo moguće odmah utvrditi koji od njih je Hristov.
Dok je carica Jelena razmišljala kako da utvrdi koji je pravi krst, pored mesta pronalaska prolazila je pogrebna povorka. Patrijarh Makarije predložio je da se sva tri krsta redom prinesu pokojniku. Kada su na njega položili prvi, a zatim i drugi krst, nije bilo nikakve promene. Međutim, kada su položili treći, dogodilo se čudo: mrtvac je oživeo.
Tako je prepoznat Časni i Životvorni Krst Hristov. Potom su ga prineli i jednoj teško bolesnoj ženi, koja je ozdravila. Patrijarh Makarije podigao je Krst visoko kako bi ga mogao videti sav okupljeni narod. Vernici su, prema predanju, sa suzama pevali: „Gospode, pomiluj!“ Carica Jelena potom je naredila da se napravi srebrni kovčeg i u njega položi Časni krst.
Nekoliko vekova kasnije, Jerusalim je osvojio persijski car Hozroj. Njegova vojska odvela je veliki broj stanovnika u ropstvo, a iz grada je odnela i Časni krst. Krst je u Persiji ostao 14 godina.
Godine 628. vizantijski car Iraklije pobedio je Hozroja i vratio Časni krst u Jerusalim. Kada je stigao pred Sveti grad, želeo je da ga lično unese, noseći ga na svojim leđima. Međutim, posle nekoliko koraka car je iznenada zastao. Pokušavao je da nastavi put, ali nije mogao da se pomeri.
Patrijarh Zaharija tada je video anđela koji je sprečavao cara da u raskošnom carskom odelu nastavi putem kojim je Hristos prošao bos i ponižen. Patrijarh je ispričao caru šta je video. Iraklije je tada skinuo carsko odelo, obukao jednostavnu odeću i bosonog nastavio da nosi Časni krst. Tako je Krst ponovo unet u Jerusalim i položen u Hram Vaskrsenja Hristovog.
Prizor cara koji pred Krstom skida carsko odelo zauzima važno mesto u crkvenom predanju. Iraklije je pred svetinjom ostavio obeležja svoje carske vlasti i nastavio put bosonog, sledeći primer Hrista koji je Krst nosio putem stradanja.
Krstovdan zato podseća na dva velika događaja: na pronalazak Časnog krsta na Golgoti i na njegovo vraćanje u Jerusalim posle 14 godina provedenih u Persiji. Za pravoslavne hrišćane Časni krst je znak Hristovog stradanja, ali i Njegove pobede nad smrću. Zato se na ovaj praznik vernici podsećaju na Hristov Krst kao središnji znak hrišćanske vere i na put koji preko stradanja vodi ka Vaskrsenju.
BONUS VIDEO
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Veliki praznici i dani posvećeni svetiteljima obeležiće početak jeseni, a evo šta vernici treba da znaju o svakom od njih.
Njegove mošti pronađene su dva veka nakon stradanja, a predanje svedoči o isceljenjima koja su se dogodila pred njima.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Njegove mošti pronađene su dva veka nakon stradanja, a predanje svedoči o isceljenjima koja su se dogodila pred njima.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
