Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
Kupovina stana donosi radost zbog novog početka, ali useljenje ponekad otvara i pitanja o stvarima koje su u njemu ostavili prethodni vlasnici. Dok se neki predmeti bez mnogo razmišljanja spakuju, poklone ili bace, pred ikonama se mnogi zaustave i zapitaju šta bi trebalo da urade s njima.
Posebnu nedoumicu može da izazove saznanje da su u stanu ranije živeli ljudi čiji postupci nisu bili na dobrom glasu. Da li predmeti koje su oni ostavili mogu da utiču na život novih vlasnika? Treba li ikone skloniti iz kuće ili ih, iz straha od moguće nesreće, odneti na neko drugo mesto?
Ovakva pitanja pokazuju koliko se u svakodnevnom životu ponekad prepliću vera, strah i različita narodna verovanja. Međutim, pravoslavni odnos prema ikonama ne zasniva se na strahu da one mogu da prenesu nesreću, već na poštovanju onoga što predstavljaju.
Vernik Aleksej obratio se svešteniku upravo zbog takve nedoumice. Nakon kupovine stana u kojem su ranije živeli ljudi koje smatra lošim, zatekao je ikone i nije znao kako da postupi s njima. Zanimalo ga je da li one mogu da mu donesu nesreću.
- Kupio sam stan u kome su ranije živeli loši ljudi. U stanu su se nalazile ikone. Šta da uradim s njima? Mogu li one da donesu nesreću? - pitao je Aleksej.
Na njegovo pitanje odgovorio je sveštenik Jovan Zagumenov, koji je najpre ukazao na razumljivu ljudsku potrebu da se u sopstvenom domu osećamo sigurno.
- Razumljivo je i sasvim logično što dom u kojem živimo doživljavamo kao neku vrstu tvrđave, kao prostor u kojem smo zaštićeni. Izuzetno je važno da nam sopstveni dom pruža osećaj sigurnosti i zaštićenosti, tim pre što u njemu provodimo mnogo vremena. S druge strane, pomisao da neki predmet može da donese nesreću obično je povezana s magijskim pogledom na svet, koji savremeni naučni pristup pobija. Uveren sam da predmet sam po sebi ne može ni da naškodi ni da donese korist. Mnogo su važniji postupci koji proizlaze iz naše volje i naši izbori. Upravo oni najčešće postaju uzrok različitih događaja, mada u životu postoje i okolnosti koje ne zavise od nas - rekao je otac Jovan, prenosi portal foma.ru.
Sveštenik je potom objasnio da ne želi da procenjuje ljude koji su ranije živeli u tom stanu, niti da na osnovu njihovog ponašanja donosi sud o ikonama koje su ostavili. Njegov odgovor usmerava pažnju na ono što je za pravoslavnog vernika suštinski važno: odnos prema svetinji.
- Teško mi je da donosim sud o tome kakvi su bili ljudi koji su ranije živeli u tom stanu, a time se i ne bavim, bez obzira na to koliko informacija o njima imao. Međutim, nezavisno od moralnog lika prethodnih vlasnika, ikone su uvek predstave Boga, Njegove Prečiste Majke, anđela ili svetih. Zato se prema ikonama, bez obzira na okolnosti, treba odnositi sa strahopoštovanjem.
Ove reči podsećaju na važnu razliku između poštovanja svetinje i sujevernog straha. U pravoslavlju ikona nije predmet koji u sebi nosi neku tajanstvenu silu koja se može preneti sa jednog vlasnika na drugog. Ona upućuje na Boga, Presvetu Bogorodicu ili svetitelje koji su na njoj predstavljeni, pa se njen značaj ne određuje time ko ju je ranije posedovao.
Zato ni glasine o prethodnim stanarima niti njihovi postupci sami po sebi nisu razlog da se ikona smatra izvorom nesreće. Vera ne poziva čoveka da u predmetima traži skrivene uzroke životnih teškoća, već da se prema svetinji odnosi sa poštovanjem i da svoje odluke donosi razumno.
Na kraju odgovora, sveštenik Jovan Zagumenov neposredno je odgovorio na Aleksejevu dilemu. Nije neophodno da ikone ostanu u stanu ako novi vlasnik ne želi da ih drži na vidnom mestu, ali nema razloga ni da ih uklanja iz straha da će mu doneti zlo.
- Nikakva nesreća ne može doći preko ikona. Da li ćete ih ostaviti na vidnom mestu, skloniti ili odneti negde drugde, nije toliko važno. Mogućnosti su različite. Najvažnije je da se prema ikonama ophodite s poštovanjem - zaključuje otac Jovan.
BONUS VIDEO
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu. Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja. Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike. U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Foto: Pexels / Wycher van Vliet
Zašto ikone ne treba povezivati sa strahom od nesreće?
Šta uraditi sa ikonama koje su ostale u kupljenom stanu?
Duhovna riznica
22:48 | 29.04.2026
GDE IKONA NIKAKO NE BI SMELA DA STOJI: Sedam mesta u domu koja menjaju njeno značenje
Duhovna riznica
21:11 | 29.06.2026
IKONA NIJE AMAJLIJA, SVETITELJ NIJE ČUDOTVORAC KOJI ISPUNJAVA ŽELJE: Sveštenici otkrivaju najveće zablude vernika
Duhovna riznica
21:27 | 08.09.2026
124 IKONE IZ 18 ZEMALJA KRIJU PRIČU KOJU VREDI VIDETI: Posetili smo izložbu “Svetlost Logosa” o kojoj svi govore (FOTO, VIDEO)
Duhovna riznica
13:29 | 27.09.2026
KO JE KO NA IKONI VOZDVIŽENJA ČASNOG KRSTA: Pogledajte pažljivo, svaka figura ima svoje mesto i posebno značenje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
