U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Na ikoni Vozdviženja Časnog Krsta sve je podređeno jednom prizoru: Krst se uzdiže iznad okupljenog vernog naroda. Ipak, iza tog naizgled jednostavnog prikaza krije se mnogo više detalja. Ko je jerarh koji drži Krst, ko su dvojica đakona uz njega i zašto se sa leve i desne strane pojavljuju Sveti car Konstantin i Sveta carica Jelena?
Odgovor počinje u Jerusalimu, ali se ne završava na opisu istorijskog događaja. Ikonografija Vozdviženja menjala se kroz vekove, pa pojedini detalji na ikonama govore i o liturgijskom životu Crkve i načinu na koji je praznik prikazivan kroz istoriju.
Glavna figura na ikoni je svetitelj Makarije Jerusalimski. On stoji u središtu kompozicije i podiže Časni Krst, dok mu dvojica đakona pridržavaju ruke.
Takav raspored posebno se razvio u ruskoj ikonografiji kasnog srednjeg veka. „Na ruskim ikonama XV–XVI veka slika Vozdviženja dobija dalji razvoj. U središtu na polukružnom amvonu stoji patrijarh sa podignutim Krstom, a pod rukama ga pridržavaju đakoni“, navodi „Pravoslavna enciklopedija“ na portalu pravenc.ru.
Prema crkvenom predanju, Sveti Makarije je bio jerusalimski arhiepiskop u vreme kada je sveta carica Jelena pronašla Časni Krst. Nakon pronalaska, Krst je pokazan okupljenom narodu, a podizanjem svetinje omogućeno je da je vide svi koji su se sabrali.
„Svetitelj Makarije Jerusalimski u pratnji dvojice đakona podiže pred moliteljima pronađeni Krst Gospodnji“, piše portal kdeparh.ru.
Dvojica đakona uz Svetog Makarija imaju jasno mesto u kompoziciji. Oni pridržavaju njegove ruke dok podiže Krst, čime se naglašava svečanost čina koji se odvija pred okupljenim narodom.
U opisu jedne ikone Vozdviženja navodi se da Sveti Makarije stoji na trostepenom podijumu, dok ga „sa obe strane simetrično pridržavaju dvojica đakona“, piše portal russikona.ru.
Na različitim ikonama taj prizor nije uvek isti. Negde je broj figura mali, dok se na drugim kompozicijama pojavljuje mnoštvo naroda i učesnika bogosluženja. Krst i jerarh koji ga podiže, ipak, ostaju u središtu prikaza.
Pored Makarija se na mnogim ikonama vide dve carske figure. To su car Konstantin i njegova majka, Sveta ravnoapostolna carica Jelena.
Njihovo prisustvo povezano je sa istorijom pronalaska i proslavljanja Časnog Krsta. Prema crkvenom predanju, Jelena je došla u Jerusalim i pokrenula potragu za Krstom na kojem je Gospod Isus Hristos raspet.
Za Konstantina, međutim, postoji jedna važna pojedinost. On nije bio prisutan kada je Krst pronađen. Ipak, na ikonama se često prikazuje uz svoju majku, dok je pronađeni Krst narodu pokazivao jerusalimski episkop Makarije.
Njegovo mesto na ikoni zato treba posmatrati u širem kontekstu. Konstantin i Jelena snažno su povezani sa istorijom Časnog Krsta i njegovim mestom u životu Crkve.
Ako se pogled sa glavnih figura pomeri prema pozadini, videće se arhitektura hrama. Taj detalj takođe ima svoje značenje.
Nakon pronalaska Časnog Krsta, car Konstantin je u Jerusalimu podigao veliki hram posvećen Vaskrsenju Hristovom. U njegovom kompleksu našli su se Golgota i Grob Gospodnji. Hram je osvećen 13. septembra 335. godine po starom kalendaru, odnosno 26. septembra po novom, a dan kasnije ustanovljeno je praznovanje Vozdviženja Časnog Krsta, navodi portal ar.culture.ru.
Zato građevina na ikonama nije samo scenografija. Ona posmatrača vraća u Jerusalim i povezuje prizor Vozdviženja sa mestom Hristovog stradanja, pogrebenja i Vaskrsenja.
Upravo ovde dolazi do važne razlike između događaja i njegovog ikonografskog prikaza. Ikona Vozdviženja ne pokušava nužno da rekonstruiše jedan trenutak onako kako bi ga prikazala savremena istorijska ilustracija.
U osnovi kompozicije bio je obred Vozdviženja Krsta u crkvi Svete Sofije u Carigradu. Tek kasnije, u XV i XVI veku, razvija se kompozicija u kojoj se jasno prepoznaju sveti Makarije, dvojica đakona, Konstantin i Jelena. Na nekim ikonama dodati su i brojni vernici, pojci i drugi učesnici bogosluženja.
Zbog toga dve ikone istog praznika mogu izgledati različito, a da obe pripadaju istoj ikonografskoj tradiciji. Praznična ikona tako ne prikazuje samo događaj koji se dogodio pre mnogo vekova. Svaki njen lik ima svoje mesto, a pogled prema Krstu povezuje vernika sa Golgotom, Jerusalimom i praznikom kojim Crkva proslavlja Vozdviženje Časnog Krsta.
BONUS VIDEO
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
