U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Na ikoni Vozdviženja Časnog Krsta sve je podređeno jednom prizoru: Krst se uzdiže iznad okupljenog vernog naroda. Ipak, iza tog naizgled jednostavnog prikaza krije se mnogo više detalja. Ko je jerarh koji drži Krst, ko su dvojica đakona uz njega i zašto se sa leve i desne strane pojavljuju Sveti car Konstantin i Sveta carica Jelena?
Odgovor počinje u Jerusalimu, ali se ne završava na opisu istorijskog događaja. Ikonografija Vozdviženja menjala se kroz vekove, pa pojedini detalji na ikonama govore i o liturgijskom životu Crkve i načinu na koji je praznik prikazivan kroz istoriju.
Glavna figura na ikoni je svetitelj Makarije Jerusalimski. On stoji u središtu kompozicije i podiže Časni Krst, dok mu dvojica đakona pridržavaju ruke.
Takav raspored posebno se razvio u ruskoj ikonografiji kasnog srednjeg veka. „Na ruskim ikonama XV–XVI veka slika Vozdviženja dobija dalji razvoj. U središtu na polukružnom amvonu stoji patrijarh sa podignutim Krstom, a pod rukama ga pridržavaju đakoni“, navodi „Pravoslavna enciklopedija“ na portalu pravenc.ru.
Prema crkvenom predanju, Sveti Makarije je bio jerusalimski arhiepiskop u vreme kada je sveta carica Jelena pronašla Časni Krst. Nakon pronalaska, Krst je pokazan okupljenom narodu, a podizanjem svetinje omogućeno je da je vide svi koji su se sabrali.
„Svetitelj Makarije Jerusalimski u pratnji dvojice đakona podiže pred moliteljima pronađeni Krst Gospodnji“, piše portal kdeparh.ru.
Dvojica đakona uz Svetog Makarija imaju jasno mesto u kompoziciji. Oni pridržavaju njegove ruke dok podiže Krst, čime se naglašava svečanost čina koji se odvija pred okupljenim narodom.
U opisu jedne ikone Vozdviženja navodi se da Sveti Makarije stoji na trostepenom podijumu, dok ga „sa obe strane simetrično pridržavaju dvojica đakona“, piše portal russikona.ru.
Na različitim ikonama taj prizor nije uvek isti. Negde je broj figura mali, dok se na drugim kompozicijama pojavljuje mnoštvo naroda i učesnika bogosluženja. Krst i jerarh koji ga podiže, ipak, ostaju u središtu prikaza.
Pored Makarija se na mnogim ikonama vide dve carske figure. To su car Konstantin i njegova majka, Sveta ravnoapostolna carica Jelena.
Njihovo prisustvo povezano je sa istorijom pronalaska i proslavljanja Časnog Krsta. Prema crkvenom predanju, Jelena je došla u Jerusalim i pokrenula potragu za Krstom na kojem je Gospod Isus Hristos raspet.
Za Konstantina, međutim, postoji jedna važna pojedinost. On nije bio prisutan kada je Krst pronađen. Ipak, na ikonama se često prikazuje uz svoju majku, dok je pronađeni Krst narodu pokazivao jerusalimski episkop Makarije.
Njegovo mesto na ikoni zato treba posmatrati u širem kontekstu. Konstantin i Jelena snažno su povezani sa istorijom Časnog Krsta i njegovim mestom u životu Crkve.
Ako se pogled sa glavnih figura pomeri prema pozadini, videće se arhitektura hrama. Taj detalj takođe ima svoje značenje.
Nakon pronalaska Časnog Krsta, car Konstantin je u Jerusalimu podigao veliki hram posvećen Vaskrsenju Hristovom. U njegovom kompleksu našli su se Golgota i Grob Gospodnji. Hram je osvećen 13. septembra 335. godine po starom kalendaru, odnosno 26. septembra po novom, a dan kasnije ustanovljeno je praznovanje Vozdviženja Časnog Krsta, navodi portal ar.culture.ru.
Zato građevina na ikonama nije samo scenografija. Ona posmatrača vraća u Jerusalim i povezuje prizor Vozdviženja sa mestom Hristovog stradanja, pogrebenja i Vaskrsenja.
Upravo ovde dolazi do važne razlike između događaja i njegovog ikonografskog prikaza. Ikona Vozdviženja ne pokušava nužno da rekonstruiše jedan trenutak onako kako bi ga prikazala savremena istorijska ilustracija.
U osnovi kompozicije bio je obred Vozdviženja Krsta u crkvi Svete Sofije u Carigradu. Tek kasnije, u XV i XVI veku, razvija se kompozicija u kojoj se jasno prepoznaju sveti Makarije, dvojica đakona, Konstantin i Jelena. Na nekim ikonama dodati su i brojni vernici, pojci i drugi učesnici bogosluženja.
Zbog toga dve ikone istog praznika mogu izgledati različito, a da obe pripadaju istoj ikonografskoj tradiciji. Praznična ikona tako ne prikazuje samo događaj koji se dogodio pre mnogo vekova. Svaki njen lik ima svoje mesto, a pogled prema Krstu povezuje vernika sa Golgotom, Jerusalimom i praznikom kojim Crkva proslavlja Vozdviženje Časnog Krsta.
BONUS VIDEO
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News