U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Na ikoni Vozdviženja Časnog Krsta sve je podređeno jednom prizoru: Krst se uzdiže iznad okupljenog vernog naroda. Ipak, iza tog naizgled jednostavnog prikaza krije se mnogo više detalja. Ko je jerarh koji drži Krst, ko su dvojica đakona uz njega i zašto se sa leve i desne strane pojavljuju Sveti car Konstantin i Sveta carica Jelena?
Odgovor počinje u Jerusalimu, ali se ne završava na opisu istorijskog događaja. Ikonografija Vozdviženja menjala se kroz vekove, pa pojedini detalji na ikonama govore i o liturgijskom životu Crkve i načinu na koji je praznik prikazivan kroz istoriju.
Glavna figura na ikoni je svetitelj Makarije Jerusalimski. On stoji u središtu kompozicije i podiže Časni Krst, dok mu dvojica đakona pridržavaju ruke.
Takav raspored posebno se razvio u ruskoj ikonografiji kasnog srednjeg veka. „Na ruskim ikonama XV–XVI veka slika Vozdviženja dobija dalji razvoj. U središtu na polukružnom amvonu stoji patrijarh sa podignutim Krstom, a pod rukama ga pridržavaju đakoni“, navodi „Pravoslavna enciklopedija“ na portalu pravenc.ru.
Prema crkvenom predanju, Sveti Makarije je bio jerusalimski arhiepiskop u vreme kada je sveta carica Jelena pronašla Časni Krst. Nakon pronalaska, Krst je pokazan okupljenom narodu, a podizanjem svetinje omogućeno je da je vide svi koji su se sabrali.
„Svetitelj Makarije Jerusalimski u pratnji dvojice đakona podiže pred moliteljima pronađeni Krst Gospodnji“, piše portal kdeparh.ru.
Dvojica đakona uz Svetog Makarija imaju jasno mesto u kompoziciji. Oni pridržavaju njegove ruke dok podiže Krst, čime se naglašava svečanost čina koji se odvija pred okupljenim narodom.
U opisu jedne ikone Vozdviženja navodi se da Sveti Makarije stoji na trostepenom podijumu, dok ga „sa obe strane simetrično pridržavaju dvojica đakona“, piše portal russikona.ru.
Na različitim ikonama taj prizor nije uvek isti. Negde je broj figura mali, dok se na drugim kompozicijama pojavljuje mnoštvo naroda i učesnika bogosluženja. Krst i jerarh koji ga podiže, ipak, ostaju u središtu prikaza.
Pored Makarija se na mnogim ikonama vide dve carske figure. To su car Konstantin i njegova majka, Sveta ravnoapostolna carica Jelena.
Njihovo prisustvo povezano je sa istorijom pronalaska i proslavljanja Časnog Krsta. Prema crkvenom predanju, Jelena je došla u Jerusalim i pokrenula potragu za Krstom na kojem je Gospod Isus Hristos raspet.
Za Konstantina, međutim, postoji jedna važna pojedinost. On nije bio prisutan kada je Krst pronađen. Ipak, na ikonama se često prikazuje uz svoju majku, dok je pronađeni Krst narodu pokazivao jerusalimski episkop Makarije.
Njegovo mesto na ikoni zato treba posmatrati u širem kontekstu. Konstantin i Jelena snažno su povezani sa istorijom Časnog Krsta i njegovim mestom u životu Crkve.
Ako se pogled sa glavnih figura pomeri prema pozadini, videće se arhitektura hrama. Taj detalj takođe ima svoje značenje.
Nakon pronalaska Časnog Krsta, car Konstantin je u Jerusalimu podigao veliki hram posvećen Vaskrsenju Hristovom. U njegovom kompleksu našli su se Golgota i Grob Gospodnji. Hram je osvećen 13. septembra 335. godine po starom kalendaru, odnosno 26. septembra po novom, a dan kasnije ustanovljeno je praznovanje Vozdviženja Časnog Krsta, navodi portal ar.culture.ru.
Zato građevina na ikonama nije samo scenografija. Ona posmatrača vraća u Jerusalim i povezuje prizor Vozdviženja sa mestom Hristovog stradanja, pogrebenja i Vaskrsenja.
Upravo ovde dolazi do važne razlike između događaja i njegovog ikonografskog prikaza. Ikona Vozdviženja ne pokušava nužno da rekonstruiše jedan trenutak onako kako bi ga prikazala savremena istorijska ilustracija.
U osnovi kompozicije bio je obred Vozdviženja Krsta u crkvi Svete Sofije u Carigradu. Tek kasnije, u XV i XVI veku, razvija se kompozicija u kojoj se jasno prepoznaju sveti Makarije, dvojica đakona, Konstantin i Jelena. Na nekim ikonama dodati su i brojni vernici, pojci i drugi učesnici bogosluženja.
Zbog toga dve ikone istog praznika mogu izgledati različito, a da obe pripadaju istoj ikonografskoj tradiciji. Praznična ikona tako ne prikazuje samo događaj koji se dogodio pre mnogo vekova. Svaki njen lik ima svoje mesto, a pogled prema Krstu povezuje vernika sa Golgotom, Jerusalimom i praznikom kojim Crkva proslavlja Vozdviženje Časnog Krsta.
BONUS VIDEO
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
