Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Ovogodišnji praznik Vozdviženja Časnog Krsta, koji se proslavlja 27. septembra, obeležava se u godini u kojoj se navršava 1.700 godina od 326. godine, kada je, prema crkvenom predanju, sveta Jelena stigla u Jerusalim i započela potragu za Krstom Gospodnjim.
Arheološka istraživanja u Hramu Vaskrsenja Hristovog započeta su tokom radova na obnovi poda. Istraživanja sprovodi arheološki tim rimskog Univerziteta „Sapijenca“, predvođen profesorkom Frančeskom Romanom Stazolom.
Dosadašnji nalazi omogućili su istraživačima da rekonstruišu dugu istoriju ovog prostora. Na mestu današnjeg Hrama Vaskrsenja najpre se nalazio drevni kamenolom, koji je kasnije pretvoren u prostor za sahranjivanje i obrađivanje zemlje. Tek potom je, u vreme cara Konstantina Velikog, na tom mestu podignut veliki hram.
Ispod današnjeg poda pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, grobovi uklesani u stenu, suvozidi, kao i prostori ispunjeni zemljom koji su nekada služili za uzgoj biljaka. Arheobotaničke analize ukazuju na to da su se na ovom području u predhrišćanskom periodu uzgajale masline i vinova loza.
Ovi nalazi podsećaju na opis iz Jevanđelja po Jovanu, prema kojem se u blizini mesta Raspeća nalazio vrt, a u vrtu novi grob u koji još niko nije bio položen.
Arheološka istraživanja istovremeno potvrđuju da se ovo područje u vreme Hrista nalazilo izvan tadašnjih zidina Jerusalima. I ovaj podatak odgovara jevanđelskim opisima, prema kojima je Hristos raspet izvan gradskih vrata.
Ipak, naučnici upozoravaju da pronađeni tragovi ne mogu da potvrde da je neki konkretan grob pripadao Isusu Hristu. Oni, međutim, pokazuju da se položaj i izgled ovog prostora podudaraju sa važnim detaljima opisanim u Jevanđelju.
Godine 326. sveta Jelena, majka cara Konstantina Velikog, stigla je u Svetu zemlju uprkos poodmaklim godinama. Uz podršku cara započela je potragu za mestima Hristovog Raspeća i Vaskrsenja.
Prema crkvenom predanju, na Golgoti su pronađena tri krsta: Hristov i krstovi dvojice razbojnika. Koji od njih je Časni Krst otkriveno je čudesnim znamenjem. Jedna teško bolesna žena ozdravila je kada je dotakla sveto drvo. Prema drugoj verziji predanja, dogodilo se još veće čudo: mrtva žena je vaskrsla nakon dodira sa Krstom.
Sa pronalaskom Časnog Krsta povezuje se i predanje o bosiljku. Prema predanju, ova mirisna biljka izrasla je na mestu na kojem je bio zakopan sveti Krst. Zbog toga se bosiljak i danas deli u hramovima na praznik Vozdviženja Časnog Krsta.
Na tom mestu se u to vreme nalazila paganska građevina iz rimskog perioda. Nakon njenog uklanjanja, po naredbi cara Konstantina Velikog, podignut je Hram Vaskrsenja. Vremenom je postao jedno od najvažnijih hrišćanskih svetih mesta i veliko odredište hodočasnika.
Starac sa Svete Gore, govoreći za portal vimaorthodoxias.gr o značaju novih arheoloških otkrića, naglasio je da Crkva Časni Krst ne posmatra kao običan arheološki predmet niti kao relikviju koja pripada samo prošlosti.
Za pravoslavnog hrišćanina, objasnio je, Krst je živo znamenje Hristove žrtve, Vaskrsenja i Njegove pobede nad smrću.
„Nauka istražuje materijalne tragove, a vera živi Tajnu. Nema potrebe za suprotstavljanjem. Svaki nalaz koji osvetljava istoriju Groba Gospodnjeg poziva nas na dublje promišljanje, a ne na trijumfalizam“, bila je suština njegove poruke.
Starac sa Svete Gore ukazao je i na to da sila Krsta ne počiva u njegovim spoljašnjim dimenzijama. Njegova snaga je u tome što je na njemu Bogočovek prineo sebe na žrtvu za spasenje sveta.
Praznik Vozdviženja Časnog Krsta 27. septembra povezan je i sa njegovim drugim uzdizanjem. Godine 614. Persijanci su osvojili Jerusalim, opljačkali svetinje i odneli Časni Krst kao ratni plen.
Car Iraklije uspeo je kasnije da povrati Krst. Godine 628. sveta relikvija svečano je vraćena u Carigrad, a potom ponovo preneta u Jerusalim. Tamo ga je podigao patrijarh Zaharija. Ovaj događaj ostao je neraskidivo povezan sa praznikom Vozdviženja Časnog Krsta i sećanjem na njegovo spasavanje i vraćanje u Sveti grad.
Tokom vekova, delovi Časnog Drveta prenošeni su u hramove, manastire i carske riznice. Relikvije za koje se veruje da sadrže čestice Časnog Drveta danas se čuvaju u Rimu, Vatikanu, Notr Damu u Parizu, Beču, kao i u brojnim značajnim crkvama na Istoku i u Evropi.
U Grčkoj se čestice Časnog Drveta čuvaju naročito u manastirima Svete Gore, Meteora, na Kritu i u drugim drevnim manastirima.
Posebno mesto zauzima Manastir Ksiropotam, u kojem se čuva trinaest čestica Časnog Drveta. Među njima se nalazi i jedan od najvećih poznatih delova Časnog Drveta. Na njemu se vidi otvor koji svetogorsko predanje povezuje sa klinovima kojima je Hristos bio prikovan za Krst.
Naučno potvrđivanje autentičnosti svih ovih svetinja izuzetno je teško. Za Crkvu, međutim, suština vere nije u laboratorijskoj potvrdi. Ona je u večnoj poruci Časnog Krsta: iz žrtve se rađa nada, a kroz smrt zasija Vaskrsenje.
BONUS VIDEO
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog. Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja. Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju. U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
SPC
"Časni Krst nije samo istorijski predmet"
Drugo Vozdviženje i odnošenje Krsta u Persiju
Čestice Časnog Drveta širom sveta
Praznici i sveci
00:00
DANAS JE CRVENO SLOVO I VELIKI PRAZNIK: Slavimo Vozdviženje Časnog krsta, jesenji Krstovdan
Duhovna riznica
16:57 | 26.09.2026
SUTRA JE POSNI DAN: Na jesenji Krstovdan važi posebno pravilo, a evo šta se nalazi na trpezi
Praznici i sveci
05:00
ŠTA TREBA ZNATI PRE ODLASKA U CRKVU NA KRSTOVDAN: Evo kada se čine zemni pokloni, šta se radi pred Krstom i zašto treba doći ranije
Aktuelno iz SPC
14:32
UVEK SILA LJUBAVI, NIKAD SILA OSVETE: Patrijarh Porfirije na Krstovdan poslao važne poruke vernom narodu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u pismu učesnicima konferencije govorio je o izazovima savremenog sveta, miru u Svetoj zemlji i potrebi da u drugome prepoznamo bližnjeg.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
